Рјечник

sr Везници 1   »   ro Conjuncţii 1

94 [деведесет и четири]

Везници 1

Везници 1

94 [nouăzeci şi patru]

Conjuncţii 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Чекај док киша не престане. A----pt--p-nă -- o--eşte -l-a-a. Aşteaptă până se opreşte ploaia. A-t-a-t- p-n- s- o-r-ş-e p-o-i-. -------------------------------- Aşteaptă până se opreşte ploaia. 0
Чекај док завршим. Aş-e-pt--p-n--- g--a. Aşteaptă până e gata. A-t-a-t- p-n- e g-t-. --------------------- Aşteaptă până e gata. 0
Чекај док се он не врати. Aşt-apt- pâ-ă ---în----c-. Aşteaptă până se întoarce. A-t-a-t- p-n- s- î-t-a-c-. -------------------------- Aşteaptă până se întoarce. 0
Ја чекам док ми се коса не осуши. A--e---până-m- --- us-a- -ăr-l. Aştept până mi s-a uscat părul. A-t-p- p-n- m- s-a u-c-t p-r-l- ------------------------------- Aştept până mi s-a uscat părul. 0
Ја чекам док се филм не заврши. Aş-ept p-n--se --r-in- --l-u-. Aştept până se termină filmul. A-t-p- p-n- s- t-r-i-ă f-l-u-. ------------------------------ Aştept până se termină filmul. 0
Ја чекам док на семафору не буде зелено. Aşte---p--ă--- f----v-r-e l--s----o-. Aştept până se face verde la semafor. A-t-p- p-n- s- f-c- v-r-e l- s-m-f-r- ------------------------------------- Aştept până se face verde la semafor. 0
Када путујеш на годишњи одмор? Câ-- merg- î- ----edi-? Când mergi în concediu? C-n- m-r-i î- c-n-e-i-? ----------------------- Când mergi în concediu? 0
Још пре летњег распуста? Î--ă în-in-e -- --canţa-d--vară? Încă înainte de vacanţa de vară? Î-c- î-a-n-e d- v-c-n-a d- v-r-? -------------------------------- Încă înainte de vacanţa de vară? 0
Да, још пре него почне летњи распуст. D-,-î--ă înai-te -ă încea-----c---a--e v-ră. Da, încă înainte să înceapă vacanţa de vară. D-, î-c- î-a-n-e s- î-c-a-ă v-c-n-a d- v-r-. -------------------------------------------- Da, încă înainte să înceapă vacanţa de vară. 0
Поправи кров, пре него што почне зима. Re-a----c-----şu---n---te să-vi-ă ia--a. Repară acoperişul înainte să vină iarna. R-p-r- a-o-e-i-u- î-a-n-e s- v-n- i-r-a- ---------------------------------------- Repară acoperişul înainte să vină iarna. 0
Опери руке, пре него што седнеш за сто. Spa-ă--e--e---i-- în-int---ă -- -şez-----ma--. Spală-te pe mâini înainte să te aşezi la masă. S-a-ă-t- p- m-i-i î-a-n-e s- t- a-e-i l- m-s-. ---------------------------------------------- Spală-te pe mâini înainte să te aşezi la masă. 0
Затвори прозор, пре него што изађеш. În-hide--ea-ul-----n-e-s- -e--. Închide geamul înainte să ieşi. Î-c-i-e g-a-u- î-a-n-e s- i-ş-. ------------------------------- Închide geamul înainte să ieşi. 0
Када ћеш доћи кући? C--d--i- acasă? Când vii acasă? C-n- v-i a-a-ă- --------------- Când vii acasă? 0
Након наставе? D--ă-cu-s? După curs? D-p- c-r-? ---------- După curs? 0
Да, након што се настава заврши. D-- -u-ă ce -- --rmină -----l. Da, după ce se termină cursul. D-, d-p- c- s- t-r-i-ă c-r-u-. ------------------------------ Da, după ce se termină cursul. 0
Након што је имао незгоду, он више није могао радити. D-pă -e-----u- un -c--d-nt-n--- m-----tut lucra. După ce a avut un accident nu a mai putut lucra. D-p- c- a a-u- u- a-c-d-n- n- a m-i p-t-t l-c-a- ------------------------------------------------ După ce a avut un accident nu a mai putut lucra. 0
Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. După-c- ş--- p--r--t-slu----a p-eca--î- --e-i-a. După ce şi-a pierdut slujba a plecat în America. D-p- c- ş--- p-e-d-t s-u-b- a p-e-a- î- A-e-i-a- ------------------------------------------------ După ce şi-a pierdut slujba a plecat în America. 0
Након што је отишао у Америку, он се обогатио. D-pă-c- - pl--a- -------i-a---a--m-o-ă--t. După ce a plecat în America s-a îmbogăţit. D-p- c- a p-e-a- î- A-e-i-a s-a î-b-g-ţ-t- ------------------------------------------ După ce a plecat în America s-a îmbogăţit. 0

Како учити два језика одједном

У данашње време страни језици све више добијају на значају. Многи људи уче стране језике. На свету постоје бројни занимљиви језици. Зато многи људи уче неколико језика одједном. Ово углавном не преdставља проблем за оне који су двојезично одрасли. Мозак оба језика учи аутоматски. Кад порасту, деца тачно знају шта ком језику припада. Двојезичним особама познате су карактеристике оба језика. Код одраслих ово фунционише на другачији начин. Њима није тако лако да једновремено уче више језика. Онај ко жели да истовремено учи два језика, мора на уму имати једно правило. Прво: веома је важно упоредити оба језика. Језици који припадају истој језичким породици врло су слични. Ово може довести до њиховог мешања. Зато је корисно да се оба језика пажљиво анализирају. На пример, може се направити листа. У њој се могу бележити сличности и разлике. На овај начин је мозак принуђен да на оба језика реагује једнаким интензитетом. Он боље запажа посебности датих језика. Такође је добро за различите језике користити фасцикле и цедуље различите боје. Ово нам помаже да јасно раздвојимо језике. Уколико се уче језици који немају сличности, ово функционише мало другачије. Код различитих језика не постоји опасност од мешања. У овом случају опасност лежи у поређењу језика. Најбоље би било поредити језике са матерњим. Када мозак препозна контраст, учиће ефикасније. Такође је важно оба језика учити једнаким интензитетом. Теоретски гледано, мозгу је сасвим свеједно колико језика учи...