Zbirka izraza

hr Prošlost 3   »   sr Прошлост 3

83 [osamdeset i tri]

Prošlost 3

Prošlost 3

83 [осамдесет и три]

83 [osamdeset i tri]

Прошлост 3

[Prošlost 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
telefonirati т----о--ра-и т----------- т-л-ф-н-р-т- ------------ телефонирати 0
te--fo---a-i t----------- t-l-f-n-r-t- ------------ telefonirati
Telefonirao / telefonirala sam. Ј---ам т-леф---р-о-- тел--он-р---. Ј- с-- т---------- / т------------ Ј- с-м т-л-ф-н-р-о / т-л-ф-н-р-л-. ---------------------------------- Ја сам телефонирао / телефонирала. 0
J- -a----le-on-r-o-/ t---f-ni--la. J- s-- t---------- / t------------ J- s-m t-l-f-n-r-o / t-l-f-n-r-l-. ---------------------------------- Ja sam telefonirao / telefonirala.
Cijelo sam vrijeme telefonirao / telefonirala. Ја--а--ц--- --ем- те-е-о-и-а-----е-е-о----ла. Ј- с-- ц--- в---- т---------- / т------------ Ј- с-м ц-л- в-е-е т-л-ф-н-р-о / т-л-ф-н-р-л-. --------------------------------------------- Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. 0
J--sa--ce-- --eme t---f--i-ao-/ t-lefon-ra--. J- s-- c--- v---- t---------- / t------------ J- s-m c-l- v-e-e t-l-f-n-r-o / t-l-f-n-r-l-. --------------------------------------------- Ja sam celo vreme telefonirao / telefonirala.
pitati питати п----- п-т-т- ------ питати 0
p---ti p----- p-t-t- ------ pitati
Pitao / pitala sam. Ј- -ам пит------и--ла. Ј- с-- п---- / п------ Ј- с-м п-т-о / п-т-л-. ---------------------- Ја сам питао / питала. 0
Ja-sam --t-o /-pit--a. J- s-- p---- / p------ J- s-m p-t-o / p-t-l-. ---------------------- Ja sam pitao / pitala.
Uvijek sam pitao / pitala. Ј--с-м --е----т---/ пит--а. Ј- с-- у--- п---- / п------ Ј- с-м у-е- п-т-о / п-т-л-. --------------------------- Ја сам увек питао / питала. 0
J---am u--- p-ta--- -i-al-. J- s-- u--- p---- / p------ J- s-m u-e- p-t-o / p-t-l-. --------------------------- Ja sam uvek pitao / pitala.
ispričati исп---а-и и-------- и-п-и-а-и --------- испричати 0
isprič--i i-------- i-p-i-a-i --------- ispričati
Ispričao / ispričala sam. Ја-с-м и--------/-и-прича--. Ј- с-- и------- / и--------- Ј- с-м и-п-и-а- / и-п-и-а-а- ---------------------------- Ја сам испричао / испричала. 0
Ja --- isp-ič-o-- --pr-č---. J- s-- i------- / i--------- J- s-m i-p-i-a- / i-p-i-a-a- ---------------------------- Ja sam ispričao / ispričala.
Ispričao / ispričala sam cijelu priču. Ја са---сп-и-а--/ и--рич--- ц--- -----. Ј- с-- и------- / и-------- ц--- п----- Ј- с-м и-п-и-а- / и-п-и-а-а ц-л- п-и-у- --------------------------------------- Ја сам испричао / испричала целу причу. 0
Ja -am---p----- /-i---i--l- ---- -ri--. J- s-- i------- / i-------- c--- p----- J- s-m i-p-i-a- / i-p-i-a-a c-l- p-i-u- --------------------------------------- Ja sam ispričao / ispričala celu priču.
učiti учити у---- у-и-и ----- учити 0
u-iti u---- u-i-i ----- učiti
Učio / učila sam. Ј----- у--о-- у-и-а. Ј- с-- у--- / у----- Ј- с-м у-и- / у-и-а- -------------------- Ја сам учио / учила. 0
Ja-s---u-i- /---ila. J- s-- u--- / u----- J- s-m u-i- / u-i-a- -------------------- Ja sam učio / učila.
Učio / učila sam cijelu večer. Ј- -ам учио /-у-и-----л- в-че. Ј- с-- у--- / у---- ц--- в---- Ј- с-м у-и- / у-и-а ц-л- в-ч-. ------------------------------ Ја сам учио / учила цело вече. 0
Ja -am uč-o ----il- ce-o--e--. J- s-- u--- / u---- c--- v---- J- s-m u-i- / u-i-a c-l- v-č-. ------------------------------ Ja sam učio / učila celo veče.
raditi р-д-ти р----- р-д-т- ------ радити 0
r--i-i r----- r-d-t- ------ raditi
Radio / radila sam. Ј- --м--ади------дила. Ј- с-- р---- / р------ Ј- с-м р-д-о / р-д-л-. ---------------------- Ја сам радио / радила. 0
J- sa------o --radil-. J- s-- r---- / r------ J- s-m r-d-o / r-d-l-. ---------------------- Ja sam radio / radila.
Radio / radila sam cijeli dan. Ј--сам---д---/ ра---а-ц-л----н. Ј- с-- р---- / р----- ц--- д--- Ј- с-м р-д-о / р-д-л- ц-л- д-н- ------------------------------- Ја сам радио / радила цели дан. 0
J- s-----di- ----di-a--e-----n. J- s-- r---- / r----- c--- d--- J- s-m r-d-o / r-d-l- c-l- d-n- ------------------------------- Ja sam radio / radila celi dan.
jesti јес-и ј---- ј-с-и ----- јести 0
jes-i j---- j-s-i ----- jesti
Jeo / jela sam. Ј---ам--ео-/ јела. Ј- с-- ј-- / ј---- Ј- с-м ј-о / ј-л-. ------------------ Ја сам јео / јела. 0
J---a- --o-/ je--. J- s-- j-- / j---- J- s-m j-o / j-l-. ------------------ Ja sam jeo / jela.
Pojeo / pojela sam svu hranu. Ја -ам -ој-о /-поје-а --у х-а--. Ј- с-- п---- / п----- с-- х----- Ј- с-м п-ј-о / п-ј-л- с-у х-а-у- -------------------------------- Ја сам појео / појела сву храну. 0
J--s-- po------p--e-- svu--r-nu. J- s-- p---- / p----- s-- h----- J- s-m p-j-o / p-j-l- s-u h-a-u- -------------------------------- Ja sam pojeo / pojela svu hranu.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Povijest lingvistike

Ljudi su oduvijek bili fascinirani jezicima. Povijest lingvistike je stoga veoma duga. Lingvistika je sustavno proučavanje jezika. Ljudi već tisućama godina razmišljaju o jeziku. Pritom razne kulture razvijaju različite sisteme. Na taj način nastaju raličiti opisi jezika. Današnja lingvistika se prije svega temelji na antičkim teorijama. Posebno mnogo tradicija je utemeljeno u Grčkoj. Ipak, najstarije poznato djelo o jeziku potječe iz Indije. Napisao ga je gramatičar Sakatayana prije otprilike 3.000 godina. U antičko doba su se jezikom bavili filozofi poput Platona. Rimski autori su kasnije dalje razvijali svoje teorije. Arapi su također u 8. stoljeću razvili vlastite tradicije. Njihova djela pokazuju točan opis arapskog jezika. U novije doba postojala je namjera istražiti porijeklo jezika. Učenjake je posebno zanimala povijest jezika. U 18. stoljeću se započelo s uspoređivanjem jezika. Na taj način se nastojalo shvatiti kako se jezici razvijaju. Kasnije se koncentriralo na jezike kao na sustav. Najbitnije pitanje je bilo kako jezici funkcioniraju. Danas unutar lingvistike postoji mnogo škola. Od 1950-ih su se razvile mnoge nove discipline. Na njih su dijelom snažno utjecale ostale znanosti. Na primjer, psiholingvistika ili interkulturalna komunikacija. Novi smjerovi lingvistike su jako specijalizirani. Jedan primjer je feministička lingvistika. Povijest lingvistike se tako nastavlja... Sve dok postoji jezik, čovjek će o njemu razmišljati!