Zbirka izraza

hr nešto obrazložiti 2   »   sv motivera något 2

76 [sedamdeset i šest]

nešto obrazložiti 2

nešto obrazložiti 2

76 [sjuttiosex]

motivera något 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski švedski igra Više
Zašto nisi došao / došla? Va-fö- -o- d- --te? V----- k-- d- i---- V-r-ö- k-m d- i-t-? ------------------- Varför kom du inte? 0
Bio / bila sam bolestan / bolesna. J-g -ar--j--. J-- v-- s---- J-g v-r s-u-. ------------- Jag var sjuk. 0
Nisam došao / došla jer sam bio bolestan / bila bolesna. J-g k---i-t-,---- --g--ar-sj-k. J-- k-- i---- f-- j-- v-- s---- J-g k-m i-t-, f-r j-g v-r s-u-. ------------------------------- Jag kom inte, för jag var sjuk. 0
Zašto ona nije došla? Var-----o- -o- i---? V----- k-- h-- i---- V-r-ö- k-m h-n i-t-? -------------------- Varför kom hon inte? 0
Bila je umorna. H-n--a- ---tt. H-- v-- t----- H-n v-r t-ö-t- -------------- Hon var trött. 0
Ona nije došla jer je bila umorna. Hon---m -nt-,---- h-- var--rö-t. H-- k-- i---- f-- h-- v-- t----- H-n k-m i-t-, f-r h-n v-r t-ö-t- -------------------------------- Hon kom inte, för hon var trött. 0
Zašto on nije došao? V-rf-r kom-han i---? V----- k-- h-- i---- V-r-ö- k-m h-n i-t-? -------------------- Varför kom han inte? 0
Nije imao volje. Han ha-e ---en-lust. H-- h--- i---- l---- H-n h-d- i-g-n l-s-. -------------------- Han hade ingen lust. 0
On nije došao jer nije imao volje. H---k-- i-te- eft-r--m-ha--in-e hade--ust. H-- k-- i---- e------- h-- i--- h--- l---- H-n k-m i-t-, e-t-r-o- h-n i-t- h-d- l-s-. ------------------------------------------ Han kom inte, eftersom han inte hade lust. 0
Zašto vi niste došli? Varfö- -om ni in-e? V----- k-- n- i---- V-r-ö- k-m n- i-t-? ------------------- Varför kom ni inte? 0
Naš auto je pokvaren. V-- -i--är ------. V-- b-- ä- t------ V-r b-l ä- t-a-i-. ------------------ Vår bil är trasig. 0
Nismo došli jer je naš auto pokvaren. V- --- -n-e--e-te-s-m -å----- -r-------. V- k-- i---- e------- v-- b-- ä- t------ V- k-m i-t-, e-t-r-o- v-r b-l ä- t-a-i-. ---------------------------------------- Vi kom inte, eftersom vår bil är trasig. 0
Zašto ljudi nisu došli? Va-f-r-k-m i-te--ä-ni--or--? V----- k-- i--- m----------- V-r-ö- k-m i-t- m-n-i-k-r-a- ---------------------------- Varför kom inte människorna? 0
Propustili su vlak. D- m---a-e ----t. D- m------ t----- D- m-s-a-e t-g-t- ----------------- De missade tåget. 0
Nisu došli jer su propustili vlak. De-ko--i-t-- -------m-ssa-e-t-g--. D- k-- i---- f-- d- m------ t----- D- k-m i-t-, f-r d- m-s-a-e t-g-t- ---------------------------------- De kom inte, för de missade tåget. 0
Zašto nisi došao / došla? Var-ör--o- -u i-te? V----- k-- d- i---- V-r-ö- k-m d- i-t-? ------------------- Varför kom du inte? 0
Nisam smio / smjela. Jag-f-ck ----. J-- f--- i---- J-g f-c- i-t-. -------------- Jag fick inte. 0
Nisam došao / došla jer nisam smio / smjela. J-g -o- --t-- f-- --t--a- in-e -i-k. J-- k-- i---- f-- a-- j-- i--- f---- J-g k-m i-t-, f-r a-t j-g i-t- f-c-. ------------------------------------ Jag kom inte, för att jag inte fick. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Starosjedilački jezici Amerike

U Americi se govori mnogo različitih jezika. Engleski je najvažniji jezik sjeverne Amerike. U južnoj Americi prevladavaju španjolski i portugalski. Svi ti jezici su u Ameriku došli iz Europe. Tamo su se prije kolonizacije govorili drugi jezici. Ti jezici su nazvani starosjedilačkim jezicima Amerike. Do dan-danas još nisu temeljito istraženi. Raznovrsnost tih jezika je golema. Procjenjuje se da u sjevernoj Americi postoji oko 60 porodica jezika. U južnoj Americi bi ih čak moglo biti i do 150. K tome postoje još mnogi izolirani jezici. Svi ti jezici su jako različiti. Imaju vrlo malo zajedničkih struktura. Stoga je teško klasificirati jezike. Razlog njihove različitosti leži u povijesti Amerike. Amerika je bila naseljavana u nekoliko faza. Prvi ljudi su došli u Ameriku prije više od 10.000 godina. Svaki narod je na kontinent donio svoj jezik. Međutim, starosjedilački jezici najviše sliče azijskim jezicima. Situacija starih jezika Amerike nije svugdje ista. Mnogi indijanski jezici još se uvijek koriste u južnoj Americi. Jezike kao g uarani ili q uechua govore milijuni ljudi. U sjevernoj Americi je mnogo jezika gotovo izumrlo. Kultura sjevernoameričkih Indijanaca bila je dugo ugnjetavana. Zbog toga je nestalo puno jezika. Ali u posljednjih nekoliko desetljeća ponovno raste interes za njih. Postoji mnogo programa koji žele njegovati i zaštiti jezike. Znači, mogli bi imati budućnost...