Рјечник

sr Зависне реченице са да ли   »   ro Propoziţii scundare cu sau

93 [деведесет и три]

Зависне реченице са да ли

Зависне реченице са да ли

93 [nouăzeci şi trei]

Propoziţii scundare cu sau

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Не знам да ли ме он воли. Nu--ti--da-ă -ă--ube-t-. N- ş--- d--- m- i------- N- ş-i- d-c- m- i-b-ş-e- ------------------------ Nu ştiu dacă mă iubeşte. 0
Не знам да ли ће се он вратити. Nu ---- d-c---e î----rce. N- ş--- d--- s- î-------- N- ş-i- d-c- s- î-t-a-c-. ------------------------- Nu ştiu dacă se întoarce. 0
Не знам да ли ће ме позвати. N--ş-i- -ac- m--s-n-. N- ş--- d--- m- s---- N- ş-i- d-c- m- s-n-. --------------------- Nu ştiu dacă mă sună. 0
Да ли ме он ипак воли? Oa-e-m- -u-eşte? O--- m- i------- O-r- m- i-b-ş-e- ---------------- Oare mă iubeşte? 0
Да ли ће се он вратити? O--- v-n- î----i? O--- v--- î------ O-r- v-n- î-a-o-? ----------------- Oare vine înapoi? 0
Да ли ће ме он позвати? Oa-e--- su-ă? O--- m- s---- O-r- m- s-n-? ------------- Oare mă sună? 0
Питам се да ли он мисли на мене. Mă-î---eb d-c- -- ------te-------e. M- î----- d--- s- g------- l- m---- M- î-t-e- d-c- s- g-n-e-t- l- m-n-. ----------------------------------- Mă întreb dacă se gândeşte la mine. 0
Питам се да ли он има другу. Mă--n--eb -----ar---e a-t--n-va. M- î----- d--- a-- p- a--------- M- î-t-e- d-c- a-e p- a-t-i-e-a- -------------------------------- Mă întreb dacă are pe altcineva. 0
Питам се да ли он лаже. Mă î-tre--d--ă--in-e. M- î----- d--- m----- M- î-t-e- d-c- m-n-e- --------------------- Mă întreb dacă minte. 0
Мисли ли он ипак на мене? O--e se-gâ--e-t- ----ine? O--- s- g------- l- m---- O-r- s- g-n-e-t- l- m-n-? ------------------------- Oare se gândeşte la mine? 0
Има ли он ипак неку другу? O--- -re -e al--inev-? O--- a-- p- a--------- O-r- a-e p- a-t-i-e-a- ---------------------- Oare are pe altcineva? 0
Говори ли он ипак истину? Oa-e spune ------ul? O--- s---- a-------- O-r- s-u-e a-e-ă-u-? -------------------- Oare spune adevărul? 0
Сумњам да ли ме он стварно воли. M- ---o-e-------ă-p-ac- c- -d-v--a-. M- î------- c- m- p---- c- a-------- M- î-d-i-s- c- m- p-a-e c- a-e-ă-a-. ------------------------------------ Mă îndoiesc că mă place cu adevărat. 0
Сумњам да ли ће ми писати. M--î-d--es- -ă-îmi sc-i-. M- î------- c- î-- s----- M- î-d-i-s- c- î-i s-r-e- ------------------------- Mă îndoiesc că îmi scrie. 0
Сумњам да ли ће ме оженити. M----do--s- că -- ------- c----n-. M- î------- c- s- î------ c- m---- M- î-d-i-s- c- s- î-s-a-ă c- m-n-. ---------------------------------- Mă îndoiesc că se însoară cu mine. 0
Да ли ме он стварно воли? Oa-e--ă -lac--c--ade-ă-at? O--- m- p---- c- a-------- O-r- m- p-a-e c- a-e-ă-a-? -------------------------- Oare mă place cu adevărat? 0
Да ли ће ми он ипак писати? Oare î-i-s-rie? O--- î-- s----- O-r- î-i s-r-e- --------------- Oare îmi scrie? 0
Да ли ће ме он ипак оженити? Oar- se ----ară c- ---e? O--- s- î------ c- m---- O-r- s- î-s-a-ă c- m-n-? ------------------------ Oare se însoară cu mine? 0

Како мозак учи граматику?

Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе. То се догађа сасвим аутоматски. Ми то не примећујемо. Приликом учења наш мозак мора пуно да ради. Када на пример учимо граматику, он је врло запослен. Он свакога дана чује нове ствари. Он перманентно добија нове импулсе. Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно. Принуђен је да економише. Зато се оријентише на правилности. Мозак памти оно што често чује. Он региструје колико се често нешто појављује. Тада из ових примера ствара граматичко правило. Деца знају да ли је нека реченица тачна или не. Она ипак не знају зашто је то тако. Њихов мозак познаје правила иако их није учио.. Одрасли уче језикe на другачији начин. Њима су већ познате структуре матерњег језика. Те структуре чине основу за нова граматичка правила. Да би учили, одраслима је потребно подучавање. Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем. Ово се види на примеру именица и глагола. Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга. Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области. Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих. Код сложених правила више можданих подручја ради заједно. Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено. Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...