Я не -наю--чи-в-н м--- ------ф--у-.
Я н_ з____ ч_ в__ м___ з___________
Я н- з-а-, ч- в-н м-н- з-т-л-ф-н-є-
-----------------------------------
Я не знаю, чи він мені зателефонує. 0 Y- ne -nayu, --y --- me-i-z-t-lefonuye.Y_ n_ z_____ c__ v__ m___ z____________Y- n- z-a-u- c-y v-n m-n- z-t-l-f-n-y-.---------------------------------------YA ne znayu, chy vin meni zatelefonuye.
Я--умн--а-ся, що - -і-сн--й-му под--аю-ь.
Я с__________ щ_ я д_____ й___ п_________
Я с-м-і-а-с-, щ- я д-й-н- й-м- п-д-б-ю-ь-
-----------------------------------------
Я сумніваюся, що я дійсно йому подобаюсь. 0 YA ----iva--sya,-s---o----d-y̆-n- -̆-m---o---ay-s-.Y_ s____________ s____ y_ d_____ y̆___ p__________Y- s-m-i-a-u-y-, s-c-o y- d-y-s-o y-o-u p-d-b-y-s-.---------------------------------------------------YA sumnivayusya, shcho ya diy̆sno y̆omu podobayusʹ.
Више језика
Кликните на заставу!
Сумњам да ли ме он стварно воли.
Я сумніваюся, що я дійсно йому подобаюсь.
YA sumnivayusya, shcho ya diy̆sno y̆omu podobayusʹ.
Чи -і-с-- - ---- ----баюсь?
Ч_ д_____ я й___ п_________
Ч- д-й-н- я й-м- п-д-б-ю-ь-
---------------------------
Чи дійсно я йому подобаюсь? 0 Chy d--̆sno y--y̆o----o-ob-yu--?C__ d_____ y_ y̆___ p__________C-y d-y-s-o y- y-o-u p-d-b-y-s-?--------------------------------Chy diy̆sno ya y̆omu podobayusʹ?
Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе.
То се догађа сасвим аутоматски.
Ми то не примећујемо.
Приликом учења наш мозак мора пуно да ради.
Када на пример учимо граматику, он је врло запослен.
Он свакога дана чује нове ствари.
Он перманентно добија нове импулсе.
Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно.
Принуђен је да економише.
Зато се оријентише на правилности.
Мозак памти оно што често чује.
Он региструје колико се често нешто појављује.
Тада из ових примера ствара граматичко правило.
Деца знају да ли је нека реченица тачна или не.
Она ипак не знају зашто је то тако.
Њихов мозак познаје правила иако их није учио..
Одрасли уче језикe на другачији начин.
Њима су већ познате структуре матерњег језика.
Те структуре чине основу за нова граматичка правила.
Да би учили, одраслима је потребно подучавање.
Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем.
Ово се види на примеру именица и глагола.
Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга.
Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области.
Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих.
Код сложених правила више можданих подручја ради заједно.
Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено.
Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...