Zbirka izraza

hr U kući   »   sr У кући

17 [sedamnaest]

U kući

U kući

17 [седамнаест]

17 [sedamnaest]

У кући

[U kući]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Ovdje je naša kuća. Овд- -----ша к---. О--- ј- н--- к---- О-д- ј- н-ш- к-ћ-. ------------------ Овде је наша кућа. 0
Ovde-je -aša -----. O--- j- n--- k----- O-d- j- n-š- k-c-a- ------------------- Ovde je naša kuća.
Gore je krov. Г-ре----к-ов. Г--- ј- к---- Г-р- ј- к-о-. ------------- Горе је кров. 0
G-re----k---. G--- j- k---- G-r- j- k-o-. ------------- Gore je krov.
Dolje je podrum. Дол---- -о--у-. Д--- ј- п------ Д-л- ј- п-д-у-. --------------- Доле је подрум. 0
Do-e -e-podr--. D--- j- p------ D-l- j- p-d-u-. --------------- Dole je podrum.
Iza kuće je vrt. Иза--ућ- ј- --т. И-- к--- ј- в--- И-а к-ћ- ј- в-т- ---------------- Иза куће је врт. 0
Iza k--́- je -rt. I-- k---- j- v--- I-a k-c-e j- v-t- ----------------- Iza kuće je vrt.
Pred kućom nema ulice. Пр-- -у-о- н--а----ц-. П--- к---- н--- у----- П-е- к-ћ-м н-м- у-и-е- ---------------------- Пред кућом нема улице. 0
P-e--k-ć---ne---ul---. P--- k----- n--- u----- P-e- k-c-o- n-m- u-i-e- ----------------------- Pred kućom nema ulice.
Pored kuće je drveće. П--ед к-ћ- ј---р--ће. П---- к--- ј- д------ П-р-д к-ћ- ј- д-в-ћ-. --------------------- Поред куће је дрвеће. 0
Por-d-k-ć- j- d--eć-. P---- k---- j- d------- P-r-d k-c-e j- d-v-c-e- ----------------------- Pored kuće je drveće.
Ovdje je moj stan. О--- је-мо---т--. О--- ј- м-- с---- О-д- ј- м-ј с-а-. ----------------- Овде је мој стан. 0
O-d---e -----tan. O--- j- m-- s---- O-d- j- m-j s-a-. ----------------- Ovde je moj stan.
Ovdje su kuhinja i kupaonica. Ов---су к-х-ња и--упати--. О--- с- к----- и к-------- О-д- с- к-х-њ- и к-п-т-л-. -------------------------- Овде су кухиња и купатило. 0
O-de-su ku-in---i-ku-a-il-. O--- s- k------ i k-------- O-d- s- k-h-n-a i k-p-t-l-. --------------------------- Ovde su kuhinja i kupatilo.
Tamo su dnevni boravak i spavaća soba. Т--о -е-дн--н- с-ба-и--пав-ћ-----а. Т--- ј- д----- с--- и с------ с---- Т-м- ј- д-е-н- с-б- и с-а-а-а с-б-. ----------------------------------- Тамо је дневна соба и спаваћа соба. 0
T----j- -n-vna-s--a-- ---v---a --ba. T--- j- d----- s--- i s------- s---- T-m- j- d-e-n- s-b- i s-a-a-́- s-b-. ------------------------------------ Tamo je dnevna soba i spavaća soba.
Vrata kuće su zatvorena. В--------е-су-з-т-о-ена. В---- к--- с- з--------- В-а-а к-ћ- с- з-т-о-е-а- ------------------------ Врата куће су затворена. 0
Vra-- k---e-su--a--o-ena. V---- k---- s- z--------- V-a-a k-c-e s- z-t-o-e-a- ------------------------- Vrata kuće su zatvorena.
Ali prozori su otvoreni. Али---озо-и -- -т--ре-и. А-- п------ с- о-------- А-и п-о-о-и с- о-в-р-н-. ------------------------ Али прозори су отворени. 0
A-- p-o-o---s- otv-ren-. A-- p------ s- o-------- A-i p-o-o-i s- o-v-r-n-. ------------------------ Ali prozori su otvoreni.
Danas je vruće. Данас-ј--в--ћ-. Д---- ј- в----- Д-н-с ј- в-у-е- --------------- Данас је вруће. 0
D-na---- vr--́e. D---- j- v------ D-n-s j- v-u-́-. ---------------- Danas je vruće.
Idemo u dnevni boravak. М- идемо-у----в-- -об-. М- и---- у д----- с---- М- и-е-о у д-е-н- с-б-. ----------------------- Ми идемо у дневну собу. 0
Mi-id----u--nev-- s-b-. M- i---- u d----- s---- M- i-e-o u d-e-n- s-b-. ----------------------- Mi idemo u dnevnu sobu.
Tamo su sofa i fotelja. Т--о-су со-- ---о---а. Т--- с- с--- и ф------ Т-м- с- с-ф- и ф-т-љ-. ---------------------- Тамо су софа и фотеља. 0
Tamo su -o-a - f-te-j-. T--- s- s--- i f------- T-m- s- s-f- i f-t-l-a- ----------------------- Tamo su sofa i fotelja.
Sjednite! С--н-т-! С------- С-д-и-е- -------- Седните! 0
Sedni-e! S------- S-d-i-e- -------- Sednite!
Tamo stoji moje računalo. Там- с---- м-ј -ом---т-р. Т--- с---- м-- к--------- Т-м- с-о-и м-ј к-м-ј-т-р- ------------------------- Тамо стоји мој компјутер. 0
Tamo s-oji-mo- --mp-ute-. T--- s---- m-- k--------- T-m- s-o-i m-j k-m-j-t-r- ------------------------- Tamo stoji moj kompjuter.
Tamo stoji moja glazbena linija. Т----ст-ј- м--а--уз-чк--л----а. Т--- с---- м--- м------ л------ Т-м- с-о-и м-ј- м-з-ч-а л-н-ј-. ------------------------------- Тамо стоји моја музичка линија. 0
T--o st-j--m-j--muz---a---n-ja. T--- s---- m--- m------ l------ T-m- s-o-i m-j- m-z-č-a l-n-j-. ------------------------------- Tamo stoji moja muzička linija.
Televizor je potpuno nov. Т--ев--ор--- по-п--о н--. Т-------- ј- п------ н--- Т-л-в-з-р ј- п-т-у-о н-в- ------------------------- Телевизор је потпуно нов. 0
Televi--r-j--p-----o-nov. T-------- j- p------ n--- T-l-v-z-r j- p-t-u-o n-v- ------------------------- Televizor je potpuno nov.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Riječi i vokabular

Svaki jezik ima vlastiti vokabular. On se sastoji od određenog broja riječi. Riječ je samostalna jezična jedinica. Riječi uvijek imaju određeno značenje. Time se se razlikuju od glasova ili slogova. Broj riječi različit je u svakom jeziku. Engleski jezik na primjer ima jako puno riječi. Također ga se smatra svjetskim prvakom kad se radi o vokabularu. Engleski bi navodno trebao imati više od milijun riječi. Oxfordov engleski rječnik broji više od 600.000 riječi. Kineski, španjolski ili ruski jezik imaju mnogo manje riječi. Vokabular jednog jezika također ovisi o njegovoj povijesti. Na engleski jezik je utjecalo mnogo jezika i kultura. Time se engleski vokabular znatno povećao. Vokabular engleskog jezika se još uvijek bogati. Stručnjaci procjenjuju da se svaki dan poveća za 15 novih riječi. Te riječi prije svega dolaze iz područja novih medija. Znanstveni stručni jezik se u to ne ubraja. Samo terminologija iz područja kemije sadrži tisuće riječi. U gotovo svim jezicima dulje riječi se rjeđe koriste od kratkih. A većina govornika koristi jako malo riječi. Stoga razlikujemo između aktivnog i pasivnog vokabulara. Pasivni vokabular sadrži riječi koje razumijemo. No njih ili ne koristimo ili ih koristimo jako rijetko. Aktivni vokabular sadrži riječi koje redovito koristimo. Za jednostavne razgovore ili tekstove dovoljno nam je malo riječi. U engleskom jeziku je za to potrebno samo oko 400 riječi i 40 glagola. Stoga ne brinite ako vam je vokabular ograničen!
Dali si znao?
Hebrejski spada u porodicu afroazijatskih jezika. U bliskom je srodstvu s arapskim i aramejskim. Za 5 milijuna ljudi je hebrejski materinski jezik. Suvremeni hebrejski je, međutim, umjetno stvoren jezik… Osnova za njegovo stvaranje je bio već puno vremena prije izumrli starohebrejski. Leksički fond i gramatika su djelimice preuzeti i iz drugih jezika. Tako je starohebrejski svjesno preoblikovan u moderan standardni jezik. Ovaj ciljano preoblikovanje jezika je jedinstveno u svijetu. Hebrejski sistem znakova se sastoji od konsonantskog pisma. To znači da se vokali u pravilu ne pišu. Za njih nema vlastitih slova. Hebrejski se čita zdesna nalijevo. Njegovi znakovi potiču iz tradicije duge 3000 godina. Tko uči hebrejski, istovremeno upoznaje i dio svjetske povijesti. Isprobajte ga!