Рјечник

sr У природи   »   uk На природі

26 [двадесет и шест]

У природи

У природи

26 [двадцять шість]

26 [dvadtsyatʹ shistʹ]

На природі

[Na pryrodi]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Видиш ли тамо кулу? Б-ч-- -а- -еж-? Б---- т-- в---- Б-ч-ш т-м в-ж-? --------------- Бачиш там вежу? 0
Bach-sh-----vez--? B------ t-- v----- B-c-y-h t-m v-z-u- ------------------ Bachysh tam vezhu?
Видиш ли тамо планину? Бач------ го--? Б---- т-- г---- Б-ч-ш т-м г-р-? --------------- Бачиш там гору? 0
B-chy-h --m--o--? B------ t-- h---- B-c-y-h t-m h-r-? ----------------- Bachysh tam horu?
Видиш ли тамо село? Ба--ш-т-м ---о? Б---- т-- с---- Б-ч-ш т-м с-л-? --------------- Бачиш там село? 0
Bac--s- tam-sel-? B------ t-- s---- B-c-y-h t-m s-l-? ----------------- Bachysh tam selo?
Видиш ли тамо реку? Бач-- там рі---? Б---- т-- р----- Б-ч-ш т-м р-ч-у- ---------------- Бачиш там річку? 0
Bachysh --m r--hk-? B------ t-- r------ B-c-y-h t-m r-c-k-? ------------------- Bachysh tam richku?
Видиш ли тамо мост? Б---- т-м міс-? Б---- т-- м---- Б-ч-ш т-м м-с-? --------------- Бачиш там міст? 0
Bac--s------mi-t? B------ t-- m---- B-c-y-h t-m m-s-? ----------------- Bachysh tam mist?
Видиш ли тамо језеро? Ба-и- --- о---о? Б---- т-- о----- Б-ч-ш т-м о-е-о- ---------------- Бачиш там озеро? 0
B-chys--t-- o-ero? B------ t-- o----- B-c-y-h t-m o-e-o- ------------------ Bachysh tam ozero?
Она птица тамо ми се свиђа. Т-й-------е----одо-ає-ь-я. Т-- п--- м--- п----------- Т-й п-а- м-н- п-д-б-є-ь-я- -------------------------- Той птах мені подобається. 0
To-̆-pt--h -----p-d--a-et--ya. T--- p---- m--- p------------- T-y- p-a-h m-n- p-d-b-y-t-s-a- ------------------------------ Toy̆ ptakh meni podobayetʹsya.
Оно дрво тамо ми се свиђа. Т- -е-е-о-мен---------т--я. Т- д----- м--- п----------- Т- д-р-в- м-н- п-д-б-є-ь-я- --------------------------- Те дерево мені подобається. 0
Te -e-e-o---ni-po--b-yet-sya. T- d----- m--- p------------- T- d-r-v- m-n- p-d-b-y-t-s-a- ----------------------------- Te derevo meni podobayetʹsya.
Овај камен овде ми се свиђа. Т---ка-і-- -ені----об---ьс-. Т-- к----- м--- п----------- Т-й к-м-н- м-н- п-д-б-є-ь-я- ---------------------------- Той камінь мені подобається. 0
T-y̆-k----ʹ m-n- --d----------. T--- k----- m--- p------------- T-y- k-m-n- m-n- p-d-b-y-t-s-a- ------------------------------- Toy̆ kaminʹ meni podobayetʹsya.
Онај парк тамо ми се свиђа. Т---п-рк--е-- -од-б-єт-с-. Т-- п--- м--- п----------- Т-й п-р- м-н- п-д-б-є-ь-я- -------------------------- Той парк мені подобається. 0
Toy̆ -a----en--podo-a-e-ʹ-y-. T--- p--- m--- p------------- T-y- p-r- m-n- p-d-b-y-t-s-a- ----------------------------- Toy̆ park meni podobayetʹsya.
Онај врт тамо ми се свиђа. Той сад м--і -о--ба----я. Т-- с-- м--- п----------- Т-й с-д м-н- п-д-б-є-ь-я- ------------------------- Той сад мені подобається. 0
Toy- sad-m--i-pod-ba---ʹ--a. T--- s-- m--- p------------- T-y- s-d m-n- p-d-b-y-t-s-a- ---------------------------- Toy̆ sad meni podobayetʹsya.
Овај цвет овде ми се свиђа. Т- к--тк---ен- -од-б-єт---. Т- к----- м--- п----------- Т- к-і-к- м-н- п-д-б-є-ь-я- --------------------------- Та квітка мені подобається. 0
Ta-k---k--me-- -o--b-y----y-. T- k----- m--- p------------- T- k-i-k- m-n- p-d-b-y-t-s-a- ----------------------------- Ta kvitka meni podobayetʹsya.
Мислим да је лепо. Я -важ-ю-це -ар---. Я в----- ц- г------ Я в-а-а- ц- г-р-и-. ------------------- Я вважаю це гарним. 0
YA-v-a-hay--ts--ha-nym. Y- v------- t-- h------ Y- v-a-h-y- t-e h-r-y-. ----------------------- YA vvazhayu tse harnym.
Мислим да је интересантно. Я -в-жаю це -ік-ви-. Я в----- ц- ц------- Я в-а-а- ц- ц-к-в-м- -------------------- Я вважаю це цікавим. 0
YA----zh-yu-ts--t-ikav--. Y- v------- t-- t-------- Y- v-a-h-y- t-e t-i-a-y-. ------------------------- YA vvazhayu tse tsikavym.
Мислим да је прелепо. Я в--жаю ----у-о-им. Я в----- ц- ч------- Я в-а-а- ц- ч-д-в-м- -------------------- Я вважаю це чудовим. 0
Y--vv--hayu--se chud---m. Y- v------- t-- c-------- Y- v-a-h-y- t-e c-u-o-y-. ------------------------- YA vvazhayu tse chudovym.
Мислим да је ружно. Я в-а-аю -е бри-к--. Я в----- ц- б------- Я в-а-а- ц- б-и-к-м- -------------------- Я вважаю це бридким. 0
Y---v--hayu-tse--ryd-ym. Y- v------- t-- b------- Y- v-a-h-y- t-e b-y-k-m- ------------------------ YA vvazhayu tse brydkym.
Мислим да је досадно. Я---ажа- -е-ну-н--. Я в----- ц- н------ Я в-а-а- ц- н-д-и-. ------------------- Я вважаю це нудним. 0
YA--va--a-u -s- -udn--. Y- v------- t-- n------ Y- v-a-h-y- t-e n-d-y-. ----------------------- YA vvazhayu tse nudnym.
Мислим да је страшно. Я --аж----е-ст-аш---. Я в----- ц- с-------- Я в-а-а- ц- с-р-ш-и-. --------------------- Я вважаю це страшним. 0
YA -va--ay--ts- str--h-y-. Y- v------- t-- s--------- Y- v-a-h-y- t-e s-r-s-n-m- -------------------------- YA vvazhayu tse strashnym.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језици и изреке

Изреке постоје у сваком језику. Зато су оне важна одлика националног идентитета. У њима се одражавају вредности и норме једне земље. Оне имају општепознату, трајну форму - односно, не могу се мењати. Изреке су увек кратке и сажете. У њима се врло често употребљавају метафоре. Такође су многе од њих поетски конструисане. Већина изрека нам даје савете или објашњава правила понашања. Но неке од њих садрже у себи отворену критику. У њима се такође врло често употребљавају стереотипове. У њима се, дакле, ради о наводно типичним карактеристикама земаља и народа. Изреке имају дугу традицију. Аристотел их је хвалио, називајући их малим мудростима. Оне су важно стилско средство и у реторици и у књижевности. Њихова посебност је у томе да не губе на актуелности. У лингвистици постоји дисциплина која се бави само њима. Многе изреке постоје у неколиким језицима. При том могу бити лексички сличне. У том случају они који говоре различитим језиком употребљавају исте речи. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Друге изреке су семантички сличне. Оне исту идеју изражавају различитим речима. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Изреке нам помажу у бољем разумевању људи и култура. Најинтересантније су изреке које налазимо широм света. Оне се односе на “важне” теме из људског живота. Оне, дакле, обрађују универзална искуства. Оне нам показују да смо слични - без обзира којим језиком говоримо.
Да ли си знао?
Латвијски спада у источну групу балтичких језика. Говори га више од 2 милиона људи. Латвијски је с литванским у најужем сродству. Ипак, ова два језика нису пуно слични. Може се, значи, десити да се један Литванац и један Латвијац споразумевају на руском. И структура латвијског језика је мање архаична од литванског. У традиционалним песмама и стиховима има још пуно старинских елемената. Они указују на сродност латвијског у односу на литвански. Латвијски лексички фонд је веома занимљиво структуриран. Садржи пуно речи из других језика. Као на пример из немачког, шведског, руског или енглеског. Али неке речи су такође тек недавно створене јер су до сада једноставно недостајале у језику. Латвијски се пише латиничним словима и нагласак је на првом слогу у речи. Граматика познаје пуно посебности којих нема у другим језицима. Граматичка правила су, међутим, увек јасна и недвосмислена.