Pasikalbėjimų knygelė

lt reikėti — norėti   »   sr требати – хтети

69 [šešiasdešimt devyni]

reikėti — norėti

reikėti — norėti

69 [шездесет и девет]

69 [šezdeset i devet]

требати – хтети

[trebati – hteti]

Pasirinkite, kaip norite matyti vertimą:   
lietuvių serbų Žaisti Daugiau
Man reikia lovos. Ј---ре-а---р-в-т. Ј- т----- к------ Ј- т-е-а- к-е-е-. ----------------- Ја требам кревет. 0
J--t-e-am k-ev--. J- t----- k------ J- t-e-a- k-e-e-. ----------------- Ja trebam krevet.
(Aš) noriu miego. Ја-х-ћу ---вати. Ј- х--- с------- Ј- х-ћ- с-а-а-и- ---------------- Ја хоћу спавати. 0
J- ---́u-spava-i. J- h---- s------- J- h-c-u s-a-a-i- ----------------- Ja hoću spavati.
Ar čia yra lova? Има--- --де---ев-т? И-- л- о--- к------ И-а л- о-д- к-е-е-? ------------------- Има ли овде кревет? 0
Im---i ov-- kr-v--? I-- l- o--- k------ I-a l- o-d- k-e-e-? ------------------- Ima li ovde krevet?
Man reikia lempos. Ј---р-б-----мп-. Ј- т----- л----- Ј- т-е-а- л-м-у- ---------------- Ја требам лампу. 0
Ja -r--a- la---. J- t----- l----- J- t-e-a- l-m-u- ---------------- Ja trebam lampu.
(Aš) noriu skaityti. Ј- х-ћу--и-а-и. Ј- х--- ч------ Ј- х-ћ- ч-т-т-. --------------- Ја хоћу читати. 0
J- --ć- č-tat-. J- h---- č------ J- h-c-u č-t-t-. ---------------- Ja hoću čitati.
Ar čia yra lempa? И---ли -в-----мп-? И-- л- о--- л----- И-а л- о-д- л-м-а- ------------------ Има ли овде лампа? 0
Ima-l- ovd-------? I-- l- o--- l----- I-a l- o-d- l-m-a- ------------------ Ima li ovde lampa?
Man reikia telefono. Ја -р---м-тел-ф-н. Ј- т----- т------- Ј- т-е-а- т-л-ф-н- ------------------ Ја требам телефон. 0
Ja --eba- --l-fon. J- t----- t------- J- t-e-a- t-l-f-n- ------------------ Ja trebam telefon.
(Aš) noriu paskambinti. Ја ж-лим т-л--о---а--. Ј- ж---- т------------ Ј- ж-л-м т-л-ф-н-р-т-. ---------------------- Ја желим телефонирати. 0
J- -eli--t-l-f--i----. J- ž---- t------------ J- ž-l-m t-l-f-n-r-t-. ---------------------- Ja želim telefonirati.
Ar čia yra telefonas? Има -- о-д- т-леф-н? И-- л- о--- т------- И-а л- о-д- т-л-ф-н- -------------------- Има ли овде телефон? 0
Ima -i--vde t---f--? I-- l- o--- t------- I-a l- o-d- t-l-f-n- -------------------- Ima li ovde telefon?
Man reikia kameros / fotoaparato. Ја т--б-м ј-д-у --ме--. Ј- т----- ј---- к------ Ј- т-е-а- ј-д-у к-м-р-. ----------------------- Ја требам једну камеру. 0
Ja---------edn---a--ru. J- t----- j---- k------ J- t-e-a- j-d-u k-m-r-. ----------------------- Ja trebam jednu kameru.
(Aš) noriu fotografuoti. Ј- -о-- --то-ра------. Ј- х--- ф------------- Ј- х-ћ- ф-т-г-а-и-а-и- ---------------------- Ја хоћу фотографисати. 0
Ja---ć- f-to--a-is---. J- h---- f------------- J- h-c-u f-t-g-a-i-a-i- ----------------------- Ja hoću fotografisati.
Ar čia yra kamera / fotoaparatas? Има -- -в-е--а---а? И-- л- о--- к------ И-а л- о-д- к-м-р-? ------------------- Има ли овде камера? 0
I-a-li----- k-me-a? I-- l- o--- k------ I-a l- o-d- k-m-r-? ------------------- Ima li ovde kamera?
Man reikia kompiuterio. Ја ---б---ком-јутер. Ј- т----- к--------- Ј- т-е-а- к-м-ј-т-р- -------------------- Ја требам компјутер. 0
J--tre-am ko-p--te-. J- t----- k--------- J- t-e-a- k-m-j-t-r- -------------------- Ja trebam kompjuter.
(Aš) noriu pasiųsti elektroninį laišką. Ја-х--у--а -о--љ-м-------. Ј- х--- д- п------ е------ Ј- х-ћ- д- п-ш-љ-м е-м-и-. -------------------------- Ја хоћу да пошаљем е-маил. 0
Ja -o-́u -a------je- --m---. J- h---- d- p------- e------ J- h-c-u d- p-š-l-e- e-m-i-. ---------------------------- Ja hoću da pošaljem e-mail.
Ar čia yra kompiuteris? И----и ---е компју---? И-- л- о--- к--------- И-а л- о-д- к-м-ј-т-р- ---------------------- Има ли овде компјутер? 0
I-a-li o-----o-pj--er? I-- l- o--- k--------- I-a l- o-d- k-m-j-t-r- ---------------------- Ima li ovde kompjuter?
Man reikia šratinuko. Ја-тр---- х-м-ј--у--ло-ку. Ј- т----- х------- о------ Ј- т-е-а- х-м-ј-к- о-о-к-. -------------------------- Ја требам хемијску оловку. 0
J----eba- -em-j----olovku. J- t----- h------- o------ J- t-e-a- h-m-j-k- o-o-k-. -------------------------- Ja trebam hemijsku olovku.
(Aš) noriu kai ką parašyti. Ја----- -а-п-----нешто. Ј- х--- д- п---- н----- Ј- х-ћ- д- п-ш-м н-ш-о- ----------------------- Ја хоћу да пишем нешто. 0
Ja ho--u--a pi-e---e-to. J- h---- d- p---- n----- J- h-c-u d- p-š-m n-š-o- ------------------------ Ja hoću da pišem nešto.
Ar čia yra lapas popieriaus ir šratinukas? И-- л---в---л--- --п-р- и----ијска-о--вка? И-- л- о--- л--- п----- и х------- о------ И-а л- о-д- л-с- п-п-р- и х-м-ј-к- о-о-к-? ------------------------------------------ Има ли овде лист папира и хемијска оловка? 0
Ima-li ---e-l--- p---r- i-h--i--ka-olov-a? I-- l- o--- l--- p----- i h------- o------ I-a l- o-d- l-s- p-p-r- i h-m-j-k- o-o-k-? ------------------------------------------ Ima li ovde list papira i hemijska olovka?

Parsisiųsti MP3 (.zip failus)

Vaizdo įrašas nerastas!

Mašininis vertimas

Norintiems išversti kokį tekstą, tenka nemažai sumokėti. Profesionalūs vertėjai raštu ir žodžiu yra brangūs. Nepaisant to, kitų kalbų supratimas tampa vis svarbesnis. Kompiuterių specialistai ir lingvistai nori išspręsti šią problemą. Jie jau kurį laiką kuria vertimo įrankius. Šiandien egzistuoja daug įvairių programų. Tačiau mašininio vertimo kokybė paprastai nėra gera. Bet dėl to kaltos ne programos! Kalba sudaryta iš labai sudėtingų struktūrų. Kompiuteriai, atvirkščiai, paremti paprastais matematiniais principais. Todėl jie negali visada teisingai apdoroti kalbos. Vertimo programa turėtų visiškai išmokti kalbą. Tam reikia, kad ekspertai į ją įrašytų tūkstančius žodžių ir taisyklių. Tai yra praktiškai neįmanoma. Paprasčiau yra priversti kompiuterį skaičiuoti. Jam tai puikiai sekasi! Kompiuteris gali apskaičiuoti populiariausias kombinacijas. Pavyzdžiui, jis atpažįsta, kurie žodžiai dažnai pasitaiko šalia. Tam reikia, kad į jį būtų įvesti tekstai iš įvairių kalbų. Taip jis išmoksta, kas yra tipiška tam tikroms kalboms. Šis statistinis metodas pagerins automatinį vertimą. Tačiau kompiuteriai negali pakeisti žmonių. Jokia mašina negali imituoti žmogaus smegenų. Tad vertėjai dar ilgą laiką turės darbo! Ateityje, paprasti tekstai išties galės būti verčiami kompiuteriais. Tačiau dainos, poezija ir literatūra reikalauja žmogaus prisilietimo. Jos gyvuoja dėl žmogaus pojūčio kalbai. Ir tai yra gerai…