Pasikalbėjimų knygelė

lt ką pagrįsti 1   »   sr нешто образложити 1

75 [septyniasdešimt penki]

ką pagrįsti 1

ką pagrįsti 1

75 [седамдесет и пет]

75 [sedamdeset i pet]

нешто образложити 1

[nešto obrazložiti 1]

Pasirinkite, kaip norite matyti vertimą:   
lietuvių serbų Žaisti Daugiau
Kodėl neateinate? Зашт- не--ол-з---? Зашто не долазите? З-ш-о н- д-л-з-т-? ------------------ Зашто не долазите? 0
Za--o -e -ol-zite? Zašto ne dolazite? Z-š-o n- d-l-z-t-? ------------------ Zašto ne dolazite?
Oras toks blogas. Вр-м--је-так--лоше. Време је тако лоше. В-е-е ј- т-к- л-ш-. ------------------- Време је тако лоше. 0
V-eme j- --ko lo-e. Vreme je tako loše. V-e-e j- t-k- l-š-. ------------------- Vreme je tako loše.
(Aš) neateisiu, nes oras toks blogas. Ј- не-до-азим- је- -е-в---е т-к--л-ш-. Ја не долазим, јер је време тако лоше. Ј- н- д-л-з-м- ј-р ј- в-е-е т-к- л-ш-. -------------------------------------- Ја не долазим, јер је време тако лоше. 0
Ja-----o-az--, --r j- ---m---a-----še. Ja ne dolazim, jer je vreme tako loše. J- n- d-l-z-m- j-r j- v-e-e t-k- l-š-. -------------------------------------- Ja ne dolazim, jer je vreme tako loše.
Kodėl jis neateina? Зашт- -------ол-з-? Зашто он не долази? З-ш-о о- н- д-л-з-? ------------------- Зашто он не долази? 0
Zaš-- -n-ne ----zi? Zašto on ne dolazi? Z-š-o o- n- d-l-z-? ------------------- Zašto on ne dolazi?
Jo nekvietė. Он----- -оз-а-. Он није позван. О- н-ј- п-з-а-. --------------- Он није позван. 0
On ---e -o---n. On nije pozvan. O- n-j- p-z-a-. --------------- On nije pozvan.
Jis neateis, nes jo nekvietė. Он-не --------ј-р --је-п--в--. Он не долази, јер није позван. О- н- д-л-з-, ј-р н-ј- п-з-а-. ------------------------------ Он не долази, јер није позван. 0
O- -e-dol--i,-jer---je po-va-. On ne dolazi, jer nije pozvan. O- n- d-l-z-, j-r n-j- p-z-a-. ------------------------------ On ne dolazi, jer nije pozvan.
Kodėl tu neateini? За-то------л---ш? Зашто не долазиш? З-ш-о н- д-л-з-ш- ----------------- Зашто не долазиш? 0
Z-št- ne-d-la---? Zašto ne dolaziš? Z-š-o n- d-l-z-š- ----------------- Zašto ne dolaziš?
(Aš) neturiu laiko. Ј----мам -ре--на. Ја немам времена. Ј- н-м-м в-е-е-а- ----------------- Ја немам времена. 0
Ja nema- vre--n-. Ja nemam vremena. J- n-m-m v-e-e-a- ----------------- Ja nemam vremena.
(Aš) neateinu, nes neturiu laiko. Ја н- дола---- -ер немам------н-. Ја не долазим, јер немам времена. Ј- н- д-л-з-м- ј-р н-м-м в-е-е-а- --------------------------------- Ја не долазим, јер немам времена. 0
J- n---o--zi-- je---e--- ---m---. Ja ne dolazim, jer nemam vremena. J- n- d-l-z-m- j-r n-m-m v-e-e-a- --------------------------------- Ja ne dolazim, jer nemam vremena.
Kodėl nepasilieki? З-ш-- -- -с--н--? Зашто не останеш? З-ш-о н- о-т-н-ш- ----------------- Зашто не останеш? 0
Z-š-- n--ostan--? Zašto ne ostaneš? Z-š-o n- o-t-n-š- ----------------- Zašto ne ostaneš?
(Aš) dar turiu dirbti. Ја-мора- јо- р-дити. Ја морам још радити. Ј- м-р-м ј-ш р-д-т-. -------------------- Ја морам још радити. 0
J----r-m-još -ad-ti. Ja moram još raditi. J- m-r-m j-š r-d-t-. -------------------- Ja moram još raditi.
(Aš) nepasilieku, nes dar turiu dirbti. Ј--н- ост---м---е- м-рам--о- рад-ти. Ја не остајем, јер морам још радити. Ј- н- о-т-ј-м- ј-р м-р-м ј-ш р-д-т-. ------------------------------------ Ја не остајем, јер морам још радити. 0
J- -- -st-jem,--e--mor-- još -ad-t-. Ja ne ostajem, jer moram još raditi. J- n- o-t-j-m- j-r m-r-m j-š r-d-t-. ------------------------------------ Ja ne ostajem, jer moram još raditi.
Kodėl (jūs) jau išeinate? За-то---ћ--дете? Зашто већ идете? З-ш-о в-ћ и-е-е- ---------------- Зашто већ идете? 0
Z-š-o --ć--de--? Zašto vec- idete? Z-š-o v-c- i-e-e- ----------------- Zašto već idete?
Aš pavargęs / -usi. Ј- сам -мо-а--/-умо--а. Ја сам уморан / уморна. Ј- с-м у-о-а- / у-о-н-. ----------------------- Ја сам уморан / уморна. 0
Ja--a----o------um-r-a. Ja sam umoran / umorna. J- s-m u-o-a- / u-o-n-. ----------------------- Ja sam umoran / umorna.
(Aš) išeinu, nes esu pavargęs / -usi. Ј- иде-,---р --- ----а--- умо--а. Ја идем, јер сам уморан / уморна. Ј- и-е-, ј-р с-м у-о-а- / у-о-н-. --------------------------------- Ја идем, јер сам уморан / уморна. 0
Ja idem, -er-----umor-n----m---a. Ja idem, jer sam umoran / umorna. J- i-e-, j-r s-m u-o-a- / u-o-n-. --------------------------------- Ja idem, jer sam umoran / umorna.
Kodėl (jūs) jau išvažiuojate? З--то в-ћ--дл-з---? Зашто већ одлазите? З-ш-о в-ћ о-л-з-т-? ------------------- Зашто већ одлазите? 0
Z-št----c- -d------? Zašto vec- odlazite? Z-š-o v-c- o-l-z-t-? -------------------- Zašto već odlazite?
Jau vėlu. В----е -а-н-. Већ је касно. В-ћ ј- к-с-о- ------------- Већ је касно. 0
Već j--k-sn-. Vec- je kasno. V-c- j- k-s-o- -------------- Već je kasno.
(Aš) išvažiuoju, nes jau vėlu. О--а-им- ј-р------- к----. Одлазим, јер је већ касно. О-л-з-м- ј-р ј- в-ћ к-с-о- -------------------------- Одлазим, јер је већ касно. 0
Odla-im, je---e--e-- ----o. Odlazim, jer je vec- kasno. O-l-z-m- j-r j- v-c- k-s-o- --------------------------- Odlazim, jer je već kasno.

Parsisiųsti MP3 (.zip failus)

Vaizdo įrašas nerastas!

Gimtoji kalba = jausminga, užsienio = racionali?

Mokydamiesi užsienio kalbos, stimuliuojame smegenis. Mokantis keičiasi mūsų mąstymas. Tampame kūrybiškesni ir lankstesni. Mokantiems kelias kalbas lengviau apmąstyti sudėtingus dalykus. Atmintis treniruojama mokantis. Kuo daugiau išmokstame, tuo geriau ji veikia. Tas, kas išmoksta daug kalbų, taip pat greitai išmoksta ir kitų dalykų. Jis gali daug intensyviau ir ilgiau ką nors apmąstyti. Todėl tas žmogus greičiau sprendžia problemas. Daugiakalbiai žmonės taip pat yra ryžtingesni. Tačiau nuo kalbų priklauso ir tai kaip jie priima sprendimus. Kalba, kuria mąstome, daro įtaką mūsų sprendimams. Tam ištirti psichologai pasitelkė eksperimentą. Visi jo dalyviai buvo daugiakalbiai. Be gimtosios kalbos jie dar kalbėjo kita kalba. Dalyviai turėjo atsakyti į klausimą. Klausimas buvo susijęs su problemos sprendimu. Sprendimo metu dalyviai turėjo pasirinkti iš dviejų galimybių. Vienas jų buvo rizikingesnė už kitą. Dalyviai į klausimą turėjo atsakyti abiejomis kalbomis. Atsakymai keitėsi keičiantis kalbai! Kai jie kalbėjo gimtąja kalba, dalyviai rinkosi rizikuoti. Tačiau kalbėdami užsienio kalba jie rinkosi patikimesnį variantą. Po šio eksperimento dalyviai turėjo lažintis. Čia taip pat buvo pastebėtas aiškus skirtumas. Naudodami užsienio kalbą jie buvo daug racionalesni. Tyrėjai mano, kad kalbėdami užsienio kalba labiau susikaupiame. Galbūt dėl to sprendimus priimame vadovadamiesi ne jausmais, o protu…