Рјечник

sr У природи   »   uk На природі

26 [двадесет и шест]

У природи

У природи

26 [двадцять шість]

26 [dvadtsyatʹ shistʹ]

На природі

Na pryrodi

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Видиш ли тамо кулу? Бачи- там-ве-у? Б____ т__ в____ Б-ч-ш т-м в-ж-? --------------- Бачиш там вежу? 0
B--hy-- -am--ez--? B______ t__ v_____ B-c-y-h t-m v-z-u- ------------------ Bachysh tam vezhu?
Видиш ли тамо планину? Ба--ш--а- г-р-? Б____ т__ г____ Б-ч-ш т-м г-р-? --------------- Бачиш там гору? 0
B--hysh tam ----? B______ t__ h____ B-c-y-h t-m h-r-? ----------------- Bachysh tam horu?
Видиш ли тамо село? Б-ч---т-----л-? Б____ т__ с____ Б-ч-ш т-м с-л-? --------------- Бачиш там село? 0
B---ys---am --lo? B______ t__ s____ B-c-y-h t-m s-l-? ----------------- Bachysh tam selo?
Видиш ли тамо реку? Бач-ш -а--рі-к-? Б____ т__ р_____ Б-ч-ш т-м р-ч-у- ---------------- Бачиш там річку? 0
Bach-sh--a--ric-ku? B______ t__ r______ B-c-y-h t-m r-c-k-? ------------------- Bachysh tam richku?
Видиш ли тамо мост? Б--и- -а- м---? Б____ т__ м____ Б-ч-ш т-м м-с-? --------------- Бачиш там міст? 0
B----s---am --st? B______ t__ m____ B-c-y-h t-m m-s-? ----------------- Bachysh tam mist?
Видиш ли тамо језеро? Ба--ш --м----р-? Б____ т__ о_____ Б-ч-ш т-м о-е-о- ---------------- Бачиш там озеро? 0
B---ysh -a- o-e--? B______ t__ o_____ B-c-y-h t-m o-e-o- ------------------ Bachysh tam ozero?
Она птица тамо ми се свиђа. То---т-х-мен--п---баєть-я. Т__ п___ м___ п___________ Т-й п-а- м-н- п-д-б-є-ь-я- -------------------------- Той птах мені подобається. 0
T--̆ -------e-------b--e-ʹ---. T__ p____ m___ p_____________ T-y- p-a-h m-n- p-d-b-y-t-s-a- ------------------------------ Toy̆ ptakh meni podobayetʹsya.
Оно дрво тамо ми се свиђа. Т- де-е-о --ні п-д-бає---я. Т_ д_____ м___ п___________ Т- д-р-в- м-н- п-д-б-є-ь-я- --------------------------- Те дерево мені подобається. 0
T--de------e-i p-do--ye----a. T_ d_____ m___ p_____________ T- d-r-v- m-n- p-d-b-y-t-s-a- ----------------------------- Te derevo meni podobayetʹsya.
Овај камен овде ми се свиђа. Той -амі-ь -ені-п-д---ється. Т__ к_____ м___ п___________ Т-й к-м-н- м-н- п-д-б-є-ь-я- ---------------------------- Той камінь мені подобається. 0
Toy̆-k-mi-ʹ---ni-po-oba-----ya. T__ k_____ m___ p_____________ T-y- k-m-n- m-n- p-d-b-y-t-s-a- ------------------------------- Toy̆ kaminʹ meni podobayetʹsya.
Онај парк тамо ми се свиђа. Т-й-па-к ---і--одо-ається. Т__ п___ м___ п___________ Т-й п-р- м-н- п-д-б-є-ь-я- -------------------------- Той парк мені подобається. 0
Toy̆-par---en- --dobaye--sy-. T__ p___ m___ p_____________ T-y- p-r- m-n- p-d-b-y-t-s-a- ----------------------------- Toy̆ park meni podobayetʹsya.
Онај врт тамо ми се свиђа. Т---с-- ---і-п----ає-ьс-. Т__ с__ м___ п___________ Т-й с-д м-н- п-д-б-є-ь-я- ------------------------- Той сад мені подобається. 0
T--- -a- me-i pod-baye-ʹs-a. T__ s__ m___ p_____________ T-y- s-d m-n- p-d-b-y-t-s-a- ---------------------------- Toy̆ sad meni podobayetʹsya.
Овај цвет овде ми се свиђа. Та -в--к- м------до-а-ться. Т_ к_____ м___ п___________ Т- к-і-к- м-н- п-д-б-є-ь-я- --------------------------- Та квітка мені подобається. 0
T--kvi-ka-m-n---od-b-y-tʹ-y-. T_ k_____ m___ p_____________ T- k-i-k- m-n- p-d-b-y-t-s-a- ----------------------------- Ta kvitka meni podobayetʹsya.
Мислим да је лепо. Я -в-ж-- це гар-и-. Я в_____ ц_ г______ Я в-а-а- ц- г-р-и-. ------------------- Я вважаю це гарним. 0
Y----az---- -s- -----m. Y_ v_______ t__ h______ Y- v-a-h-y- t-e h-r-y-. ----------------------- YA vvazhayu tse harnym.
Мислим да је интересантно. Я-вва-а---- --к--и-. Я в_____ ц_ ц_______ Я в-а-а- ц- ц-к-в-м- -------------------- Я вважаю це цікавим. 0
YA-------y- -s-----ka--m. Y_ v_______ t__ t________ Y- v-a-h-y- t-e t-i-a-y-. ------------------------- YA vvazhayu tse tsikavym.
Мислим да је прелепо. Я --а--- ---ч---в-м. Я в_____ ц_ ч_______ Я в-а-а- ц- ч-д-в-м- -------------------- Я вважаю це чудовим. 0
YA-vvazha---tse ch----y-. Y_ v_______ t__ c________ Y- v-a-h-y- t-e c-u-o-y-. ------------------------- YA vvazhayu tse chudovym.
Мислим да је ружно. Я-в--ж-- це-б--д--м. Я в_____ ц_ б_______ Я в-а-а- ц- б-и-к-м- -------------------- Я вважаю це бридким. 0
Y--vv--hay- t-----ydk-m. Y_ v_______ t__ b_______ Y- v-a-h-y- t-e b-y-k-m- ------------------------ YA vvazhayu tse brydkym.
Мислим да је досадно. Я -важ-- це--у--им. Я в_____ ц_ н______ Я в-а-а- ц- н-д-и-. ------------------- Я вважаю це нудним. 0
Y- ---zhay- -se n-----. Y_ v_______ t__ n______ Y- v-a-h-y- t-e n-d-y-. ----------------------- YA vvazhayu tse nudnym.
Мислим да је страшно. Я--ва--ю це--тр--н--. Я в_____ ц_ с________ Я в-а-а- ц- с-р-ш-и-. --------------------- Я вважаю це страшним. 0
YA-vv-zhayu --- --r--h--m. Y_ v_______ t__ s_________ Y- v-a-h-y- t-e s-r-s-n-m- -------------------------- YA vvazhayu tse strashnym.

Језици и изреке

Изреке постоје у сваком језику. Зато су оне важна одлика националног идентитета. У њима се одражавају вредности и норме једне земље. Оне имају општепознату, трајну форму - односно, не могу се мењати. Изреке су увек кратке и сажете. У њима се врло често употребљавају метафоре. Такође су многе од њих поетски конструисане. Већина изрека нам даје савете или објашњава правила понашања. Но неке од њих садрже у себи отворену критику. У њима се такође врло често употребљавају стереотипове. У њима се, дакле, ради о наводно типичним карактеристикама земаља и народа. Изреке имају дугу традицију. Аристотел их је хвалио, називајући их малим мудростима. Оне су важно стилско средство и у реторици и у књижевности. Њихова посебност је у томе да не губе на актуелности. У лингвистици постоји дисциплина која се бави само њима. Многе изреке постоје у неколиким језицима. При том могу бити лексички сличне. У том случају они који говоре различитим језиком употребљавају исте речи. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Друге изреке су семантички сличне. Оне исту идеју изражавају различитим речима. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Изреке нам помажу у бољем разумевању људи и култура. Најинтересантније су изреке које налазимо широм света. Оне се односе на “важне” теме из људског живота. Оне, дакле, обрађују универзална искуства. Оне нам показују да смо слични - без обзира којим језиком говоримо.
Да ли си знао?
Латвијски спада у источну групу балтичких језика. Говори га више од 2 милиона људи. Латвијски је с литванским у најужем сродству. Ипак, ова два језика нису пуно слични. Може се, значи, десити да се један Литванац и један Латвијац споразумевају на руском. И структура латвијског језика је мање архаична од литванског. У традиционалним песмама и стиховима има још пуно старинских елемената. Они указују на сродност латвијског у односу на литвански. Латвијски лексички фонд је веома занимљиво структуриран. Садржи пуно речи из других језика. Као на пример из немачког, шведског, руског или енглеског. Али неке речи су такође тек недавно створене јер су до сада једноставно недостајале у језику. Латвијски се пише латиничним словима и нагласак је на првом слогу у речи. Граматика познаје пуно посебности којих нема у другим језицима. Граматичка правила су, међутим, увек јасна и недвосмислена.