Manual de conversa

ca Passat 1   »   sr Прошлост 1

81 [vuitanta-u]

Passat 1

Passat 1

81 [осамдесет и један]

81 [osamdeset i jedan]

Прошлост 1

[Prošlost 1]

Tria com vols veure la traducció:   
català serbi Engegar Més
escriure писа-и п----- п-с-т- ------ писати 0
pi-a-i p----- p-s-t- ------ pisati
Ell va escriure una carta. Он--е--ап---- --с-о. О- ј- н------ п----- О- ј- н-п-с-о п-с-о- -------------------- Он је написао писмо. 0
On-je --pi-ao-p---o. O- j- n------ p----- O- j- n-p-s-o p-s-o- -------------------- On je napisao pismo.
I ella va escriure una postal. А о-- -- -апис--а-ра-г-едн---. А о-- ј- н------- р----------- А о-а ј- н-п-с-л- р-з-л-д-и-у- ------------------------------ А она је написала разгледницу. 0
A-on--j- -a-is-----a---edn---. A o-- j- n------- r----------- A o-a j- n-p-s-l- r-z-l-d-i-u- ------------------------------ A ona je napisala razglednicu.
llegir ч-т--и ч----- ч-т-т- ------ читати 0
čit--i č----- č-t-t- ------ čitati
Ell llegia una revista. Он----ч-----------овани ---оп-с. О- ј- ч---- и---------- ч------- О- ј- ч-т-о и-у-т-о-а-и ч-с-п-с- -------------------------------- Он је читао илустровани часопис. 0
On-----i-ao--l---r--a-i -a-o-is. O- j- č---- i---------- č------- O- j- č-t-o i-u-t-o-a-i č-s-p-s- -------------------------------- On je čitao ilustrovani časopis.
I ella llegia un llibre. А--на-је---тал- књигу. А о-- ј- ч----- к----- А о-а ј- ч-т-л- к-и-у- ---------------------- А она је читала књигу. 0
A---a--e -itala-kn-i-u. A o-- j- č----- k------ A o-a j- č-t-l- k-j-g-. ----------------------- A ona je čitala knjigu.
prendre / agafar узе-и у---- у-е-и ----- узети 0
uzeti u---- u-e-i ----- uzeti
Ell va prendre un cigarret. О--ј----е---и-ар--у. О- ј- у--- ц-------- О- ј- у-е- ц-г-р-т-. -------------------- Он је узео цигарету. 0
On -e -z-- -ig--e--. O- j- u--- c-------- O- j- u-e- c-g-r-t-. -------------------- On je uzeo cigaretu.
Ella va agafar un tros de xocolata. Он--ј--у--л----м---ч-------. О-- ј- у---- к---- ч-------- О-а ј- у-е-а к-м-д ч-к-л-д-. ---------------------------- Она је узела комад чоколаде. 0
O-a-j--uz-la--omad--ok-l--e. O-- j- u---- k---- č-------- O-a j- u-e-a k-m-d č-k-l-d-. ---------------------------- Ona je uzela komad čokolade.
Ell era infidel, però ella era fidel. Он--е-б-- н---р-н, -л- -е он- би-а---р--. О- ј- б-- н------- а-- ј- о-- б--- в----- О- ј- б-о н-в-р-н- а-и ј- о-а б-л- в-р-а- ----------------------------------------- Он је био неверан, али је она била верна. 0
O- -e -io n---r---------e o----ila-v-r-a. O- j- b-- n------- a-- j- o-- b--- v----- O- j- b-o n-v-r-n- a-i j- o-a b-l- v-r-a- ----------------------------------------- On je bio neveran, ali je ona bila verna.
Ell era mandrós, però ella era treballadora. О- је-би- ---, -л---- -на -и-а -р---а. О- ј- б-- л--- а-- ј- о-- б--- в------ О- ј- б-о л-њ- а-и ј- о-а б-л- в-е-н-. -------------------------------------- Он је био лењ, али је она била вредна. 0
On-j-------enj,-a-i-j- o-- -ila ----na. O- j- b-- l---- a-- j- o-- b--- v------ O- j- b-o l-n-, a-i j- o-a b-l- v-e-n-. --------------------------------------- On je bio lenj, ali je ona bila vredna.
Ell era pobre, però ella era rica. О- је био--иром-ш-н, ал--је ----б--а-бо--та. О- ј- б-- с--------- а-- ј- о-- б--- б------ О- ј- б-о с-р-м-ш-н- а-и ј- о-а б-л- б-г-т-. -------------------------------------------- Он је био сиромашан, али је она била богата. 0
O- j--bi---i-oma--n,--l---e o-a -il- bogat-. O- j- b-- s--------- a-- j- o-- b--- b------ O- j- b-o s-r-m-š-n- a-i j- o-a b-l- b-g-t-. -------------------------------------------- On je bio siromašan, ali je ona bila bogata.
Ell no tenia diners, sinó deutes. О- -иј- -м-о--о--а- ве--ду-о-e. О- н--- и--- н----- в-- д------ О- н-ј- и-а- н-в-а- в-ћ д-г-в-. ------------------------------- Он није имао новца, већ дуговe. 0
O- n--- ---- no-c-,-v--́ --go-e. O- n--- i--- n----- v--- d------ O- n-j- i-a- n-v-a- v-c- d-g-v-. -------------------------------- On nije imao novca, već dugove.
Ell no tenia sort, sinó mala sort. О--------м-о-ср-ће- --ћ--е-. О- н--- и--- с----- в-- п--- О- н-ј- и-а- с-е-е- в-ћ п-х- ---------------------------- Он није имао среће, већ пех. 0
O- -ij--ima- --e--e, --c- p-h. O- n--- i--- s------ v--- p--- O- n-j- i-a- s-e-́-, v-c- p-h- ------------------------------ On nije imao sreće, već peh.
Ell no tenia èxit, sinó fracassos. Он н-је -м-о у-п----в-ћ---усп--. О- н--- и--- у----- в-- н------- О- н-ј- и-а- у-п-х- в-ћ н-у-п-х- -------------------------------- Он није имао успех, већ неуспех. 0
O---ije i-ao -s-e-,-već-neuspe-. O- n--- i--- u----- v--- n------- O- n-j- i-a- u-p-h- v-c- n-u-p-h- --------------------------------- On nije imao uspeh, već neuspeh.
Ell no era feliç, sinó infeliç. О--ни----ио-з-до--ља-- -ећ --------љан. О- н--- б-- з--------- в-- н----------- О- н-ј- б-о з-д-в-љ-н- в-ћ н-з-д-в-љ-н- --------------------------------------- Он није био задовољан, већ незадовољан. 0
O--ni-e --o-z--ov-l-an,--eć-n-zad-volj--. O- n--- b-- z---------- v--- n------------ O- n-j- b-o z-d-v-l-a-, v-c- n-z-d-v-l-a-. ------------------------------------------ On nije bio zadovoljan, već nezadovoljan.
Ell no tenia sort, sinó mala sort. Он н-ј--био --ећ-н- ве---еср---н. О- н--- б-- с------ в-- н-------- О- н-ј- б-о с-е-а-, в-ћ н-с-е-а-. --------------------------------- Он није био срећан, већ несрећан. 0
On nije-bio---ec-an- -e-́ n--r-----. O- n--- b-- s------- v--- n--------- O- n-j- b-o s-e-́-n- v-c- n-s-e-́-n- ------------------------------------ On nije bio srećan, već nesrećan.
Ell no era simpàtic, sinó antipàtic. О--н-ј--б-о -и---тичан, -ећ---т--ат--ан. О- н--- б-- с---------- в-- а----------- О- н-ј- б-о с-м-а-и-а-, в-ћ а-т-п-т-ч-н- ---------------------------------------- Он није био симпатичан, већ антипатичан. 0
On--ije --o --m--tiča---v----ant--ati---. O- n--- b-- s---------- v--- a----------- O- n-j- b-o s-m-a-i-a-, v-c- a-t-p-t-č-n- ----------------------------------------- On nije bio simpatičan, već antipatičan.

Descarregar MP3 (.cremallera Arxius)

No s’ha trobat cap vídeo

Com aprenen els nens a parlar correctament

Des que un ésser humà neix es comunica amb els seus congèneres. Els nadons ploren quan volen alguna cosa. Són capaços de pronunciar paraules simples als pocs mesos d'edat. Amb dos anys ja en poden dir frases de tres paraules. No es pot influir en el temps quan els nens comencen a parlar. Però sí que es pot intentar influir en la manera en què aprenen la seva llengua materna. Amb aquesta finalitat, però, cal seguir algunes regles. Sobretot és molt important que el nen estigui sempre motivat a l'hora d'afrontar l'aprenentatge. Ha de adonar-se que està aconseguint alguna cosa quan parla. Els nadons s'alegren quan reben un somriure: per a ells suposa un feedback positiu. Els nens més grans busquen el diàleg amb el seu entorn. S'orienten cap a la llengua de la gent que els envolta. Per això és tan important el nivell lingüístic dels pares i els educadors. Els nens també han d'aprendre que la llengua és valuosa! Però s'han divertir en tot moment. Llegir en veu alta els demostra l'apassionant que pot arribar a ser l'idioma. Per tant, els pares haurien de fer-ho tant com els sigui possible. Quan un nen té noves experiències, vol explicar. Els nens bilingües necessiten regles fermes. Necessiten saber quina llengua han d'utilitzar amb qui. Així és com el seu cervell pot aprendre a diferenciar les dues llengües. Quan el nen va a l'escola el seu llenguatge canvia. Aprèn una nova llengua col·loquial. És important que llavors els pares parin atenció a la forma de parlar del nen. Les investigacions revelen que la primera llengua marca el cervell per sempre. El que aprenem sent nens ens acompanya la resta de les nostres vides. Qui aprèn la seva llengua materna correctament quan és nen es beneficiarà d'això més tard. Serà capaç d'aprendre més ràpid i millor – no només llengües...