Pasikalbėjimų knygelė

lt Prieveiksmiai   »   sr Прилози

100 [šimtas]

Prieveiksmiai

Prieveiksmiai

100 [стотина]

100 [stotina]

Прилози

[Prilozi]

Pasirinkite, kaip norite matyti vertimą:   
lietuvių serbų Žaisti Daugiau
jau (kartą) — dar niekada в-ћ -е-н-----ј-- н--ада в-- ј----- – ј-- н----- в-ћ ј-д-о- – ј-ш н-к-д- ----------------------- већ једном – још никада 0
već -ed-om-- -o--n-ka-a v--- j----- – j-- n----- v-c- j-d-o- – j-š n-k-d- ------------------------ već jednom – još nikada
Ar jau esate (kartą) buvęs Berlyne? Ј---- -- --ћ-ј-д--м -ил--у-----ину? Ј---- л- в-- ј----- б--- у Б------- Ј-с-е л- в-ћ ј-д-о- б-л- у Б-р-и-у- ----------------------------------- Јесте ли већ једном били у Берлину? 0
Je-te -i-vec--je-n-m---l- - Berl-nu? J---- l- v--- j----- b--- u B------- J-s-e l- v-c- j-d-o- b-l- u B-r-i-u- ------------------------------------ Jeste li već jednom bili u Berlinu?
Ne, dar niekada. Н-- -------а--. Н-- ј-- н------ Н-, ј-ш н-к-д-. --------------- Не, још никада. 0
N-, -o- nika--. N-- j-- n------ N-, j-š n-k-d-. --------------- Ne, još nikada.
kas nors — niekas н-к--- ---о н--- – н--- н-к- – н-к- ----------- неко – нико 0
n-k- - n--o n--- – n--- n-k- – n-k- ----------- neko – niko
Ar čia ką nors pažįstate? П--најете-ли---де-н-----? П-------- л- о--- н------ П-з-а-е-е л- о-д- н-к-г-? ------------------------- Познајете ли овде некога? 0
Poznaje-e l- ovde --ko-a? P-------- l- o--- n------ P-z-a-e-e l- o-d- n-k-g-? ------------------------- Poznajete li ovde nekoga?
Ne, (aš) čia nieko nepažįstu. Н----а-н---озн---м овде ник---. Н-- ј- н- п------- о--- н------ Н-, ј- н- п-з-а-е- о-д- н-к-г-. ------------------------------- Не, ја не познајем овде никога. 0
N-,--- ne -o-n-jem o-d- ni-oga. N-- j- n- p------- o--- n------ N-, j- n- p-z-a-e- o-d- n-k-g-. ------------------------------- Ne, ja ne poznajem ovde nikoga.
dar — jau ne / nebe / nedaugiau / neilgiau још – -е-в--е ј-- – н- в--- ј-ш – н- в-ш- ------------- још – не више 0
j------e vi-e j-- – n- v--- j-š – n- v-š- ------------- još – ne više
Ar dar ilgai būsite čia? О---је-- -и -о--ду------е? О------- л- ј-- д--- о---- О-т-ј-т- л- ј-ш д-г- о-д-? -------------------------- Остајете ли још дуго овде? 0
O----e-e -- j-----go-ov-e? O------- l- j-- d--- o---- O-t-j-t- l- j-š d-g- o-d-? -------------------------- Ostajete li još dugo ovde?
Ne, (aš) čia jau ilgai nebūsiu / būsiu čia nebeilgai. Н-- ја -е ---а--м ви-е --г- -вде. Н-- ј- н- о------ в--- д--- о---- Н-, ј- н- о-т-ј-м в-ш- д-г- о-д-. --------------------------------- Не, ја не остајем више дуго овде. 0
Ne,--a--e o-t--em----- -ug---v--. N-- j- n- o------ v--- d--- o---- N-, j- n- o-t-j-m v-š- d-g- o-d-. --------------------------------- Ne, ja ne ostajem više dugo ovde.
dar šiek tiek — nieko daugiau ј-ш--е--о --ниш-- --ше ј-- н---- – н---- в--- ј-ш н-ш-о – н-ш-а в-ш- ---------------------- још нешто – ништа више 0
jo- --š-o-- niš-- -iše j-- n---- – n---- v--- j-š n-š-o – n-š-a v-š- ---------------------- još nešto – ništa više
Ar norėtumėte dar ko nors išgerti? Ж-л-те--и--о--неш-- --п-т-? Ж----- л- ј-- н---- п------ Ж-л-т- л- ј-ш н-ш-о п-п-т-? --------------------------- Желите ли још нешто попити? 0
Ž-li-- l----š ne-t- --pi--? Ž----- l- j-- n---- p------ Ž-l-t- l- j-š n-š-o p-p-t-? --------------------------- Želite li još nešto popiti?
Ne, (aš) daugiau nieko nenoriu / nieko nebenoriu. Не,--а----ж--им--и-т--в---. Н-- ј- н- ж---- н---- в---- Н-, ј- н- ж-л-м н-ш-а в-ш-. --------------------------- Не, ја не желим ништа више. 0
Ne, j---- ---im --šta-više. N-- j- n- ž---- n---- v---- N-, j- n- ž-l-m n-š-a v-š-. --------------------------- Ne, ja ne želim ništa više.
jau ką / ko nors — dar nieko в-ћ-н--т--– јо- ништа в-- н---- – ј-- н---- в-ћ н-ш-о – ј-ш н-ш-а --------------------- већ нешто – још ништа 0
v----n-št- –--oš n-š-a v--- n---- – j-- n---- v-c- n-š-o – j-š n-š-a ---------------------- već nešto – još ništa
Ar (jūs) jau ko nors valgėte? Јес-е л---е- -еш-о-је-и? Ј---- л- в-- н---- ј---- Ј-с-е л- в-ћ н-ш-о ј-л-? ------------------------ Јесте ли већ нешто јели? 0
J---e -- ve-́-ne-to--el-? J---- l- v--- n---- j---- J-s-e l- v-c- n-š-o j-l-? ------------------------- Jeste li već nešto jeli?
Ne, (aš) dar nieko nevalgiau. Н-- ---јо- --с-- н--та--е- ---ел-. Н-- ј- ј-- н---- н---- ј-- / ј---- Н-, ј- ј-ш н-с-м н-ш-а ј-о / ј-л-. ---------------------------------- Не, ја још нисам ништа јео / јела. 0
N------još -i-a--n-š-- jeo-- j-l-. N-- j- j-- n---- n---- j-- / j---- N-, j- j-š n-s-m n-š-a j-o / j-l-. ---------------------------------- Ne, ja još nisam ništa jeo / jela.
dar kas (nors) — daugiau niekas ј---не-о-– -и-- ви-е ј-- н--- – н--- в--- ј-ш н-к- – н-к- в-ш- -------------------- још неко – нико више 0
j-š -ek- - ---o više j-- n--- – n--- v--- j-š n-k- – n-k- v-š- -------------------- još neko – niko više
Ar dar kas nori kavos? Ж--и -- ----не-о -аф-? Ж--- л- ј-- н--- к---- Ж-л- л- ј-ш н-к- к-ф-? ---------------------- Жели ли још неко кафу? 0
Želi li-j------o--a-u? Ž--- l- j-- n--- k---- Ž-l- l- j-š n-k- k-f-? ---------------------- Želi li još neko kafu?
Ne, daugiau niekas. Не,-н-к--више. Н-- н--- в---- Н-, н-к- в-ш-. -------------- Не, нико више. 0
N-- n-k- ---e. N-- n--- v---- N-, n-k- v-š-. -------------- Ne, niko više.

Parsisiųsti MP3 (.zip failus)

Vaizdo įrašas nerastas!

Arabų kalba

Arabų kalba yra viena svarbiausių pasaulyje. Ja kalba daugiau nei 300 milijonų žmonių. Visi jie gyvena daugiau nei 20 šalių. Arabų kalba priklauso afroazinėms kalboms. Arabų kalba atsirado prieš tūkstančius metų. Ja pirmiausia kalbėta Arabijos pusiasalyje. Vėliau ji pasklido toliau. Šnekamoji arabų kalba labai skiriasi nuo standartinės. Taip pat egzistuoja daug skirtingų arabų kalbos dialektų. Galima sakyti, kad kiekviename regione arabų kalba kalbama skirtingai. Skirtingų dialektų atstovai dažnai vienas kito visiškai nesupranta. Todėl arabų filmai neretai būna dubliuojami. Tik taip jie gali būti suprasi visuose arabiškai kalbančiuose regionuose. Klasikinė standartinė arabų kalba šiandien retai benaudojama kalbant. Ji aptinkama tik rašytinėse formose. Knygose ir laikraščiuose rašoma klasikine standartine arabų kalba. Šiandien nėra vienos arabų techninės kalbos. Todėl techniniai terminai dažniausiai atkeliauja iš kitų kalbų. Anglų ir prancūzų kalbos šioje teritorijoje dominuoja labiau nei kitos. Pastaraisiais metais susidomėjimas arabų kalba žymiai išaugo. Vis daugiau atsiranda norinčiųjų išmokti arabų kalbą. Kiekviename universitete ir daugumoje mokyklų yra siūlomi kursai. Daugelį ypač žavi arabų raštas. Ši kalba rašoma iš dešinės į kairę. Arabų kalbos tarimas ir gramatika ne tokie paprasti. Šioje kalboje daug garsų ir taisyklių, nebūdingų kitoms kalboms. Mokantis reikia sekti tam tikra seka. Pirmiausia – tarimas, tada – gramatika, o galiausiai rašyba...