Рјечник

sr Делатности   »   uk Види діяльності

13 [тринаест]

Делатности

Делатности

13 [тринадцять]

13 [trynadtsyatʹ]

Види діяльності

[Vydy diyalʹnosti]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Шта ради Марта? Що --би-ь-М--т-? Щ- р----- М----- Щ- р-б-т- М-р-а- ---------------- Що робить Марта? 0
S--h-----yt- -arta? S---- r----- M----- S-c-o r-b-t- M-r-a- ------------------- Shcho robytʹ Marta?
Она ради у бироу. В-н- --ац-- в оф--і. В--- п----- в о----- В-н- п-а-ю- в о-і-і- -------------------- Вона працює в офісі. 0
V--a-p-a-s---e ---f-si. V--- p-------- v o----- V-n- p-a-s-u-e v o-i-i- ----------------------- Vona pratsyuye v ofisi.
Она ради на компјутеру. Вон- п------з- к--п-ю--р-м. В--- п----- з- к----------- В-н- п-а-ю- з- к-м-’-т-р-м- --------------------------- Вона працює за комп’ютером. 0
Vo-- p-a---uy- za kom--yut---m. V--- p-------- z- k------------ V-n- p-a-s-u-e z- k-m-'-u-e-o-. ------------------------------- Vona pratsyuye za komp'yuterom.
Где је Марта? Д---ар--? Д- М----- Д- М-р-а- --------- Де Марта? 0
D- -a-ta? D- M----- D- M-r-a- --------- De Marta?
У биоскопу. У кін-. У к---- У к-н-. ------- У кіно. 0
U --n-. U k---- U k-n-. ------- U kino.
Она гледа филм. В--а --в-ть-я -іль-. В--- д------- ф----- В-н- д-в-т-с- ф-л-м- -------------------- Вона дивиться фільм. 0
V-----y-yt---a f-lʹm. V--- d-------- f----- V-n- d-v-t-s-a f-l-m- --------------------- Vona dyvytʹsya filʹm.
Шта ради Петaр? Що -о---ь П-т--? Щ- р----- П----- Щ- р-б-т- П-т-о- ---------------- Що робить Петро? 0
S------oby-ʹ-P-tr-? S---- r----- P----- S-c-o r-b-t- P-t-o- ------------------- Shcho robytʹ Petro?
Он студира на универзитету. В-н--а-ча--ься-- у--ве-сите-і. В-- н--------- в у------------ В-н н-в-а-т-с- в у-і-е-с-т-т-. ------------------------------ Він навчається в університеті. 0
V-n --vchay-tʹs-a --uni-ers-t--i. V-- n------------ v u------------ V-n n-v-h-y-t-s-a v u-i-e-s-t-t-. --------------------------------- Vin navchayetʹsya v universyteti.
Он студира језике. Він-в--ч-- мо--. В-- в----- м---- В-н в-в-а- м-в-. ---------------- Він вивчає мови. 0
Vi- -y-ch-y--m---. V-- v------- m---- V-n v-v-h-y- m-v-. ------------------ Vin vyvchaye movy.
Где је Петaр? Де П--ро? Д- П----- Д- П-т-о- --------- Де Петро? 0
D---etro? D- P----- D- P-t-o- --------- De Petro?
У кафићу. У-к-ф-. У к---- У к-ф-. ------- У кафе. 0
U -af-. U k---- U k-f-. ------- U kafe.
Он пије кафу. Ві---’- --в-. В-- п-- к---- В-н п-є к-в-. ------------- Він п’є каву. 0
Vin -ʺ-e k-v-. V-- p--- k---- V-n p-y- k-v-. -------------- Vin pʺye kavu.
Куда радо иду? К-д---о---л-бл--ь хо----? К--- в--- л------ х------ К-д- в-н- л-б-я-ь х-д-т-? ------------------------- Куди вони люблять ходити? 0
K--y vony l--bl-atʹ-k-ody-y? K--- v--- l-------- k------- K-d- v-n- l-u-l-a-ʹ k-o-y-y- ---------------------------- Kudy vony lyublyatʹ khodyty?
На концерт. На--о-ц--т-. Н- к-------- Н- к-н-е-т-. ------------ На концерти. 0
N--kon--e--y. N- k--------- N- k-n-s-r-y- ------------- Na kontserty.
Они радо слушају музику. Вони-л----ть с--------у----. В--- л------ с------ м------ В-н- л-б-я-ь с-у-а-и м-з-к-. ---------------------------- Вони люблять слухати музику. 0
V--- ---b-ya-- ----h------zyku. V--- l-------- s------- m------ V-n- l-u-l-a-ʹ s-u-h-t- m-z-k-. ------------------------------- Vony lyublyatʹ slukhaty muzyku.
Куда они не иду радо? Куд---о-- н----б-я---хо--ти? К--- в--- н- л------ х------ К-д- в-н- н- л-б-я-ь х-д-т-? ---------------------------- Куди вони не люблять ходити? 0
K-dy-v-ny --------yat- khod---? K--- v--- n- l-------- k------- K-d- v-n- n- l-u-l-a-ʹ k-o-y-y- ------------------------------- Kudy vony ne lyublyatʹ khodyty?
У диско. На ---к--е-у. Н- д--------- Н- д-с-о-е-у- ------------- На дискотеку. 0
Na---sk--ek-. N- d--------- N- d-s-o-e-u- ------------- Na dyskoteku.
Они не плешу радо. В-н- н- л-бля-- ----ю-а-и. В--- н- л------ т--------- В-н- н- л-б-я-ь т-н-ю-а-и- -------------------------- Вони не люблять танцювати. 0
V--y -e-l----y-t--t--ts-u-at-. V--- n- l-------- t----------- V-n- n- l-u-l-a-ʹ t-n-s-u-a-y- ------------------------------ Vony ne lyublyatʹ tantsyuvaty.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Креолски језици

Да ли сте знали да се у јужном Пацифику говори немачки? Истина је! У деловома Папуе Нове Гвинеје и Аустралије многи људи говоре ;Unserdeutsch (нашки немачки). То је креолски језик. Креолски језици настају у ситуацијама говорног контакта. Односно онда када се сусретне више различитих језика. Данас су многи креолски језици пали у заборав. Али неких 15 милиона становника земљине кугле још увек се њима служи. Креолски језици су увек матрерњи језици. Код пиџин језика ствар стоји другачије. Пиџин језици имају једну врло упрошћену форму. Зато су погодни само за минималну, основну комуникацију. Већина креолских језика води порекло из колонијалног времена. Стога се креолски језици врло често базирају на европским. Једна од карактеристика креолских језика је ограничен речник. Они такође имају и сопствену фонологију. Граматика креолских језика је врло проста. Људи који овим језицима говоре у потпуности игноришу компликована граматичка правила. Сваки креолски језик важна је компонента националног идентитета. Последица тога је да има много литературе на креолском. Овакви језици су од посебног интересовања за лингвисте. Ово из разлога што се на њима види на који начин језици настају и како долази до њиховог одумирања. Зато се њиховим проучавањем може успешно пратити развој једног језика. Они нам такође показују да се језици мењају и да се прилагођавају. Дисциплину која се бави проучавањем креолских језика називамо креолистиком или креологијом. Једна од најпознатијих креолских реченица потиче са Јамајке. Да ли сте знали да ју је прославио Боб Марли? У питању је реченица: No woman, no cry! (= No, woman, don't cry! - Жено, немој плакати!)
Да ли си знао?
Фински је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у угро-финске језике. У уском је сродству с естонским, док је с мађарским у далеком сродству. Као уралски језик пуно се разликује од индогерманских језика. Пример за то је аглутинирајућа језичка структура. То значи да се граматичке функције изражавају слоговима који се додају на основни облик. Тако настају дуге речи које су тако типичне за фински језик. Још једно обележје финског језика су многи вокали. У финској граматици постоји 15 различитих падежа. Код нагласка је важно да се разликује између дугих и кратких вокала. Писани и говорни фински значајно се међусобно разликују. У другим европским језицима овај феномен је мање изражен. Све то чини фински не баш једноставним језиком… Свих правила се, међутим, доследно придржава. А оно што је лепо у финском је да је то апсолутно логичан језик!