Manual de conversa

ca argumentar alguna cosa 1   »   sr нешто образложити 1

75 [setanta-cinc]

argumentar alguna cosa 1

argumentar alguna cosa 1

75 [седамдесет и пет]

75 [sedamdeset i pet]

нешто образложити 1

[nešto obrazložiti 1]

Tria com vols veure la traducció:   
català serbi Engegar Més
Per què no ve vostè? З-што -е---ла----? З---- н- д-------- З-ш-о н- д-л-з-т-? ------------------ Зашто не долазите? 0
Z---o -e dol---t-? Z---- n- d-------- Z-š-o n- d-l-z-t-? ------------------ Zašto ne dolazite?
El temps és molt dolent. Врем---е т-к- ---е. В---- ј- т--- л---- В-е-е ј- т-к- л-ш-. ------------------- Време је тако лоше. 0
Vr--e j--t--o loše. V---- j- t--- l---- V-e-e j- t-k- l-š-. ------------------- Vreme je tako loše.
No vinc perquè el clima és molt dolent. Ја не-д--ази-, јер--е---еме-та---л-ш-. Ј- н- д------- ј-- ј- в---- т--- л---- Ј- н- д-л-з-м- ј-р ј- в-е-е т-к- л-ш-. -------------------------------------- Ја не долазим, јер је време тако лоше. 0
J--ne-dol-zim,--er -e--r-me--a---lo-e. J- n- d------- j-- j- v---- t--- l---- J- n- d-l-z-m- j-r j- v-e-e t-k- l-š-. -------------------------------------- Ja ne dolazim, jer je vreme tako loše.
Per què no ve? Зашто о- н-----а--? З---- о- н- д------ З-ш-о о- н- д-л-з-? ------------------- Зашто он не долази? 0
Za-t---- -e d--azi? Z---- o- n- d------ Z-š-o o- n- d-l-z-? ------------------- Zašto on ne dolazi?
No és convidat. О---иј--поз-ан. О- н--- п------ О- н-ј- п-з-а-. --------------- Он није позван. 0
O----j- -ozv-n. O- n--- p------ O- n-j- p-z-a-. --------------- On nije pozvan.
No ve perquè no és convidat. О--не до--з-- ј-р -иј---о---н. О- н- д------ ј-- н--- п------ О- н- д-л-з-, ј-р н-ј- п-з-а-. ------------------------------ Он не долази, јер није позван. 0
On--e do---i- j-- ni-----zvan. O- n- d------ j-- n--- p------ O- n- d-l-z-, j-r n-j- p-z-a-. ------------------------------ On ne dolazi, jer nije pozvan.
Per què no véns? З--т--н----лази-? З---- н- д------- З-ш-о н- д-л-з-ш- ----------------- Зашто не долазиш? 0
Zašto-ne--ola--š? Z---- n- d------- Z-š-o n- d-l-z-š- ----------------- Zašto ne dolaziš?
No tinc temps. Ј---е-а--в-еме-а. Ј- н---- в------- Ј- н-м-м в-е-е-а- ----------------- Ја немам времена. 0
Ja-n-m---v--m---. J- n---- v------- J- n-m-m v-e-e-a- ----------------- Ja nemam vremena.
No vinc perquè no tinc temps. Ј--н--дол--и-- -ер н-м-----ем-н-. Ј- н- д------- ј-- н---- в------- Ј- н- д-л-з-м- ј-р н-м-м в-е-е-а- --------------------------------- Ја не долазим, јер немам времена. 0
Ja--e---l----, -er--e----v-emen-. J- n- d------- j-- n---- v------- J- n- d-l-z-m- j-r n-m-m v-e-e-a- --------------------------------- Ja ne dolazim, jer nemam vremena.
Per què no et quedes? За-т- н--о---н--? З---- н- о------- З-ш-о н- о-т-н-ш- ----------------- Зашто не останеш? 0
Za-t- ne ---a-e-? Z---- n- o------- Z-š-o n- o-t-n-š- ----------------- Zašto ne ostaneš?
Encara haig de treballar. Ја м-рам--о--р--и--. Ј- м---- ј-- р------ Ј- м-р-м ј-ш р-д-т-. -------------------- Ја морам још радити. 0
Ja-------j-š-r----i. J- m---- j-- r------ J- m-r-m j-š r-d-t-. -------------------- Ja moram još raditi.
No em quedo perquè encara haig de treballar. Ј- н- ост---м---е--м-рам још-р--и--. Ј- н- о------- ј-- м---- ј-- р------ Ј- н- о-т-ј-м- ј-р м-р-м ј-ш р-д-т-. ------------------------------------ Ја не остајем, јер морам још радити. 0
J--n- -sta-----j-r--oram -o----d-ti. J- n- o------- j-- m---- j-- r------ J- n- o-t-j-m- j-r m-r-m j-š r-d-t-. ------------------------------------ Ja ne ostajem, jer moram još raditi.
Per què se’n va ja? З-ш-о в-- и-ет-? З---- в-- и----- З-ш-о в-ћ и-е-е- ---------------- Зашто већ идете? 0
Z---o----- -det-? Z---- v--- i----- Z-š-o v-c- i-e-e- ----------------- Zašto već idete?
Estic cansat. Ја ----у---а- /--м-р-а. Ј- с-- у----- / у------ Ј- с-м у-о-а- / у-о-н-. ----------------------- Ја сам уморан / уморна. 0
Ja s-m--mor-n-/ u-orn-. J- s-- u----- / u------ J- s-m u-o-a- / u-o-n-. ----------------------- Ja sam umoran / umorna.
Me’n vaig perquè estic cansat / -ada. Ја-----,-је--с-м умор-н-/-ум-р-а. Ј- и---- ј-- с-- у----- / у------ Ј- и-е-, ј-р с-м у-о-а- / у-о-н-. --------------------------------- Ја идем, јер сам уморан / уморна. 0
J-----m, -er--am---ora--/ --orn-. J- i---- j-- s-- u----- / u------ J- i-e-, j-r s-m u-o-a- / u-o-n-. --------------------------------- Ja idem, jer sam umoran / umorna.
Per què se’n va ja? З-шт- --ћ о-л-зите? З---- в-- о-------- З-ш-о в-ћ о-л-з-т-? ------------------- Зашто већ одлазите? 0
Zaš-o----́---l---t-? Z---- v--- o-------- Z-š-o v-c- o-l-z-t-? -------------------- Zašto već odlazite?
Ja és tard. Већ--е-ка-н-. В-- ј- к----- В-ћ ј- к-с-о- ------------- Већ је касно. 0
V--́-je-k---o. V--- j- k----- V-c- j- k-s-o- -------------- Već je kasno.
Me’n vaig perquè ja és tard. Одлази-- је- -- в-ћ к-с-о. О------- ј-- ј- в-- к----- О-л-з-м- ј-р ј- в-ћ к-с-о- -------------------------- Одлазим, јер је већ касно. 0
Odla-im- -e---e-ve-------o. O------- j-- j- v--- k----- O-l-z-m- j-r j- v-c- k-s-o- --------------------------- Odlazim, jer je već kasno.

Descarregar MP3 (.cremallera Arxius)

No s’ha trobat cap vídeo

Llengua materna = emocional, idioma estranger = racional?

En aprendre un altre idioma estem estimulant el nostre cervell. El nostre pensament canvia amb l'aprenentatge. Ens fem més creatius i flexibles. Els raonaments difícils es tornen menys ardus per a les persones que parlen diversos idiomes. La memòria s'exercita aprenent. Com més aprenem, millor funciona. Les persones que han après llengües aprenen altres coses més ràpidament. Estan en condicions de concentrar-se més i millor sobre un tema particular. Així en resolen els problemes amb major celeritat. Les persones multilingües tenen per això més poder de decisió. Però com es decideixen depèn també de les llengües. Les llengües amb les que pensem influeixen en les nostres resolucions. Els científics han experimentat això amb diversos subjectes. Tots els individus de l'experiment eren bilingües. A més de la seva llengua natal parlaven alguna altra llengua. En l'experiment, els subjectes havien de respondre una pregunta. La pregunta estava relacionada amb la solució d'un problema. Els subjectes de l'estudi havien de decidir-se entre dues alternatives. Una de les opcions era clarament més arriscada que l'altra. Cada individu havia de respondre la pregunta en els dos idiomes. I les respostes canviaven quan els idiomes també ho feien! Quan feien servir la seva llengua materna, els individus es decantaven per l'alternativa de risc. En canvi, quan s'expressaven en l'altra llengua escollien l'opció més segura. Després d'aquest experiment, els subjectes de l'estudi encara van haver de fer apostes. També llavors es va fer visible una clara diferència. Quan apostaven en la llengua que no era la materna es mostraven més prudents. Els investigadors creuen que ens concentrem més quan parlem en llengües diferents a la materna. Llavors prenem decisions de forma no emocional sinó racional...