Pasikalbėjimų knygelė

lt Neiginys 2   »   sr Негација 2

65 [šešiasdešimt penki]

Neiginys 2

Neiginys 2

65 [шездесет и пет]

65 [šezdeset i pet]

Негација 2

[Negacija 2]

Pasirinkite, kaip norite matyti vertimą:   
lietuvių serbų Žaisti Daugiau
Ar žiedas brangus? Да -и--- --ст---ск-п? Д- л- ј- п----- с---- Д- л- ј- п-с-е- с-у-? --------------------- Да ли је прстен скуп? 0
D- l- je----t-- -k-p? D- l- j- p----- s---- D- l- j- p-s-e- s-u-? --------------------- Da li je prsten skup?
Ne, jis kainuoja tik šimtą eurų. Н-,-он ко--а с-мо-с-от--у е-ра. Н-- о- к---- с--- с------ е---- Н-, о- к-ш-а с-м- с-о-и-у е-р-. ------------------------------- Не, он кошта само стотину евра. 0
Ne---n -o-----am- s-ot-------a. N-- o- k---- s--- s------ e---- N-, o- k-š-a s-m- s-o-i-u e-r-. ------------------------------- Ne, on košta samo stotinu evra.
Bet aš turiu tik penkiasdešimt. А-- -- им-м-с--о--е-е-ет. А-- ј- и--- с--- п------- А-и ј- и-а- с-м- п-д-с-т- ------------------------- Али ја имам само педесет. 0
Al- -- --am-sa-o-pede--t. A-- j- i--- s--- p------- A-i j- i-a- s-m- p-d-s-t- ------------------------- Ali ja imam samo pedeset.
Ar (tu) jau baigei / ar (tu) jau pasiruošęs / pasiruošusi? Је-и -- -ећ--о-о--/ го---a? Ј--- л- в-- г---- / г------ Ј-с- л- в-ћ г-т-в / г-т-в-? --------------------------- Јеси ли већ готов / готовa? 0
J------ -ec--got-- /--o---a? J--- l- v--- g---- / g------ J-s- l- v-c- g-t-v / g-t-v-? ---------------------------- Jesi li već gotov / gotova?
Ne, dar ne. Н-- јо- не. Н-- ј-- н-- Н-, ј-ш н-. ----------- Не, још не. 0
Ne---o----. N-- j-- n-- N-, j-š n-. ----------- Ne, još ne.
Bet greit baigsiu / bet greit būsiu pasiruošęs / pasiruošusi. А-- с-м --к--- -о----/ -от--а. А-- с-- у----- г---- / г------ А-и с-м у-к-р- г-т-в / г-т-в-. ------------------------------ Али сам ускоро готов / готова. 0
Ali--a------ro--ot-v - -o--v-. A-- s-- u----- g---- / g------ A-i s-m u-k-r- g-t-v / g-t-v-. ------------------------------ Ali sam uskoro gotov / gotova.
Ar dar norėtum sriubos? Желиш--- ј---су-е? Ж---- л- ј-- с---- Ж-л-ш л- ј-ш с-п-? ------------------ Желиш ли још супе? 0
Želiš-li-j------e? Ž---- l- j-- s---- Ž-l-š l- j-š s-p-? ------------------ Želiš li još supe?
Ne, (aš) jau nebenoriu. Не- н- же-и----ше. Н-- н- ж---- в---- Н-, н- ж-л-м в-ш-. ------------------ Не, не желим више. 0
Ne, -- ž-l-------. N-- n- ž---- v---- N-, n- ž-l-m v-š-. ------------------ Ne, ne želim više.
Bet dar porciją ledų. А-- ј----ед-- -л-д---д. А-- ј-- ј---- с-------- А-и ј-ш ј-д-н с-а-о-е-. ----------------------- Али још један сладолед. 0
A-- -oš--edan sla-oled. A-- j-- j---- s-------- A-i j-š j-d-n s-a-o-e-. ----------------------- Ali još jedan sladoled.
Ar jau seniai čia gyveni? Ст-н---ш--и-----дуго--в-е? С------- л- в-- д--- о---- С-а-у-е- л- в-ћ д-г- о-д-? -------------------------- Станујеш ли већ дуго овде? 0
St---j-š--i -e------o --de? S------- l- v--- d--- o---- S-a-u-e- l- v-c- d-g- o-d-? --------------------------- Stanuješ li već dugo ovde?
Ne, tik mėnuo. Н-,-т---је-ан ----ц. Н-- т-- ј---- м----- Н-, т-к ј-д-н м-с-ц- -------------------- Не, тек један месец. 0
N-----k-je-an -----. N-- t-- j---- m----- N-, t-k j-d-n m-s-c- -------------------- Ne, tek jedan mesec.
Bet (aš) jau pažįstu daug žmonių. А-- в---п-зн-ј-м м-о----уди. А-- в-- п------- м---- љ---- А-и в-ћ п-з-а-е- м-о-о љ-д-. ---------------------------- Али већ познајем много људи. 0
Ali-ve----o-n-j-m--n--o---u--. A-- v--- p------- m---- l----- A-i v-c- p-z-a-e- m-o-o l-u-i- ------------------------------ Ali već poznajem mnogo ljudi.
Ar rytoj važiuosi namo? П---ј-ш л-----ра--ућ-? П------ л- с---- к---- П-т-ј-ш л- с-т-а к-ћ-? ---------------------- Путујеш ли сутра кући? 0
Put-j-- -- ---r----ć-? P------ l- s---- k----- P-t-j-š l- s-t-a k-c-i- ----------------------- Putuješ li sutra kući?
Ne, tik savaitgalį. Н-----к за-в----д. Н-- т-- з- в------ Н-, т-к з- в-к-н-. ------------------ Не, тек за викенд. 0
N-,-t-k--- v--e-d. N-- t-- z- v------ N-, t-k z- v-k-n-. ------------------ Ne, tek za vikend.
Bet (aš) jau sekmadienį sugrįšiu. А-- -----аћам -ећ - не----. А-- с- в----- в-- у н------ А-и с- в-а-а- в-ћ у н-д-љ-. --------------------------- Али се враћам већ у недељу. 0
A-- -e--rac--m ve-́------e---. A-- s- v------ v--- u n------- A-i s- v-a-́-m v-c- u n-d-l-u- ------------------------------ Ali se vraćam već u nedelju.
Ar tavo duktė jau suaugusi? Да-ли-ј- тв----ћ--к- --ћ--д--сла? Д- л- ј- т---- ћ---- в-- о------- Д- л- ј- т-о-а ћ-р-а в-ћ о-р-с-а- --------------------------------- Да ли је твоја ћерка већ одрасла? 0
Da-l- j- tv--- c------vec- o-ras--? D- l- j- t---- c----- v--- o------- D- l- j- t-o-a c-e-k- v-c- o-r-s-a- ----------------------------------- Da li je tvoja ćerka već odrasla?
Ne, jai dar tik septyniolika. Н-, о-а---а-тек--ед-м--е-т --д-на. Н-- о-- и-- т-- с--------- г------ Н-, о-а и-а т-к с-д-м-а-с- г-д-н-. ---------------------------------- Не, она има тек седамнаест година. 0
N-, -na--m- -e- s--a-na-s---odi-a. N-- o-- i-- t-- s--------- g------ N-, o-a i-a t-k s-d-m-a-s- g-d-n-. ---------------------------------- Ne, ona ima tek sedamnaest godina.
Bet ji jau turi draugą. Ал- --а-в-ћ -м--мо-ка. А-- о-- в-- и-- м----- А-и о-а в-ћ и-а м-м-а- ---------------------- Али она већ има момка. 0
Ali-ona -e-́-i---mo-ka. A-- o-- v--- i-- m----- A-i o-a v-c- i-a m-m-a- ----------------------- Ali ona već ima momka.

Parsisiųsti MP3 (.zip failus)

Vaizdo įrašas nerastas!

Ką mums sako žodžiai

Pasaulyje egzistuoja milijonai knygų. Nieks nežino, kiek jų iš viso parašyta. Knygose saugoma labai daug žinių. Jei kas nors jas visas perskaitytų, apie gyvenimą sužinotų labai daug . Mat knygos mums parodo, kaip gyvenimas keičiasi. Kiekviena era turėjo savo knygas. Jas skaitydami galime sužinoti, kas žmonėms buvo svarbu. Deja, bet visų knygų perskaityti negali niekas. Šiuolaikinės technologijos tegali padėti jas analizuoti. Pasitelkiant skaitmenines technologijas, knygos gali būti saugomos kaip duomenys. Vėliau analizuojamas jų turinys. Taip lingvistai gali nustatyti, kaip keitėsi kalba. Dar įdomiau yra skaičiuoti žodžių dažnį. Tai darant galima išsiaiškinti tam tikrų žodžių svarbą. Mokslininkai išstudijavo daugiau nei 5 milijonus knygų. Tai buvo pastarųjų penkių šimtmečių knygos. Iš viso 500 milijardų žodžių. Žodžių dažnis parodo, kaip žmonės gyveno anksčiau ir dabar. Kalboje atsispindi idėjos ir mados. Pavyzdžiui, žodis vyrai per laiką prarado dalį reikšmės. Šiandien jis naudojamas ne taip dažnai kaip anksčiau. Tačiau žodžio moterys dažnumas padidėjo. Taip pat iš žodžių galima sužinoti, ką mes mėgome valgyti. Šeštame dešimtmetyje labai svarbus žodis buvo ledai. Vėliau populiaresniais tapo pica ir makaronai. Pastaraisiais metais sušiai tapo dominuojančiu žodžiu. Turime gerų naujienų visiems kalbos mylėtojams… Mūsų kalba kasdien pasipildo naujų žodžių!