Zbirka izraza

hr U prirodi   »   sv I naturen

26 [dvadeset i šest]

U prirodi

U prirodi

26 [tjugosex]

I naturen

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski švedski igra Više
Vidiš li tamo toranj? Ser-d---o-net -ä---o-ta? S-- d- t----- d-- b----- S-r d- t-r-e- d-r b-r-a- ------------------------ Ser du tornet där borta? 0
Vidiš li tamo brijeg? S-r d- ber----dä---o---? S-- d- b----- d-- b----- S-r d- b-r-e- d-r b-r-a- ------------------------ Ser du berget där borta? 0
Vidiš li tamo selo? Se--d- --- -------t-? S-- d- b-- d-- b----- S-r d- b-n d-r b-r-a- --------------------- Ser du byn där borta? 0
Vidiš li tamo rijeku? S----u floden -----or-a? S-- d- f----- d-- b----- S-r d- f-o-e- d-r b-r-a- ------------------------ Ser du floden där borta? 0
Vidiš li tamo most? S-r du--ron d-r-b---a? S-- d- b--- d-- b----- S-r d- b-o- d-r b-r-a- ---------------------- Ser du bron där borta? 0
Vidiš li tamo jezero? Se--d----ö--d-r -or-a? S-- d- s--- d-- b----- S-r d- s-ö- d-r b-r-a- ---------------------- Ser du sjön där borta? 0
Оna ptica tamo mi se sviđa. Jag -y---- o- d-n-d---fåg-ln. J-- t----- o- d-- d-- f------ J-g t-c-e- o- d-n d-r f-g-l-. ----------------------------- Jag tycker om den där fågeln. 0
Sviđa mi se ono drvo tamo. Ja---ycker--m-de- --r--rä--t. J-- t----- o- d-- d-- t------ J-g t-c-e- o- d-t d-r t-ä-e-. ----------------------------- Jag tycker om det där trädet. 0
Sviđa mi se ovaj kamen ovdje. Ja- ty-k----m den---r--t----. J-- t----- o- d-- h-- s------ J-g t-c-e- o- d-n h-r s-e-e-. ----------------------------- Jag tycker om den här stenen. 0
Оnaj park tamo mi se sviđa. Ja- ---ker -----n -är-----en. J-- t----- o- d-- d-- p------ J-g t-c-e- o- d-n d-r p-r-e-. ----------------------------- Jag tycker om den där parken. 0
Sviđa mi se onaj vrt tamo. J-- -yck-- -m--e--dä- trä-gå-d-n. J-- t----- o- d-- d-- t---------- J-g t-c-e- o- d-n d-r t-ä-g-r-e-. --------------------------------- Jag tycker om den där trädgården. 0
Ovaj cvijet ovdje mi se sviđa. Jag---c--r -m-de- -ä---------. J-- t----- o- d-- h-- b------- J-g t-c-e- o- d-n h-r b-o-m-n- ------------------------------ Jag tycker om den här blomman. 0
Mislim da je lijepo. J-- ty-ke- -et --r är----t. J-- t----- d-- d-- ä- f---- J-g t-c-e- d-t d-r ä- f-n-. --------------------------- Jag tycker det där är fint. 0
Mislim da je interesantno. Jag -yc-e- --t-d-r-ä--intr---a--. J-- t----- d-- d-- ä- i---------- J-g t-c-e- d-t d-r ä- i-t-e-s-n-. --------------------------------- Jag tycker det där är intressant. 0
Mislim da je prekrasno. J-g -y--er de- --r-är --nt--t---t-----ert. J-- t----- d-- d-- ä- f---------- v------- J-g t-c-e- d-t d-r ä- f-n-a-t-s-t v-c-e-t- ------------------------------------------ Jag tycker det där är fantastiskt vackert. 0
Mislim da je ružno. Ja--tyc-er--e---- fu-t. J-- t----- d-- ä- f---- J-g t-c-e- d-t ä- f-l-. ----------------------- Jag tycker det är fult. 0
Mislim da je dosadno. J-- -yck-- --- ---l---tr-k---. J-- t----- d-- ä- l----------- J-g t-c-e- d-t ä- l-n-t-å-i-t- ------------------------------ Jag tycker det är långtråkigt. 0
Mislim da je to strašno. J-g-t----- --- -r --uk-a-s--r-. J-- t----- d-- ä- f------------ J-g t-c-e- d-t ä- f-u-t-n-v-r-. ------------------------------- Jag tycker det är fruktansvärt. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezik i poslovice

U svakom jeziku postoje poslovice. Poslovice su važan dio nacionalnog identiteta. Poslovice pokazuju vrijednost i norme jedne zemlje. Njihov oblik je opće poznat i postojan, dakle nepromjenjiv. Poslovice su uvijek kratke i jezgrovite. Često se sastoje od metafora. Mnogo poslovica je također poetske građe. Većina poslovica nam daje savjete i govori o pravilima ponašanja. Neke poslovice su jasno kritične. Poslovice vrlo često koriste stereotipove. One odražavaju karakteristike zemalja i naroda. Poslovice imaju jako dugu tradiciju. Još ih je Aristotel hvalio kao kratke filozofske mudrosti. U retorici i literaturi služe kao važno stilsko sredstvo. Ono što je posebno kod njih je da su uvijek aktualne. U jezikoslovlju se njima bavi zasebna disciplina. Postoji mnoštvo poslovica u mnogim jezicima. Pritom mogu leksički biti slične. Govornici različitih jezika u tom slučaju koriste iste riječi. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Druge poslovice su semantički slične. To znači da je ista ideja izražena drugim riječima. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Poslovice nam pomažu razumjeti druge narode i kulture. Najzanimljivije su poslovice koje postoje u cijelom svijetu. One govore o “značajnim” temama” ljudskog života. Te poslovice objedinjuju univerzalna iskustva. One pokazuju da smo svi isti, bez obzira koji jezik govorimo!
Dali si znao?
Latvijski spada u istočnu skupinu baltičkih jezika. Govori ga više od 2 milijuna ljudi. Latvijski je s litvanskim u najužem srodstvu. Ipak, ova dva jezika nisu puno slični. Može se, znači, desiti da se jedan Litvanac i jedan Latvijac sporazumijevaju na ruskom. I struktura latvijskog jezika je manje arhaična od litvanskog. U tradicionalnim pjesmama i stihovima ima još puno starinskih elemenata. Oni ukazuju na srodnost latvijskog u odnosu na litvanski. Latvijski leksički fond je veoma zanimljivo strukturiran. Sadrži puno riječi iz drugih jezika. Kao na primjer iz njemačkog, švedskog, ruskog ili engleskog. Ali neke riječi su takođe tek nedavno stvorene jer su do sada jednostavno nedostajale u jeziku. Latvijski se piše latiničnim slovima i naglasak je na prvom slogu u riječi. Gramatika poznaje puno posebnosti kojih nema u drugim jezicima. Gramatička pravila su, međutim, uvijek jasna i nedvosmislena.