Рјечник

sr Придеви 3   »   bg Прилагателни 3

80 [осамдесет]

Придеви 3

Придеви 3

80 [осемдесет]

80 [osemdeset]

Прилагателни 3

[Prilagatelni 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Она има пса. Т--има ---е. Т- и-- к---- Т- и-а к-ч-. ------------ Тя има куче. 0
Ty---m--k--h-. T-- i-- k----- T-a i-a k-c-e- -------------- Tya ima kuche.
Пас је велик. К-ч-т------лямо. К----- е г------ К-ч-т- е г-л-м-. ---------------- Кучето е голямо. 0
Kuc--to--e ----a-o. K------ y- g------- K-c-e-o y- g-l-a-o- ------------------- Kucheto ye golyamo.
Она има великог пса. Тя---- го-я----уче. Т- и-- г----- к---- Т- и-а г-л-м- к-ч-. ------------------- Тя има голямо куче. 0
Tya---a-g---a-o---c--. T-- i-- g------ k----- T-a i-a g-l-a-o k-c-e- ---------------------- Tya ima golyamo kuche.
Она има кућу. Тя ----къ--. Т- и-- к---- Т- и-а к-щ-. ------------ Тя има къща. 0
Ty---m----shch-. T-- i-- k------- T-a i-a k-s-c-a- ---------------- Tya ima kyshcha.
Кућа је мала. К--а-----ма--а. К----- е м----- К-щ-т- е м-л-а- --------------- Къщата е малка. 0
K-----ata-y- m-l--. K-------- y- m----- K-s-c-a-a y- m-l-a- ------------------- Kyshchata ye malka.
Она има малу кућу. Тя им- малк- ---а. Т- и-- м---- к---- Т- и-а м-л-а к-щ-. ------------------ Тя има малка къща. 0
Ty- -ma m-lk---y---h-. T-- i-- m---- k------- T-a i-a m-l-a k-s-c-a- ---------------------- Tya ima malka kyshcha.
Он станује у хотелу. Т-й ---т--дн---в-хоте-. Т-- е о------- в х----- Т-й е о-с-д-а- в х-т-л- ----------------------- Той е отседнал в хотел. 0
Toy----otsed-a- - khot--. T-- y- o------- v k------ T-y y- o-s-d-a- v k-o-e-. ------------------------- Toy ye otsednal v khotel.
Хотел је јефтин. Х-те-ът-- -----. Х------ е е----- Х-т-л-т е е-т-н- ---------------- Хотелът е евтин. 0
K--t-lyt-y---e-t-n. K------- y- y------ K-o-e-y- y- y-v-i-. ------------------- Khotelyt ye yevtin.
Он станује у јефтином хотелу. Т-й е--------л --е---- -о-е-. Т-- е о------- в е---- х----- Т-й е о-с-д-а- в е-т-н х-т-л- ----------------------------- Той е отседнал в евтин хотел. 0
T-y -- -----n---v -evt-n --o-e-. T-- y- o------- v y----- k------ T-y y- o-s-d-a- v y-v-i- k-o-e-. -------------------------------- Toy ye otsednal v yevtin khotel.
Он има ауто. Той-и-а --ла. Т-- и-- к---- Т-й и-а к-л-. ------------- Той има кола. 0
T---im- kol-. T-- i-- k---- T-y i-a k-l-. ------------- Toy ima kola.
Ауто је скупо. Кол--- е--къ-а. К----- е с----- К-л-т- е с-ъ-а- --------------- Колата е скъпа. 0
K--ata y--s-y--. K----- y- s----- K-l-t- y- s-y-a- ---------------- Kolata ye skypa.
Он има скупо ауто. То- ----с-ъ-а -ол-. Т-- и-- с---- к---- Т-й и-а с-ъ-а к-л-. ------------------- Той има скъпа кола. 0
T-y im- sky-- -o--. T-- i-- s---- k---- T-y i-a s-y-a k-l-. ------------------- Toy ima skypa kola.
Он чита роман. То- --------ан. Т-- ч--- р----- Т-й ч-т- р-м-н- --------------- Той чете роман. 0
Toy-----e-r-m--. T-- c---- r----- T-y c-e-e r-m-n- ---------------- Toy chete roman.
Роман је досадан. Р--анът ----учен. Р------ е с------ Р-м-н-т е с-у-е-. ----------------- Романът е скучен. 0
Ro--ny- -e---u----. R------ y- s------- R-m-n-t y- s-u-h-n- ------------------- Romanyt ye skuchen.
Он чита досадан роман. То- че-- ск-че---о-ан. Т-- ч--- с----- р----- Т-й ч-т- с-у-е- р-м-н- ---------------------- Той чете скучен роман. 0
Toy--he-- -kuchen r--an. T-- c---- s------ r----- T-y c-e-e s-u-h-n r-m-n- ------------------------ Toy chete skuchen roman.
Она гледа филм. Т- г---а---л-. Т- г---- ф---- Т- г-е-а ф-л-. -------------- Тя гледа филм. 0
Ty---l--- f-l-. T-- g---- f---- T-a g-e-a f-l-. --------------- Tya gleda film.
Филм је узбудљив. Фи--ъ- ----п-ег--т. Ф----- е н--------- Ф-л-ъ- е н-п-е-н-т- ------------------- Филмът е напрегнат. 0
Fil--t--e-----egnat. F----- y- n--------- F-l-y- y- n-p-e-n-t- -------------------- Filmyt ye napregnat.
Она гледа узбудљив филм. Тя-----а---пр--нат фи--. Т- г---- н-------- ф---- Т- г-е-а н-п-е-н-т ф-л-. ------------------------ Тя гледа напрегнат филм. 0
T-a -l--- nap-e-n-- fi-m. T-- g---- n-------- f---- T-a g-e-a n-p-e-n-t f-l-. ------------------------- Tya gleda napregnat film.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик академских грађана

Језик академских грађана је један језик за себе. У употреби је током специјалних расправа. Такође се користи у академским публикацијама. Раније су постојали униформни академски језици. На европксом тлу дуго је доминирао латински. У данашње време ову функцију има енглески језик. Академски језици спадају у посебну врсту жаргона. Састоје се од многобројних специфичних термина. Њихова најзначајнија карактеристика су стандардизација и формализација. Многи су мишљења да се академици намерно изражавају неразумљиво. Нешто што је компликовано изгледа много интелигентније! Наука се, међутим, руководи истином. Зато мора користити неутралан језик. У њеном језику нема места за реторику и испразности. Ипак, има много примера претерано компликованог говора. Чини се да компликовани језик фасцинира човека! Испитивања су показала да компликованом језику поклањамо више поверења. На пример: испитаницима је наложено да одговоре на неколика питања. Требало је да се при томе одлуче за један од датих одговора. Неки одговори били су врло једноставно формулисани, док су други били компликовани. Већина испитаника одлучила се за компликоване одговоре. Нажалост, ти одговори нису имали никаквог смисла! Испитаници су били заведени језиком. Иако је садржај одговора био апсурдан, дозволили су да форма на њих остави утисак. Писати компликовано није увек уметност. Човек може научити како да једноставан контекст обавије комплексним језиком. С друге стране, објаснити компликовану ствар простим речима, прилично је тешко. Зато је понекад једноставно стварно компликовано ...