Zbirka izraza

hr Pridjevi 3   »   sr Придеви 3

80 [osamdeset]

Pridjevi 3

Pridjevi 3

80 [осамдесет]

80 [osamdeset]

Придеви 3

[Pridevi 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Ona ima psa. О---има----. О-- и-- п--- О-а и-а п-а- ------------ Она има пса. 0
Ona-i-a-p-a. O-- i-- p--- O-a i-a p-a- ------------ Ona ima psa.
Pas je velik. П-- -- велик. П-- ј- в----- П-с ј- в-л-к- ------------- Пас је велик. 0
P-- -e --lik. P-- j- v----- P-s j- v-l-k- ------------- Pas je velik.
Ona ima velikog psa. О-- има-в--ико- -са. О-- и-- в------ п--- О-а и-а в-л-к-г п-а- -------------------- Она има великог пса. 0
O-a--m- ---i--- -sa. O-- i-- v------ p--- O-a i-a v-l-k-g p-a- -------------------- Ona ima velikog psa.
Ona ima kuću. О-- им--ку-у. О-- и-- к---- О-а и-а к-ћ-. ------------- Она има кућу. 0
Ona -m-----́u. O-- i-- k----- O-a i-a k-c-u- -------------- Ona ima kuću.
Kuća je mala. К--а--е--ал-. К--- ј- м---- К-ћ- ј- м-л-. ------------- Кућа је мала. 0
K-ća j- --l-. K---- j- m---- K-c-a j- m-l-. -------------- Kuća je mala.
Ona ima malu kuću. Он- -ма --л- -ућу. О-- и-- м--- к---- О-а и-а м-л- к-ћ-. ------------------ Она има малу кућу. 0
Ona --- m-----uc-u. O-- i-- m--- k----- O-a i-a m-l- k-c-u- ------------------- Ona ima malu kuću.
On živi u hotelu. Он-с--н-је у хот---. О- с------ у х------ О- с-а-у-е у х-т-л-. -------------------- Он станује у хотелу. 0
O--sta-uj- - ho---u. O- s------ u h------ O- s-a-u-e u h-t-l-. -------------------- On stanuje u hotelu.
Hotel je jeftin. Хот-л ј- --ф---. Х---- ј- ј------ Х-т-л ј- ј-ф-и-. ---------------- Хотел је јефтин. 0
Ho--------ef-i-. H---- j- j------ H-t-l j- j-f-i-. ---------------- Hotel je jeftin.
On živi u jeftinom hotelu. О--с----ј--у -е---но- х---лу. О- с------ у ј------- х------ О- с-а-у-е у ј-ф-и-о- х-т-л-. ----------------------------- Он станује у јефтином хотелу. 0
On --anuj------ft--om-ho-elu. O- s------ u j------- h------ O- s-a-u-e u j-f-i-o- h-t-l-. ----------------------------- On stanuje u jeftinom hotelu.
On ima auto. О---ма-а-то. О- и-- а---- О- и-а а-т-. ------------ Он има ауто. 0
O- im- -ut-. O- i-- a---- O- i-a a-t-. ------------ On ima auto.
Auto je skup. Ау-- -е--куп-. А--- ј- с----- А-т- ј- с-у-о- -------------- Ауто је скупо. 0
Aut---e s---o. A--- j- s----- A-t- j- s-u-o- -------------- Auto je skupo.
On ima skupo auto. О- ------уп- ---о. О- и-- с---- а---- О- и-а с-у-о а-т-. ------------------ Он има скупо ауто. 0
O----a -k--- --to. O- i-- s---- a---- O- i-a s-u-o a-t-. ------------------ On ima skupo auto.
On čita roman. Он-ч-т-------. О- ч--- р----- О- ч-т- р-м-н- -------------- Он чита роман. 0
On--i-a ro--n. O- č--- r----- O- č-t- r-m-n- -------------- On čita roman.
Roman je dosadan. Р-м---ј--дос--а-. Р---- ј- д------- Р-м-н ј- д-с-д-н- ----------------- Роман је досадан. 0
R-ma---e-dos---n. R---- j- d------- R-m-n j- d-s-d-n- ----------------- Roman je dosadan.
On čita dosadan roman. Он -и-а -о--дан роман. О- ч--- д------ р----- О- ч-т- д-с-д-н р-м-н- ---------------------- Он чита досадан роман. 0
On č--a --sa-an-ro-a-. O- č--- d------ r----- O- č-t- d-s-d-n r-m-n- ---------------------- On čita dosadan roman.
Ona gleda film. О-а-----а филм. О-- г---- ф---- О-а г-е-а ф-л-. --------------- Она гледа филм. 0
On--g---a----m. O-- g---- f---- O-a g-e-a f-l-. --------------- Ona gleda film.
Film je napet. Фил--је---буд-ив. Ф--- ј- у-------- Ф-л- ј- у-б-д-и-. ----------------- Филм је узбудљив. 0
Fi------uzb--ljiv. F--- j- u--------- F-l- j- u-b-d-j-v- ------------------ Film je uzbudljiv.
Ona gleda napet film. Он- -леда -з-уд--в -и--. О-- г---- у------- ф---- О-а г-е-а у-б-д-и- ф-л-. ------------------------ Она гледа узбудљив филм. 0
O-- gl-da-uz--d---- -i--. O-- g---- u-------- f---- O-a g-e-a u-b-d-j-v f-l-. ------------------------- Ona gleda uzbudljiv film.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Akademski jezik

Akademski jezik je zaseban jezik. Koristi se za stručne diskusije. Također se koristi u akademskim publikacijama. Prije su postojali usklađeni akademski jezici. Na europskom tlu je u znanosti dugo vremena prevladavao latinski jezik. Danas je, s druge strane, engleski najvažniji akademski jezik. Akademski jezici su stručni jezici. Sadrže vrlo mnogo posebnih pojmova. Njihova najbitnija obilježja su standardizacija i formalizacija. Neki kažu da akademici namjerno govore nerazumljivo. Kad je nešto komplicirano, djeluje inteligentnije. Međutim, znanost se vodi istinom. Stoga bi trebala koristiti neutralni jezik. Za retoričke elemente ili floskule ovdje nema mjesta. Međutim, postoji puno primjera za pretjerano komplicirani jezik. A čini se da komplicirani jezik fascinira ljude! Istraživanja su pokazala da više vjerujemo kompliciranome jeziku. Ispitanici su trebali odgovoriti na nekoliko pitanja. Pritom su morali izabrati između više odgovora. Neki odgovori su bili jednostavno formulirani, dok su drugi bili jako komplicirani. Većina ispitanika se odlučila za komplicirani odgovor. No to uopće nije imalo nikakvog smisla! Ispitanici su bili zaslijepljeni jezikom. Iako je sadržaj bio apsurdan, bili su impresionirani njegovim oblikom. Međutim, komplicirano pisati nije uvijek umjetnost. Moguće je naučiti jednostavne sadržaje zapakirati u složen jezik. S druge strane, nije lako izraziti teške stvari na jednostavan način. Dakle, nekad je ono jednostavno zaista komplicirano...