Pasikalbėjimų knygelė

lt Praeitis 3   »   sr Прошлост 3

83 [aštuoniasdešimt trys]

Praeitis 3

Praeitis 3

83 [осамдесет и три]

83 [osamdeset i tri]

Прошлост 3

[Prošlost 3]

Pasirinkite, kaip norite matyti vertimą:   
lietuvių serbų Žaisti Daugiau
kalbėtis telefonu / skambinti тел--о-ир--и телефонирати т-л-ф-н-р-т- ------------ телефонирати 0
te-efon--ati telefonirati t-l-f-n-r-t- ------------ telefonirati
(Aš) kalbėjausi telefonu / skambinau. Ја сам те-ефон--ао-/-------ни---а. Ја сам телефонирао / телефонирала. Ј- с-м т-л-ф-н-р-о / т-л-ф-н-р-л-. ---------------------------------- Ја сам телефонирао / телефонирала. 0
Ja --- -elefo--r-------lefonira--. Ja sam telefonirao / telefonirala. J- s-m t-l-f-n-r-o / t-l-f-n-r-l-. ---------------------------------- Ja sam telefonirao / telefonirala.
(Aš) visą laiką kalbėjausi telefonu. Ј- са- це----ре-- теле------о / тел-ф-н-р--а. Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Ј- с-м ц-л- в-е-е т-л-ф-н-р-о / т-л-ф-н-р-л-. --------------------------------------------- Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. 0
Ja-s-m cel- vr--e-t----on---o - -e-efonir---. Ja sam celo vreme telefonirao / telefonirala. J- s-m c-l- v-e-e t-l-f-n-r-o / t-l-f-n-r-l-. --------------------------------------------- Ja sam celo vreme telefonirao / telefonirala.
klausti п-т--и питати п-т-т- ------ питати 0
pi---i pitati p-t-t- ------ pitati
(Aš) paklausiau. Ја -а-----а- / п-тал-. Ја сам питао / питала. Ј- с-м п-т-о / п-т-л-. ---------------------- Ја сам питао / питала. 0
Ja---m-pi-a---------a. Ja sam pitao / pitala. J- s-m p-t-o / p-t-l-. ---------------------- Ja sam pitao / pitala.
(Aš) visuomet klausdavau. Ја-с----в------а--- ------. Ја сам увек питао / питала. Ј- с-м у-е- п-т-о / п-т-л-. --------------------------- Ја сам увек питао / питала. 0
Ja -a- -ve- p-t-o /-pi-a--. Ja sam uvek pitao / pitala. J- s-m u-e- p-t-o / p-t-l-. --------------------------- Ja sam uvek pitao / pitala.
pasakoti ис-р--ати испричати и-п-и-а-и --------- испричати 0
i--ri-ati ispričati i-p-i-a-i --------- ispričati
(Aš) papasakojau. Ја -а- -----ч-о-/ ис-ри-а--. Ја сам испричао / испричала. Ј- с-м и-п-и-а- / и-п-и-а-а- ---------------------------- Ја сам испричао / испричала. 0
Ja --m-ispri-a- --i-p---a--. Ja sam ispričao / ispričala. J- s-m i-p-i-a- / i-p-i-a-a- ---------------------------- Ja sam ispričao / ispričala.
(Aš) papasakojau visą istoriją. Ј----м-ис-р-чао-/-и-п---а-а-це-у пр--у. Ја сам испричао / испричала целу причу. Ј- с-м и-п-и-а- / и-п-и-а-а ц-л- п-и-у- --------------------------------------- Ја сам испричао / испричала целу причу. 0
Ja-sam -s----a- --i-pri--l--c-l- -ri-u. Ja sam ispričao / ispričala celu priču. J- s-m i-p-i-a- / i-p-i-a-a c-l- p-i-u- --------------------------------------- Ja sam ispričao / ispričala celu priču.
mokytis у---и учити у-и-и ----- учити 0
u---i učiti u-i-i ----- učiti
(Aš) mokiausi. Ја с-м учи- -----л-. Ја сам учио / учила. Ј- с-м у-и- / у-и-а- -------------------- Ја сам учио / учила. 0
Ja s-m -č-o-/-uč---. Ja sam učio / učila. J- s-m u-i- / u-i-a- -------------------- Ja sam učio / učila.
(Aš) mokiausi visą vakarą. Ј- --м--чи- /-уч--а--------че. Ја сам учио / учила цело вече. Ј- с-м у-и- / у-и-а ц-л- в-ч-. ------------------------------ Ја сам учио / учила цело вече. 0
J--s-m --i--/---i-- ce------e. Ja sam učio / učila celo veče. J- s-m u-i- / u-i-a c-l- v-č-. ------------------------------ Ja sam učio / učila celo veče.
dirbti р--и-и радити р-д-т- ------ радити 0
r-d-ti raditi r-d-t- ------ raditi
(Aš) dirbau. Ј---а- ради--/-р-д-ла. Ја сам радио / радила. Ј- с-м р-д-о / р-д-л-. ---------------------- Ја сам радио / радила. 0
Ja s-m-rad---- --dil-. Ja sam radio / radila. J- s-m r-d-o / r-d-l-. ---------------------- Ja sam radio / radila.
(Aš) dirbau visą dieną. Ја---м-р-д-о - -ад--а ц----да-. Ја сам радио / радила цели дан. Ј- с-м р-д-о / р-д-л- ц-л- д-н- ------------------------------- Ја сам радио / радила цели дан. 0
Ja ------d-o-- -a--l--c-li da-. Ja sam radio / radila celi dan. J- s-m r-d-o / r-d-l- c-l- d-n- ------------------------------- Ja sam radio / radila celi dan.
valgyti ј-сти јести ј-с-и ----- јести 0
jesti jesti j-s-i ----- jesti
(Aš) pavalgiau. Ја -ам-је- -----а. Ја сам јео / јела. Ј- с-м ј-о / ј-л-. ------------------ Ја сам јео / јела. 0
J---am-je--/ je-a. Ja sam jeo / jela. J- s-m j-o / j-l-. ------------------ Ja sam jeo / jela.
(Aš) viską suvalgiau. Ј--с-----ј-о---п-ј-ла-с-у х--н-. Ја сам појео / појела сву храну. Ј- с-м п-ј-о / п-ј-л- с-у х-а-у- -------------------------------- Ја сам појео / појела сву храну. 0
Ja -am p-j-o - -oj-l- s-- -ranu. Ja sam pojeo / pojela svu hranu. J- s-m p-j-o / p-j-l- s-u h-a-u- -------------------------------- Ja sam pojeo / pojela svu hranu.

Parsisiųsti MP3 (.zip failus)

Vaizdo įrašas nerastas!

Lingvistikos istorija

Kalbos visada žavėjo žmoniją. Todėl lingvistikos istorija yra labai ilga. Lingvistika – tai sistematinė kalbos studija. Net prieš tūkstančius metų žmonės tyrinėjo kalbą. Taip skirtingos kultūros išvystė skirtingas sistemas. Iš to kilo skirtingi kalbų apibūdinimai. Šiandienos lingvistika labiau nei kuo kitu remiasi senovės teorijomis. Daugelis tradicijų dažniausiai buvo pradėtos Graikijoje. Tačiau seniausias kalbos tyrimo darbas parašytas Indijoje. Jį, prieš 3000 metų, parašė gramatikas Sakatayana. Senovėje, tokie filosofai kaip Platonas, užsiimdavo apmąstymais apie kalbą. Vėliau, teorijas plėtojo romėnai. Arabai aštuntame amžiuje irgi išplėtojo savo tradicijas. Netgi tada jie tiksliai aprašydavo arabų kalbą. Šiais laikais žmogų ypač domina kalbos kilmė. Mokslininkus labiausiai domina kalbos istorija. XVIII a. žmonės ėmė kalbas lyginti. Jie norėjo suprasti, kaip jos susikūrė. Vėliau jie koncentravosi į kalbos kaip sistemos studijas. Esminiu klausimu tuomet buvo tai, kaip kalbos funkcionuoja. Šiandien lingvistikoje išsikiriama daug įvairių teorinių mokyklų. Nuo šešto dešimtmečio susikūrė daug naujų disciplinų. Jos iš dalies buvo labai veikiamos kitų mokslų. Tokių disciplinų pavyzdžiais yra psicholingvistikos ir tarpkultūrinės studijos. Tad naujosios lingvistinės mokyklos yra labai specializuotos. Vienas tokių pavyzdžių – feministinė lingvistika. Tad lingvistikos istorija tęsiasi… Tol, kol kalbos egzistuos, žmonės jas tyrinės!