Рјечник

sr Делатности   »   uk Види діяльності

13 [тринаест]

Делатности

Делатности

13 [тринадцять]

13 [trynadtsyatʹ]

Види діяльності

Vydy diyalʹnosti

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Шта ради Марта? Що-р---ть -арт-? Щ_ р_____ М_____ Щ- р-б-т- М-р-а- ---------------- Що робить Марта? 0
S---- rob-t- ----a? S____ r_____ M_____ S-c-o r-b-t- M-r-a- ------------------- Shcho robytʹ Marta?
Она ради у бироу. Во----р--ю-----фіс-. В___ п_____ в о_____ В-н- п-а-ю- в о-і-і- -------------------- Вона працює в офісі. 0
V--a-pr-----y--v-of-si. V___ p________ v o_____ V-n- p-a-s-u-e v o-i-i- ----------------------- Vona pratsyuye v ofisi.
Она ради на компјутеру. Во-а пр-----за ко-п’ю---ом. В___ п_____ з_ к___________ В-н- п-а-ю- з- к-м-’-т-р-м- --------------------------- Вона працює за комп’ютером. 0
Von---r---yu-- za---mp'-u-e-om. V___ p________ z_ k____________ V-n- p-a-s-u-e z- k-m-'-u-e-o-. ------------------------------- Vona pratsyuye za komp'yuterom.
Где је Марта? Д- М-рта? Д_ М_____ Д- М-р-а- --------- Де Марта? 0
De-Mar--? D_ M_____ D- M-r-a- --------- De Marta?
У биоскопу. У--іно. У к____ У к-н-. ------- У кіно. 0
U---no. U k____ U k-n-. ------- U kino.
Она гледа филм. В--а д-в-ть-я-фі-ьм. В___ д_______ ф_____ В-н- д-в-т-с- ф-л-м- -------------------- Вона дивиться фільм. 0
Vo-a----y--s-a -i-ʹm. V___ d________ f_____ V-n- d-v-t-s-a f-l-m- --------------------- Vona dyvytʹsya filʹm.
Шта ради Петaр? Що-----ть П--ро? Щ_ р_____ П_____ Щ- р-б-т- П-т-о- ---------------- Що робить Петро? 0
S---- -o-ytʹ P--r-? S____ r_____ P_____ S-c-o r-b-t- P-t-o- ------------------- Shcho robytʹ Petro?
Он студира на универзитету. В-н н----є-ьс- --у---ер-и---і. В__ н_________ в у____________ В-н н-в-а-т-с- в у-і-е-с-т-т-. ------------------------------ Він навчається в університеті. 0
Vin----chayetʹ--------i-e-syte-i. V__ n____________ v u____________ V-n n-v-h-y-t-s-a v u-i-e-s-t-t-. --------------------------------- Vin navchayetʹsya v universyteti.
Он студира језике. В-- --вчає мо-и. В__ в_____ м____ В-н в-в-а- м-в-. ---------------- Він вивчає мови. 0
V-- -yv--ay- m-vy. V__ v_______ m____ V-n v-v-h-y- m-v-. ------------------ Vin vyvchaye movy.
Где је Петaр? Де-Петро? Д_ П_____ Д- П-т-о- --------- Де Петро? 0
De--e-r-? D_ P_____ D- P-t-o- --------- De Petro?
У кафићу. У-кафе. У к____ У к-ф-. ------- У кафе. 0
U-ka-e. U k____ U k-f-. ------- U kafe.
Он пије кафу. Ві- --є ка-у. В__ п__ к____ В-н п-є к-в-. ------------- Він п’є каву. 0
V---p-y--ka-u. V__ p___ k____ V-n p-y- k-v-. -------------- Vin pʺye kavu.
Куда радо иду? К-ди ------ю----- хо--ти? К___ в___ л______ х______ К-д- в-н- л-б-я-ь х-д-т-? ------------------------- Куди вони люблять ходити? 0
Ku-y-vony l-ublyat--khod-t-? K___ v___ l________ k_______ K-d- v-n- l-u-l-a-ʹ k-o-y-y- ---------------------------- Kudy vony lyublyatʹ khodyty?
На концерт. На-ко--е-т-. Н_ к________ Н- к-н-е-т-. ------------ На концерти. 0
N---on-serty. N_ k_________ N- k-n-s-r-y- ------------- Na kontserty.
Они радо слушају музику. В--и-лю-л--- с--ха-и ---ику. В___ л______ с______ м______ В-н- л-б-я-ь с-у-а-и м-з-к-. ---------------------------- Вони люблять слухати музику. 0
Von- ly------ʹ-s-uk-a-- ---y--. V___ l________ s_______ m______ V-n- l-u-l-a-ʹ s-u-h-t- m-z-k-. ------------------------------- Vony lyublyatʹ slukhaty muzyku.
Куда они не иду радо? Ку-и -о---н--лю---ть хо---и? К___ в___ н_ л______ х______ К-д- в-н- н- л-б-я-ь х-д-т-? ---------------------------- Куди вони не люблять ходити? 0
Kud-----y n- --u---a-- kho-y--? K___ v___ n_ l________ k_______ K-d- v-n- n- l-u-l-a-ʹ k-o-y-y- ------------------------------- Kudy vony ne lyublyatʹ khodyty?
У диско. Н---иск---к-. Н_ д_________ Н- д-с-о-е-у- ------------- На дискотеку. 0
Na ---ko-e--. N_ d_________ N- d-s-o-e-u- ------------- Na dyskoteku.
Они не плешу радо. Вон- н- л---ят- -а--ю---и. В___ н_ л______ т_________ В-н- н- л-б-я-ь т-н-ю-а-и- -------------------------- Вони не люблять танцювати. 0
Vony--e-l----yat- tantsyu-aty. V___ n_ l________ t___________ V-n- n- l-u-l-a-ʹ t-n-s-u-a-y- ------------------------------ Vony ne lyublyatʹ tantsyuvaty.

Креолски језици

Да ли сте знали да се у јужном Пацифику говори немачки? Истина је! У деловома Папуе Нове Гвинеје и Аустралије многи људи говоре ;Unserdeutsch (нашки немачки). То је креолски језик. Креолски језици настају у ситуацијама говорног контакта. Односно онда када се сусретне више различитих језика. Данас су многи креолски језици пали у заборав. Али неких 15 милиона становника земљине кугле још увек се њима служи. Креолски језици су увек матрерњи језици. Код пиџин језика ствар стоји другачије. Пиџин језици имају једну врло упрошћену форму. Зато су погодни само за минималну, основну комуникацију. Већина креолских језика води порекло из колонијалног времена. Стога се креолски језици врло често базирају на европским. Једна од карактеристика креолских језика је ограничен речник. Они такође имају и сопствену фонологију. Граматика креолских језика је врло проста. Људи који овим језицима говоре у потпуности игноришу компликована граматичка правила. Сваки креолски језик важна је компонента националног идентитета. Последица тога је да има много литературе на креолском. Овакви језици су од посебног интересовања за лингвисте. Ово из разлога што се на њима види на који начин језици настају и како долази до њиховог одумирања. Зато се њиховим проучавањем може успешно пратити развој једног језика. Они нам такође показују да се језици мењају и да се прилагођавају. Дисциплину која се бави проучавањем креолских језика називамо креолистиком или креологијом. Једна од најпознатијих креолских реченица потиче са Јамајке. Да ли сте знали да ју је прославио Боб Марли? У питању је реченица: No woman, no cry! (= No, woman, don't cry! - Жено, немој плакати!)
Да ли си знао?
Фински је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у угро-финске језике. У уском је сродству с естонским, док је с мађарским у далеком сродству. Као уралски језик пуно се разликује од индогерманских језика. Пример за то је аглутинирајућа језичка структура. То значи да се граматичке функције изражавају слоговима који се додају на основни облик. Тако настају дуге речи које су тако типичне за фински језик. Још једно обележје финског језика су многи вокали. У финској граматици постоји 15 различитих падежа. Код нагласка је важно да се разликује између дугих и кратких вокала. Писани и говорни фински значајно се међусобно разликују. У другим европским језицима овај феномен је мање изражен. Све то чини фински не баш једноставним језиком… Свих правила се, међутим, доследно придржава. А оно што је лепо у финском је да је то апсолутно логичан језик!