Zbirka izraza

hr Prilozi   »   sv Adverb

100 [sto]

Prilozi

Prilozi

100 [hundra]

Adverb

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski švedski igra Više
već jednom – još nikada n--o- -ån- - -l-rig n____ g___ – a_____ n-g-n g-n- – a-d-i- ------------------- någon gång – aldrig 0
Jeste li već jednom bili u Berlinu? Har -i----i- - -erlin n-gon---ng? H__ n_ v____ i B_____ n____ g____ H-r n- v-r-t i B-r-i- n-g-n g-n-? --------------------------------- Har ni varit i Berlin någon gång? 0
Ne, još nikada. N-j,-a-dr--. N___ a______ N-j- a-d-i-. ------------ Nej, aldrig. 0
netko – nitko n-gon-------n n____ – i____ n-g-n – i-g-n ------------- någon – ingen 0
Poznajete li nekoga ovdje? K--n-- ----å--n - n-gr- ---? K_____ n_ n____ / n____ h___ K-n-e- n- n-g-n / n-g-a h-r- ---------------------------- Känner ni någon / några här? 0
Ne, ne poznajem nikoga ovdje. N-j, -ag -änn-r-in--n--a- ---. N___ j__ k_____ i____ (__ h___ N-j- j-g k-n-e- i-g-n (-) h-r- ------------------------------ Nej, jag känner ingen (a) här. 0
još – ne više Ä--- lä---- ---n-- lä-g-e Ä___ l_____ – i___ l_____ Ä-n- l-n-r- – i-t- l-n-r- ------------------------- Ännu längre – inte längre 0
Ostajete li još dugo ovdje? S------ ni -nnu -än-r- --r? S______ n_ ä___ l_____ h___ S-a-n-r n- ä-n- l-n-r- h-r- --------------------------- Stannar ni ännu längre här? 0
Ne, ne ostajem više dugo ovdje. N----jag ---nn-r--------ng---här. N___ j__ s______ i___ l_____ h___ N-j- j-g s-a-n-r i-t- l-n-r- h-r- --------------------------------- Nej, jag stannar inte längre här. 0
još nešto – ništa više n--o----- --i------er n____ m__ – i____ m__ n-g-t m-r – i-g-t m-r --------------------- något mer – inget mer 0
Želite li još nešto popiti? Sk--le -- -ilja--- --go- -----tt d-i---? S_____ n_ v____ h_ n____ m__ a__ d______ S-u-l- n- v-l-a h- n-g-t m-r a-t d-i-k-? ---------------------------------------- Skulle ni vilja ha något mer att dricka? 0
Ne, ne želim više ništa. N----j-g-s-u--- i-te --lja-ha -å-ot--er. N___ j__ s_____ i___ v____ h_ n____ m___ N-j- j-g s-u-l- i-t- v-l-a h- n-g-t m-r- ---------------------------------------- Nej, jag skulle inte vilja ha något mer. 0
već nešto – još ništa red-- -å-o--–---nu ---et r____ n____ – ä___ i____ r-d-n n-g-t – ä-n- i-g-t ------------------------ redan något – ännu inget 0
Jeste li već nešto jeli? H-r -- r--a--ä----någ-t? H__ n_ r____ ä___ n_____ H-r n- r-d-n ä-i- n-g-t- ------------------------ Har ni redan ätit något? 0
Ne, još ništa nisam jeo / jela. Nej--jag--a- -------it -å-ot ä-. N___ j__ h__ i___ ä___ n____ ä__ N-j- j-g h-r i-t- ä-i- n-g-t ä-. -------------------------------- Nej, jag har inte ätit något än. 0
još netko – više nitko någ---mer –-in-e--mer n____ m__ – i____ m__ n-g-n m-r – i-g-n m-r --------------------- någon mer – ingen mer 0
Želi li još netko kavu? S-u--e någ-n --r--ilj- ha-kaf-e? S_____ n____ m__ v____ h_ k_____ S-u-l- n-g-n m-r v-l-a h- k-f-e- -------------------------------- Skulle någon mer vilja ha kaffe? 0
Ne, nitko više. Nej---n--- m--. N___ i____ m___ N-j- i-g-n m-r- --------------- Nej, ingen mer. 0

Arapski jezik

Arapski jezik je jedan od najvažnijih svjetskih jezika. Arapski jezik govori više od 300 milijuna ljudi. Oni žive u više od 20 različitih zemalja. Arapski spada u afroazijske jezike. Arapski jezik nastao je prije više tisuća godina. Ovaj jezik se prvobitno govorio na Arapskom poluotoku. Odatle se počeo širiti dalje. Govorni arapski jezik se razlikuje od standardnog jezika. Također postoji mnogo različitih arapskih dijalekata. Moglo bi se reći da se u svakoj regiji govori drugačije. Govornici različitih dijalekata se uopće ne razumiju. Stoga su filmovi iz arapskih zemalja većinom titlovani. Samo tako ih se može razumjeti u svim arapskim zemljama. Klasični standardni arapski jezik se danas jedva uopće govori. Postoji samo u pisanom obliku. U knjigama i novinama se koristi klasičan arapski standardni jezik. Danas ne postoji stručni arapski jezik. Stručno nazivlje je preuzeto i8z drugih jezika. Ovdje prije svega prevladavaju francuski i engleski jezik. Interes za arapski jezik posljednjih je godina jako porastao. Sve više ljudi želi učiti arapski. Tečajevi se nude na svakom sveučilištu i mnogim školama. Puno ljudi smatra arapsko pismo posebno fascinantnim. U arapskom jeziku se piše zdesna nalijevo. Izgovor i gramatika arapskog jezika nisu baš jednostavni. Ima puno glasova i pravila koje drugi jezici ne poznaju. Pri učenju arapskog jezika bi se stoga trebalo pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, pa gramatika, a onda pisanje…