М--на--ам к-па-и--?
Можна там купатися?
М-ж-а т-м к-п-т-с-?
-------------------
Можна там купатися? 0 M-z--- -am---pa--sya?Mozhna tam kupatysya?M-z-n- t-m k-p-t-s-a----------------------Mozhna tam kupatysya?
Мож-- т-- в---- пара--ль---на п--к-т?
Можна тут взяти парасольку на прокат?
М-ж-а т-т в-я-и п-р-с-л-к- н- п-о-а-?
-------------------------------------
Можна тут взяти парасольку на прокат? 0 M--hn- -u- v-y-t---ara--l--- na---o---?Mozhna tut vzyaty parasolʹku na prokat?M-z-n- t-t v-y-t- p-r-s-l-k- n- p-o-a-?---------------------------------------Mozhna tut vzyaty parasolʹku na prokat?
Мо-на т-т в-я----е---нг -- пр--ат?
Можна тут взяти шезлонг на прокат?
М-ж-а т-т в-я-и ш-з-о-г н- п-о-а-?
----------------------------------
Можна тут взяти шезлонг на прокат? 0 M-zhn--t-- v-y--y--h-zlo-- n---r-kat?Mozhna tut vzyaty shezlonh na prokat?M-z-n- t-t v-y-t- s-e-l-n- n- p-o-a-?-------------------------------------Mozhna tut vzyaty shezlonh na prokat?
М-жна -у--вз-----ов-н на -р----?
Можна тут взяти човен на прокат?
М-ж-а т-т в-я-и ч-в-н н- п-о-а-?
--------------------------------
Можна тут взяти човен на прокат? 0 Mozhn---ut-vzya---chove- n--pro--t?Mozhna tut vzyaty choven na prokat?M-z-n- t-t v-y-t- c-o-e- n- p-o-a-?-----------------------------------Mozhna tut vzyaty choven na prokat?
Я --охоче -а-ня--я /---й-я--с---ер-і-г-м.
Я б охоче зайнявся / зайнялася серфінгом.
Я б о-о-е з-й-я-с- / з-й-я-а-я с-р-і-г-м-
-----------------------------------------
Я б охоче зайнявся / зайнялася серфінгом. 0 YA-b--k-o-he zay--yav-y- /---y̆ny-las-- s--f-n---.YA b okhoche zay-nyavsya / zay-nyalasya serfinhom.Y- b o-h-c-e z-y-n-a-s-a / z-y-n-a-a-y- s-r-i-h-m---------------------------------------------------YA b okhoche zay̆nyavsya / zay̆nyalasya serfinhom.
Више језика
Кликните на заставу!
Ја бих радо сурфао / сурфала.
Я б охоче зайнявся / зайнялася серфінгом.
YA b okhoche zay̆nyavsya / zay̆nyalasya serfinhom.
Я-- ---------і--ав-/----і--ал-.
Я б охоче попірнав / попірнала.
Я б о-о-е п-п-р-а- / п-п-р-а-а-
-------------------------------
Я б охоче попірнав / попірнала. 0 Y--b--k---h- po---na- - p---r-al-.YA b okhoche popirnav / popirnala.Y- b o-h-c-e p-p-r-a- / p-p-r-a-a-----------------------------------YA b okhoche popirnav / popirnala.
Я-----оче-п--а-а-ся-/ по-аталася н--в-д--х ---а-.
Я б охоче покатався / покаталася на водних лижах.
Я б о-о-е п-к-т-в-я / п-к-т-л-с- н- в-д-и- л-ж-х-
-------------------------------------------------
Я б охоче покатався / покаталася на водних лижах. 0 YA b o-h-c-e--ok---v--a-/-po--tal-sya na v-dnyk--l---ak-.YA b okhoche pokatavsya / pokatalasya na vodnykh lyzhakh.Y- b o-h-c-e p-k-t-v-y- / p-k-t-l-s-a n- v-d-y-h l-z-a-h----------------------------------------------------------YA b okhoche pokatavsya / pokatalasya na vodnykh lyzhakh.
Више језика
Кликните на заставу!
Ја бих радо скијао / скијала на води.
Я б охоче покатався / покаталася на водних лижах.
YA b okhoche pokatavsya / pokatalasya na vodnykh lyzhakh.
Я хотел бы / хотела бы покататься на водных лыжах.
Може ли се изнајмити даска за сурфање?
М--на --т-вз-ти н--п----т --ш-- --я---рфінгу?
Можна тут взяти на прокат дошку для серфінгу?
М-ж-а т-т в-я-и н- п-о-а- д-ш-у д-я с-р-і-г-?
---------------------------------------------
Можна тут взяти на прокат дошку для серфінгу? 0 Moz------t vzy-t- na-pr--a---o-hku d-y--s-rf--h-?Mozhna tut vzyaty na prokat doshku dlya serfinhu?M-z-n- t-t v-y-t- n- p-o-a- d-s-k- d-y- s-r-i-h-?-------------------------------------------------Mozhna tut vzyaty na prokat doshku dlya serfinhu?
М-ж-а---- --я------п-о--т -од-л-зн- -п--я----н-?
Можна тут взяти на прокат водолазне спорядження?
М-ж-а т-т в-я-и н- п-о-а- в-д-л-з-е с-о-я-ж-н-я-
------------------------------------------------
Можна тут взяти на прокат водолазне спорядження? 0 M--h-a-t-- -zy--y -a -r--a- -od-la--e s---y-d--e-n-a?Mozhna tut vzyaty na prokat vodolazne sporyadzhennya?M-z-n- t-t v-y-t- n- p-o-a- v-d-l-z-e s-o-y-d-h-n-y-?-----------------------------------------------------Mozhna tut vzyaty na prokat vodolazne sporyadzhennya?
Више језика
Кликните на заставу!
Може ли се изнајмити опрема за роњење?
Можна тут взяти на прокат водолазне спорядження?
Mozhna tut vzyaty na prokat vodolazne sporyadzhennya?
М-ж-а --- -зя-и -а п----т---дні--и-і?
Можна тут взяти на прокат водні лижі?
М-ж-а т-т в-я-и н- п-о-а- в-д-і л-ж-?
-------------------------------------
Можна тут взяти на прокат водні лижі? 0 M-zh-a --t--z-at- na---o-a------i--yz-i?Mozhna tut vzyaty na prokat vodni lyzhi?M-z-n- t-t v-y-t- n- p-o-a- v-d-i l-z-i-----------------------------------------Mozhna tut vzyaty na prokat vodni lyzhi?
Я --------о-------ць.
Я тільки початківець.
Я т-л-к- п-ч-т-і-е-ь-
---------------------
Я тільки початківець. 0 Y- -ilʹk--p--hat----ts-.YA tilʹky pochatkivetsʹ.Y- t-l-k- p-c-a-k-v-t-ʹ-------------------------YA tilʹky pochatkivetsʹ.
Я у цьо-----о-- -бі-нан---- --і-н---.
Я у цьому трохи обізнаний / обізнана.
Я у ц-о-у т-о-и о-і-н-н-й / о-і-н-н-.
-------------------------------------
Я у цьому трохи обізнаний / обізнана. 0 YA-- -sʹom----o--y -b-znan-y- /---iz-ana.YA u tsʹomu trokhy obiznanyy- / obiznana.Y- u t-ʹ-m- t-o-h- o-i-n-n-y- / o-i-n-n-.-----------------------------------------YA u tsʹomu trokhy obiznanyy̆ / obiznana.
Я--наю-- -а цьом-.
Я знаюся на цьому.
Я з-а-с- н- ц-о-у-
------------------
Я знаюся на цьому. 0 YA--n----ya -a ---o-u.YA znayusya na tsʹomu.Y- z-a-u-y- n- t-ʹ-m-.----------------------YA znayusya na tsʹomu.
Чи-м-єш-т------соб----ж-?
Чи маєш ти при собі лижі?
Ч- м-є- т- п-и с-б- л-ж-?
-------------------------
Чи маєш ти при собі лижі? 0 Ch---aye---ty--ry-s-b- l-z--?Chy mayesh ty pry sobi lyzhi?C-y m-y-s- t- p-y s-b- l-z-i------------------------------Chy mayesh ty pry sobi lyzhi?
Ч--має---и -ри ---- --жн- ч-р--ик-?
Чи маєш ти при собі лижні черевики?
Ч- м-є- т- п-и с-б- л-ж-і ч-р-в-к-?
-----------------------------------
Чи маєш ти при собі лижні черевики? 0 Ch- m---sh-t---ry--o-i-lyz-ni che-ev---?Chy mayesh ty pry sobi lyzhni cherevyky?C-y m-y-s- t- p-y s-b- l-z-n- c-e-e-y-y-----------------------------------------Chy mayesh ty pry sobi lyzhni cherevyky?
Једна немачка пословица каже : Слика нам каже више од стотину речи.
То значи да се слике врло често разумеју боље од говора.
Слике такође могу боље да преносе емоције.
Из тог разлога реклама употребљава много слика.
Слике функционишу другачије од језика.
Оне нам истовремено приказују неколико ствари и то у њиховој целокупности.
То значи да цела слика постиже известан учинак.
У језику се већином користи више речи.
Но слике и речи иду руку под руку.
Да би описали неку слику, потребне су нам речи.
Али, многе текстове можемо разумети тек уз помоћ слике.
Лингвисти већ дуже време проучавају однос између слика и говора.
Поставља се питање да ли слике у ствари представљају један засебан језик.
Ако је нешто снимљено, можемо гледати слике.
Али порука филма није конкретна.
Уколико једна слика треба да функционише као говор, мора бити конкретна.
Што мање приказује - то је јаснија порука.
Пиктограми ово одлично илуструју.
То су једноставни и јасни симболи у облику сличице.
Они замењују вербални језик и као такви су облик визуелне комуникације.
Свакоме је познат пиктограм “забрањено пушење”.
На њему је приказана цигарета прекрижена косом цртом.
Захвањујући глобализацији слике добијају на значају.
При томе се мора научити сликовни језик.
Он се не разуме у читавом свету, мада тако многи мисле.
То је зато што наше разумевање слика зависи од културе из које потичемо.
Шта видимо зависи од бројних чинилаца.
Према томе, неки људи не виде цигарете већ само тамне линије.
Да ли си знао?
Турски спада у породицу око 40 туркијских језика.
Највећа сродност турског је с азербејџанским језиком.
То је матерњи или други језик за више од 80 милиона људи.
Они првенствено живе у Турској и на Балкану.
Исељеници су донели турски и у Европу, Америку и Аустралију.
И на турски су утицали други језици.
У језичком фонду се пре свега налазе речи из арапског и француског.
Пуно различитих дијалеката је одлика турског језика.
Истанбулски дијалект се при томе сматра основом данашњег књижевног језика.
Граматика познаје укупно шест падежа.
Карактеристика турског је такође аглутинирајућа језичка структура.
То значи да се граматички облици изражавају суфиксима.
Редослед тих наставака је тачно утврђен, иако их може бити много.
Овај принцип разликује турски од индогерманских језика.