Рјечник

sr Зависне реченице са да 1   »   uk Складнопідрядні речення із що 1

91 [деведесет и један]

Зависне реченице са да 1

Зависне реченице са да 1

91 [дев’яносто один]

91 [devʺyanosto odyn]

Складнопідрядні речення із що 1

[Skladnopidryadni rechennya iz shcho 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Време ће можда сутра бити боље. П--ода--------ж-и-о------ю --втр-. П----- б--- м------ к----- з------ П-г-д- б-д- м-ж-и-о к-а-о- з-в-р-. ---------------------------------- Погода буде можливо кращою завтра. 0
Pohoda--ude--o-hlyvo -rashchoy- -a-t--. P----- b--- m------- k--------- z------ P-h-d- b-d- m-z-l-v- k-a-h-h-y- z-v-r-. --------------------------------------- Pohoda bude mozhlyvo krashchoyu zavtra.
Одакле знате то? З--д-и В---е-зн-єте? З----- В- ц- з------ З-і-к- В- ц- з-а-т-? -------------------- Звідки Ви це знаєте? 0
Z---ky Vy--se ---yete? Z----- V- t-- z------- Z-i-k- V- t-e z-a-e-e- ---------------------- Zvidky Vy tse znayete?
Ја се надам да ће бити боље. Я--п---ва---, щ- в-на --де--ращ--. Я с---------- щ- в--- б--- к------ Я с-о-і-а-с-, щ- в-н- б-д- к-а-о-. ---------------------------------- Я сподіваюся, що вона буде кращою. 0
Y----o--v---sy----h-h---------d--k-a-h-h-yu. Y- s------------ s---- v--- b--- k---------- Y- s-o-i-a-u-y-, s-c-o v-n- b-d- k-a-h-h-y-. -------------------------------------------- YA spodivayusya, shcho vona bude krashchoyu.
Он долази сасвим сигурно. В-- --пе--о-п-ий-е. В-- н------ п------ В-н н-п-в-о п-и-д-. ------------------- Він напевно прийде. 0
V---na-evn- ---y-de. V-- n------ p------- V-n n-p-v-o p-y-̆-e- -------------------- Vin napevno pryy̆de.
Да ли је то сигурно? Це------? Ц- п----- Ц- п-в-е- --------- Це певне? 0
T-e-pe-n-? T-- p----- T-e p-v-e- ---------- Tse pevne?
Знам да он долази. Я -н-ю--що -ін--ри--е. Я з---- щ- в-- п------ Я з-а-, щ- в-н п-и-д-. ---------------------- Я знаю, що він прийде. 0
YA z-ayu,--hc-- -in-----̆--. Y- z----- s---- v-- p------- Y- z-a-u- s-c-o v-n p-y-̆-e- ---------------------------- YA znayu, shcho vin pryy̆de.
Он ће сигурно назвати. Він-нап-вн- -ат----ону-. В-- н------ з----------- В-н н-п-в-о з-т-л-ф-н-є- ------------------------ Він напевно зателефонує. 0
V-- -apevno ------fonu-e. V-- n------ z------------ V-n n-p-v-o z-t-l-f-n-y-. ------------------------- Vin napevno zatelefonuye.
Стварно? Д-й-н-? Д------ Д-й-н-? ------- Дійсно? 0
D-y̆sn-? D------- D-y-s-o- -------- Diy̆sno?
Ја верујем да ће назвати. Я--ірю, -о в-- -ател--о-ує. Я в---- щ- в-- з----------- Я в-р-, щ- в-н з-т-л-ф-н-є- --------------------------- Я вірю, що він зателефонує. 0
YA vir-u- shcho -i----t--e-o-uy-. Y- v----- s---- v-- z------------ Y- v-r-u- s-c-o v-n z-t-l-f-n-y-. --------------------------------- YA viryu, shcho vin zatelefonuye.
Вино је сигурно старо. Вино н--евн- с--р-. В--- н------ с----- В-н- н-п-в-о с-а-е- ------------------- Вино напевно старе. 0
Vyn---ap-vn- -t-re. V--- n------ s----- V-n- n-p-v-o s-a-e- ------------------- Vyno napevno stare.
Знате ли то сигурно? Чи-зна-те -и--- -а--вне? Ч- з----- В- ц- н------- Ч- з-а-т- В- ц- н-п-в-е- ------------------------ Чи знаєте Ви це напевне? 0
C-y zn-y--e--y-t-e na-e--e? C-- z------ V- t-- n------- C-y z-a-e-e V- t-e n-p-v-e- --------------------------- Chy znayete Vy tse napevne?
Ја претпостављам да је старо. Я-при--ск--- що-вон- --а-е. Я п--------- щ- в--- с----- Я п-и-у-к-ю- щ- в-н- с-а-е- --------------------------- Я припускаю, що воно старе. 0
YA--r-pus---u---hch--von- -t-re. Y- p---------- s---- v--- s----- Y- p-y-u-k-y-, s-c-o v-n- s-a-e- -------------------------------- YA prypuskayu, shcho vono stare.
Наш шеф добро изгледа. Н-ш --ф-д-б------л-дає. Н-- ш-- д---- в-------- Н-ш ш-ф д-б-е в-г-я-а-. ----------------------- Наш шеф добре виглядає. 0
Nas- s--- do-re---hlyad---. N--- s--- d---- v---------- N-s- s-e- d-b-e v-h-y-d-y-. --------------------------- Nash shef dobre vyhlyadaye.
Сматрате ли? В------а-т-? В- в-------- В- в-а-а-т-? ------------ Ви вважаєте? 0
Vy-v--z------? V- v---------- V- v-a-h-y-t-? -------------- Vy vvazhayete?
Сматрам да чак врло добро изгледа. Я вва---,-щ---і- ----яд-- -----ь дуж-----р-. Я в------ щ- в-- в------- н----- д--- д----- Я в-а-а-, щ- в-н в-г-я-а- н-в-т- д-ж- д-б-е- -------------------------------------------- Я вважаю, що він виглядає навіть дуже добре. 0
YA -va---yu,-shch- --n--y-l-ad--e--a-itʹ-du--e--o---. Y- v-------- s---- v-- v--------- n----- d---- d----- Y- v-a-h-y-, s-c-o v-n v-h-y-d-y- n-v-t- d-z-e d-b-e- ----------------------------------------------------- YA vvazhayu, shcho vin vyhlyadaye navitʹ duzhe dobre.
Шеф сигурно има девојку. Ш-ф---п--но --- ---ругу. Ш-- н------ м-- п------- Ш-ф н-п-в-о м-є п-д-у-у- ------------------------ Шеф напевно має подругу. 0
S-e- nape-----aye -od-u--. S--- n------ m--- p------- S-e- n-p-v-o m-y- p-d-u-u- -------------------------- Shef napevno maye podruhu.
Верујете ли стварно? В- -ійсно-т-к------є-е? В- д----- т-- в-------- В- д-й-н- т-к в-а-а-т-? ----------------------- Ви дійсно так вважаєте? 0
Vy---y̆--o --k -v--ha-e--? V- d------ t-- v---------- V- d-y-s-o t-k v-a-h-y-t-? -------------------------- Vy diy̆sno tak vvazhayete?
Врло је могуће да има девојку. Ці-ком -о---во------------ -о-ру-у. Ц----- м------- щ- в-- м-- п------- Ц-л-о- м-ж-и-о- щ- в-н м-є п-д-у-у- ----------------------------------- Цілком можливо, що він має подругу. 0
T--------oz--y--, ----o---n-ma---------u. T------ m-------- s---- v-- m--- p------- T-i-k-m m-z-l-v-, s-c-o v-n m-y- p-d-u-u- ----------------------------------------- Tsilkom mozhlyvo, shcho vin maye podruhu.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Шпански језик

Шпански спада у светске језике. За 380 милиона људи ово је матерњи језик. Осим тога га и многи људи говоре као страни језик. Тиме је шпански један од најважнијих светских језика. Он је такође највећи и од свих романских језика. Шпанци свој језик називају espa ñ ol или castellano .(еспањол/кастелано ). Термин кастелано нам указује на порекло шпанскиг језика. Развио се из језика говореног у пределу Кастиље. Већина Шпанаца говорила је кастелано још у 16. веку. У данашње време се кастелано и еспањол употребљавају као синоними. Но ово може имати и политичку димензију. Шпански језик је распрострањиван освајањима и колонизацијом. Такође се говори у западној Африци и на Филипинима. Ипак, највише људи га говори у Америци. Шпански језик доминира у централној и јужној Америци. Ипак, број људи који се служи шпанским расте и у САД. Овде га говори око 50 милиона људи. А то је много више него у самој Шпанији! Амерички шпански се разликује од европског шпанског. На разлике наилазимо и у речнику и у граматици. У Америци се, на пример, употребљава другачије прошло време. У речнику такође има пуно разлика. Неке речи су у употреби само у Америци, неке само у Шпанији. Али ни у Америци шпански није униформан језик. Постоје многе варијације шпанског. После енглеског, шпански се најчешће учи као страни језик. А може се научити релативно брзо. Шта још чекате? - ¡ Vamos !