Рјечник

sr Везници 2   »   ro Conjuncţii 2

95 [деведесет и пет]

Везници 2

Везници 2

95 [nouăzeci şi cinci]

Conjuncţii 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Од када она не ради више? D--când n---a- lucr-az-? D- c--- n- m-- l-------- D- c-n- n- m-i l-c-e-z-? ------------------------ De când nu mai lucrează? 0
Од њене удаје? De ---n-n-a -i? D- l- n---- e-- D- l- n-n-a e-? --------------- De la nunta ei? 0
Да, она не ради више од када се удала. Da, -- mai-l-cre-ză--- --nd --a-că--to---. D-- n- m-- l------- d- c--- s-- c--------- D-, n- m-i l-c-e-z- d- c-n- s-a c-s-t-r-t- ------------------------------------------ Da, nu mai lucrează de când s-a căsătorit. 0
Од када се удала, она не ради више. De -â-- s-a ---ător------ ----------ză. D- c--- s-- c--------- n- m-- l-------- D- c-n- s-a c-s-t-r-t- n- m-i l-c-e-z-. --------------------------------------- De când s-a căsătorit, nu mai lucrează. 0
Од када се они познају, срећни су. D- c-nd----c--o--, --nt-f-ri-iţi. D- c--- s- c------ s--- f-------- D- c-n- s- c-n-s-, s-n- f-r-c-ţ-. --------------------------------- De când se cunosc, sunt fericiţi. 0
Од када имају децу, излазе ређе. De --nd-au--opii,-i---r-r-î--o-a-. D- c--- a- c----- i-- r-- î- o---- D- c-n- a- c-p-i- i-s r-r î- o-a-. ---------------------------------- De când au copii, ies rar în oraş. 0
Када ће она телефонирати? C-n--vor--ş-- l- t-l-f--? C--- v------- l- t------- C-n- v-r-e-t- l- t-l-f-n- ------------------------- Când vorbeşte la telefon? 0
За време вожње? Î- --m--l d-u--l--? Î- t----- d-------- Î- t-m-u- d-u-u-u-? ------------------- În timpul drumului? 0
Да, док вози ауто. D-- în----p--- c--d-c-. D-- î- t--- c- c------- D-, î- t-m- c- c-n-u-e- ----------------------- Da, în timp ce conduce. 0
Она телефонира док вози ауто. V-rbeşt------e--fon î---imp c--c-nduce. V------- l- t------ î- t--- c- c------- V-r-e-t- l- t-l-f-n î- t-m- c- c-n-u-e- --------------------------------------- Vorbeşte la telefon în timp ce conduce. 0
Она гледа телевизију док пегла. S- ui-ă-l-------izo---n --m- c---alc-. S- u--- l- t-------- î- t--- c- c----- S- u-t- l- t-l-v-z-r î- t-m- c- c-l-ă- -------------------------------------- Se uită la televizor în timp ce calcă. 0
Она слуша музику док ради задатке. A-----ă------ă-în t-m- ---şi-face --cţ--le. A------ m----- î- t--- c---- f--- l-------- A-c-l-ă m-z-c- î- t-m- c---i f-c- l-c-i-l-. ------------------------------------------- Ascultă muzică în timp ce-şi face lecţiile. 0
Ја не видим ништа, када немам наочале. N--v-----mi--d--- -u-am-o-he-ar-. N- v-- n---- d--- n- a- o-------- N- v-d n-m-c d-c- n- a- o-h-l-r-. --------------------------------- Nu văd nimic dacă nu am ochelari. 0
Ја не разумем ништа, када је музика тако гласна. Nu î----e- ----c da-ă --zi-- -----aş--ta--. N- î------ n---- d--- m----- e--- a-- t---- N- î-ţ-l-g n-m-c d-c- m-z-c- e-t- a-a t-r-. ------------------------------------------- Nu înţeleg nimic dacă muzica este aşa tare. 0
Ја не осећам мирисе, када имам прехладу. Nu-m-r-- nimi---acă-s----răc--. N- m---- n---- d--- s--- r----- N- m-r-s n-m-c d-c- s-n- r-c-t- ------------------------------- Nu miros nimic dacă sunt răcit. 0
Ми узимамо такси, ако пада киша. L--m-u- t-xi--a---plo--. L--- u- t--- d--- p----- L-ă- u- t-x- d-c- p-o-ă- ------------------------ Luăm un taxi dacă plouă. 0
Путоваћемо око света, ако добијемо на лоту. C---tori--în--u-ul-l---i--acă-c--t--ăm la -ot-. C-------- î- j---- l---- d--- c------- l- l---- C-l-t-r-m î- j-r-l l-m-i d-c- c-ş-i-ă- l- l-t-. ----------------------------------------------- Călătorim în jurul lumii dacă câştigăm la loto. 0
Ми ћемо почети са јелом, ако он не дође ускоро. În-ep-- ----â-----d--- -----n---- cu---d. Î------ s- m----- d--- n- v--- î- c------ Î-c-p-m s- m-n-ă- d-c- n- v-n- î- c-r-n-. ----------------------------------------- Începem să mâncăm dacă nu vine în curând. 0

Језици Европске зједнице

Европску заједницу се састоји од преко 25 земаља. У будућности ће још већи број земаља постати њена чланица. Са новом земљом у ЕЗ улази и нови језик. У овом тренутку се у ЕЗ говори преко 20 језика. Сви језици Европске заједнице су равноправни. Ова језичка шароликост је фасцинирајућа појава. Али, она собом доноси и бројне проблеме. Скептици су мишљења да је језичка разноликост у ствари препрека. Они сматрају да омета ефикасну сарадњу. Многи су мишљења да треба увести један заједнички језик. Њиме би се споразумевале све земље. Али, ово није тако једноставно. Ни један језик се не може прогласити званичним језиком. Земље које говоре друге језике сматрале би се запостављеним. Сем тога, у Европи не постоји један истински неутралан језик... Чак ни један вештачки језик као што је есперанто не би функционисао. Разлог томе је да језици одражавају културу народа који их говоре. Зато ниједна земља не жели да се одрекне свог језика. Земље у језику виде део сопственог идентитета. Политика језика једна је од важнијих тема на дневном реду Европске заједнице. Чак постоји и институција Комесара за вишејезичност. Европска заједница има највећи број преводилаца. Око 3500 људи раде на омогућавању разумевања у оквиру ње. Ипак није увек могуће превести све документе. Ово би коштало много времена и превише новца. Највећи број докумената се углавном преводи само на неке језике. Ово мноштво језика за Европску заједницу представља један од највећих изазова. Европа треба да се уједини а да се толики идентитети при томе не изгубе.