Manual de conversa

ca argumentar alguna cosa 3   »   sr нешто образложити 3

77 [setanta-set]

argumentar alguna cosa 3

argumentar alguna cosa 3

77 [седамдесет и седам]

77 [sedamdeset i sedam]

нешто образложити 3

[nešto obrazložiti 3]

Tria com vols veure la traducció:   
català serbi Engegar Més
Per què no menja el pastís? За-т- ---ј-д--е тор--? Зашто не једете торту? З-ш-о н- ј-д-т- т-р-у- ---------------------- Зашто не једете торту? 0
Za--o--e jede-e-t---u? Zašto ne jedete tortu? Z-š-o n- j-d-t- t-r-u- ---------------------- Zašto ne jedete tortu?
Haig de perdre pes. Ј- -орам-см-шат-. Ја морам смршати. Ј- м-р-м с-р-а-и- ----------------- Ја морам смршати. 0
Ja -o-a--s-ršat-. Ja moram smršati. J- m-r-m s-r-a-i- ----------------- Ja moram smršati.
(Jo) no menjo perquè he de perdre pes. Ј- ј- ---ј-де-----р-мо--м -мр-а--. Ја је не једем, јер морам смршати. Ј- ј- н- ј-д-м- ј-р м-р-м с-р-а-и- ---------------------------------- Ја је не једем, јер морам смршати. 0
J- je-ne -e---,-j-- mor-m ----ati. Ja je ne jedem, jer moram smršati. J- j- n- j-d-m- j-r m-r-m s-r-a-i- ---------------------------------- Ja je ne jedem, jer moram smršati.
Per què no es beu la cervesa? З-ш----е пиј-те п---? Зашто не пијете пиво? З-ш-о н- п-ј-т- п-в-? --------------------- Зашто не пијете пиво? 0
Z--t---- --je-e-p-v-? Zašto ne pijete pivo? Z-š-o n- p-j-t- p-v-? --------------------- Zašto ne pijete pivo?
Encara haig de conduir. Ј-----ам -ош ---и-и. Ја морам још возити. Ј- м-р-м ј-ш в-з-т-. -------------------- Ја морам још возити. 0
Ja mo-a--još-----t-. Ja moram još voziti. J- m-r-m j-š v-z-t-. -------------------- Ja moram još voziti.
Jo no bec perquè encara haig de conduir. Ј- -- н---и--м- -е---ош ---ам-в----и. Ја га не пијем, јер још морам возити. Ј- г- н- п-ј-м- ј-р ј-ш м-р-м в-з-т-. ------------------------------------- Ја га не пијем, јер још морам возити. 0
Ja--a ne-pi-em, ------š moram-v-z--i. Ja ga ne pijem, jer još moram voziti. J- g- n- p-j-m- j-r j-š m-r-m v-z-t-. ------------------------------------- Ja ga ne pijem, jer još moram voziti.
Per què no et beus el cafè? З--то -- -и-е- к--у? Зашто не пијеш кафу? З-ш-о н- п-ј-ш к-ф-? -------------------- Зашто не пијеш кафу? 0
Z-što-ne -i-e--k---? Zašto ne piješ kafu? Z-š-o n- p-j-š k-f-? -------------------- Zašto ne piješ kafu?
Està fred. Х-ад----е. Хладна је. Х-а-н- ј-. ---------- Хладна је. 0
Hlad-- j-. Hladna je. H-a-n- j-. ---------- Hladna je.
Jo no me’l bec perquè està fred. Ј---- не-пиј-м, --- ј---ладна. Ја је не пијем, јер је хладна. Ј- ј- н- п-ј-м- ј-р ј- х-а-н-. ------------------------------ Ја је не пијем, јер је хладна. 0
Ja -e n--pij--,-j-r-j-----d--. Ja je ne pijem, jer je hladna. J- j- n- p-j-m- j-r j- h-a-n-. ------------------------------ Ja je ne pijem, jer je hladna.
Per què no et beus el te? З-шт- -е -и-еш --ј? Зашто не пијеш чај? З-ш-о н- п-ј-ш ч-ј- ------------------- Зашто не пијеш чај? 0
Z---o ne--------a-? Zašto ne piješ čaj? Z-š-o n- p-j-š č-j- ------------------- Zašto ne piješ čaj?
No tinc sucre. Н-м-м ш-ћ-р-. Немам шећера. Н-м-м ш-ћ-р-. ------------- Немам шећера. 0
N-ma-----́e--. Nemam šec-era. N-m-m š-c-e-a- -------------- Nemam šećera.
No me’l bec perquè no tinc sucre. Ј- -а-н- п--ем,---р -ем----е--р-. Ја га не пијем, јер немам шећера. Ј- г- н- п-ј-м- ј-р н-м-м ш-ћ-р-. --------------------------------- Ја га не пијем, јер немам шећера. 0
J- -- ne p-------e- nem---še--e-a. Ja ga ne pijem, jer nemam šec-era. J- g- n- p-j-m- j-r n-m-m š-c-e-a- ---------------------------------- Ja ga ne pijem, jer nemam šećera.
Per què no es menja la sopa? З-ш-- -е је---е с---? Зашто не једете супу? З-ш-о н- ј-д-т- с-п-? --------------------- Зашто не једете супу? 0
Zašto -e-jed-t- -u-u? Zašto ne jedete supu? Z-š-o n- j-d-t- s-p-? --------------------- Zašto ne jedete supu?
No l’he demanada. Ј- -е ниса- н--у--о /--ар--и-а. Ја је нисам наручио / наручила. Ј- ј- н-с-м н-р-ч-о / н-р-ч-л-. ------------------------------- Ја је нисам наручио / наручила. 0
Ja j- ----m--a-uči--/ -a-uči--. Ja je nisam naručio / naručila. J- j- n-s-m n-r-č-o / n-r-č-l-. ------------------------------- Ja je nisam naručio / naručila.
No me la menjo perquè no l’he demanada. Ја-је не ј-де-, --р-је ниса--н----ио-- нар--ил-. Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. Ј- ј- н- ј-д-м- ј-р ј- н-с-м н-р-ч-о / н-р-ч-л-. ------------------------------------------------ Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. 0
J- -e -- j-d-m------j- -i-am-n-ru----/ -a-u----. Ja je ne jedem, jer je nisam naručio / naručila. J- j- n- j-d-m- j-r j- n-s-m n-r-č-o / n-r-č-l-. ------------------------------------------------ Ja je ne jedem, jer je nisam naručio / naručila.
Per què no menja la carn? З---о не ј--е---м--о? Зашто не једете месо? З-ш-о н- ј-д-т- м-с-? --------------------- Зашто не једете месо? 0
Z--t- -e jede-e m-s-? Zašto ne jedete meso? Z-š-o n- j-d-t- m-s-? --------------------- Zašto ne jedete meso?
Sóc vegetarià. Ј---ам ве-е--риј---ц. Ја сам вегетеријанац. Ј- с-м в-г-т-р-ј-н-ц- --------------------- Ја сам вегетеријанац. 0
J---a----g--e-i-an-c. Ja sam vegeterijanac. J- s-m v-g-t-r-j-n-c- --------------------- Ja sam vegeterijanac.
No la menjo perquè sóc vegetarià. Ј---- не ј-де---ј-- -ам веге---ијан--. Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. Ј- г- н- ј-д-м- ј-р с-м в-г-т-р-ј-н-ц- -------------------------------------- Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. 0
Ja -- -- --d--, -er --m-ve----r--an--. Ja ga ne jedem, jer sam vegeterijanac. J- g- n- j-d-m- j-r s-m v-g-t-r-j-n-c- -------------------------------------- Ja ga ne jedem, jer sam vegeterijanac.

Descarregar MP3 (.cremallera Arxius)

No s’ha trobat cap vídeo

Els gestos ens ajuden a aprendre vocabulari.

Quan aprenem vocabulari el nostre cervell té molta feina. Cal que retingui cada paraula. Ara bé, pots ajudar el teu cervell en el seu aprenentatge. Una manera de fer-ho és mitjançant gestos. Els gestos serveixen de suport a la memòria. Les paraules es poden recordar millor quan s'aprenen amb gestos. Això ho ha demostrat clarament una investigació. Els investigadors van fer que els subjectes de la prova aprenguessin vocabulari. Paraules que en realitat no existien. Pertanyien a una llengua artificial. Algunes paraules les van aprendre els individus acompanyades per gestos. És a dir, les persones no es limitaven a escoltar o llegir les paraules. Mitjançant gesticulacions i gestos representaven també el significat de les paraules. Mentre aprenien, es va mesurar l'activitat dels seus cervells. Així va ser com els científics van fer una descoberta interessant. Quan les paraules s'aprenien amb gestos hi havia més regions cerebrals actives. A més de a la regió de la parla, es reflectia activitat en àrees cerebrals sensomotrius. Aquesta activitat addicional influeix en la nostra memòria. Quan aprenem amb gestos es formen xarxes complexes. Aquestes xarxes retenen les noves paraules en diferents llocs del cervell. D'aquesta manera el vocabulari es processa i s'assimila més eficaçment. Quan volem utilitzar aquestes paraules el cervell les troba amb rapidesa. També són emmagatzemades millor. Però resulta fonamental que els gestos estiguin relacionats amb les paraules. Quan paraula i gest no concorden el nostre cervell se n'adona. Aquests nous descobriments podrien conduir a nous mètodes d'ensenyament. Les persones que saben poc d'idiomes sovint aprenen molt lentament. Potser els seria més senzill l'aprenentatge si imitessin les paraules amb el seu cos...