Рјечник

sr У природи   »   ro În natură

26 [двадесет и шест]

У природи

У природи

26 [douăzeci şi şase]

În natură

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Видиш ли тамо кулу? V----ac-l- t--n-l? Vezi acolo turnul? V-z- a-o-o t-r-u-? ------------------ Vezi acolo turnul? 0
Видиш ли тамо планину? Vezi-ac-l---unt-le? Vezi acolo muntele? V-z- a-o-o m-n-e-e- ------------------- Vezi acolo muntele? 0
Видиш ли тамо село? V-z------o -a-u-? Vezi acolo satul? V-z- a-o-o s-t-l- ----------------- Vezi acolo satul? 0
Видиш ли тамо реку? Ve-i --ol---âu-? Vezi acolo râul? V-z- a-o-o r-u-? ---------------- Vezi acolo râul? 0
Видиш ли тамо мост? V--i--col- po---? Vezi acolo podul? V-z- a-o-o p-d-l- ----------------- Vezi acolo podul? 0
Видиш ли тамо језеро? V-z----o---la---? Vezi acolo lacul? V-z- a-o-o l-c-l- ----------------- Vezi acolo lacul? 0
Она птица тамо ми се свиђа. Pa-ăr----c--- î-i --a--. Pasărea aceea îmi place. P-s-r-a a-e-a î-i p-a-e- ------------------------ Pasărea aceea îmi place. 0
Оно дрво тамо ми се свиђа. P--ul ----- -mi p-a-e. Pomul acela îmi place. P-m-l a-e-a î-i p-a-e- ---------------------- Pomul acela îmi place. 0
Овај камен овде ми се свиђа. P-atr- ac----îm- -l-ce. Piatra aceea îmi place. P-a-r- a-e-a î-i p-a-e- ----------------------- Piatra aceea îmi place. 0
Онај парк тамо ми се свиђа. Parcul a-ela---i -l-c-. Parcul acela îmi place. P-r-u- a-e-a î-i p-a-e- ----------------------- Parcul acela îmi place. 0
Онај врт тамо ми се свиђа. Gr--i-a---ee---m- ---c-. Grădina aceea îmi place. G-ă-i-a a-e-a î-i p-a-e- ------------------------ Grădina aceea îmi place. 0
Овај цвет овде ми се свиђа. F----l-------a--mi-pla-. Florile acelea îmi plac. F-o-i-e a-e-e- î-i p-a-. ------------------------ Florile acelea îmi plac. 0
Мислим да је лепо. Mi -- -ar---ră-u-. Mi se pare drăguţ. M- s- p-r- d-ă-u-. ------------------ Mi se pare drăguţ. 0
Мислим да је интересантно. M--se-p--e--nteresant. Mi se pare interesant. M- s- p-r- i-t-r-s-n-. ---------------------- Mi se pare interesant. 0
Мислим да је прелепо. Mi se -are foar----rum--. Mi se pare foarte frumos. M- s- p-r- f-a-t- f-u-o-. ------------------------- Mi se pare foarte frumos. 0
Мислим да је ружно. Mi se -a-e u-â-. Mi se pare urât. M- s- p-r- u-â-. ---------------- Mi se pare urât. 0
Мислим да је досадно. M- ----a---pl-cti-i---. Mi se pare plictisitor. M- s- p-r- p-i-t-s-t-r- ----------------------- Mi se pare plictisitor. 0
Мислим да је страшно. Mi-s--p-re--roaz-ic. Mi se pare groaznic. M- s- p-r- g-o-z-i-. -------------------- Mi se pare groaznic. 0

Језици и изреке

Изреке постоје у сваком језику. Зато су оне важна одлика националног идентитета. У њима се одражавају вредности и норме једне земље. Оне имају општепознату, трајну форму - односно, не могу се мењати. Изреке су увек кратке и сажете. У њима се врло често употребљавају метафоре. Такође су многе од њих поетски конструисане. Већина изрека нам даје савете или објашњава правила понашања. Но неке од њих садрже у себи отворену критику. У њима се такође врло често употребљавају стереотипове. У њима се, дакле, ради о наводно типичним карактеристикама земаља и народа. Изреке имају дугу традицију. Аристотел их је хвалио, називајући их малим мудростима. Оне су важно стилско средство и у реторици и у књижевности. Њихова посебност је у томе да не губе на актуелности. У лингвистици постоји дисциплина која се бави само њима. Многе изреке постоје у неколиким језицима. При том могу бити лексички сличне. У том случају они који говоре различитим језиком употребљавају исте речи. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Друге изреке су семантички сличне. Оне исту идеју изражавају различитим речима. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Изреке нам помажу у бољем разумевању људи и култура. Најинтересантније су изреке које налазимо широм света. Оне се односе на “важне” теме из људског живота. Оне, дакле, обрађују универзална искуства. Оне нам показују да смо слични - без обзира којим језиком говоримо.
Да ли си знао?
Латвијски спада у источну групу балтичких језика. Говори га више од 2 милиона људи. Латвијски је с литванским у најужем сродству. Ипак, ова два језика нису пуно слични. Може се, значи, десити да се један Литванац и један Латвијац споразумевају на руском. И структура латвијског језика је мање архаична од литванског. У традиционалним песмама и стиховима има још пуно старинских елемената. Они указују на сродност латвијског у односу на литвански. Латвијски лексички фонд је веома занимљиво структуриран. Садржи пуно речи из других језика. Као на пример из немачког, шведског, руског или енглеског. Али неке речи су такође тек недавно створене јер су до сада једноставно недостајале у језику. Латвијски се пише латиничним словима и нагласак је на првом слогу у речи. Граматика познаје пуно посебности којих нема у другим језицима. Граматичка правила су, међутим, увек јасна и недвосмислена.