Рјечник

sr Зависне реченице са да ли   »   zh 从句连词:是否/会不会

93 [деведесет и три]

Зависне реченице са да ли

Зависне реченице са да ли

93[九十三]

93 [Jiǔshísān]

从句连词:是否/会不会

[cóngjù liáncí: Shìfǒu/ huì bù huì]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски кинески (поједностављени) Игра Више
Не знам да ли ме он воли. 我-不知-, 他--否 爱我 。 我 不--- 他 是- 爱- 。 我 不-道- 他 是- 爱- 。 ---------------- 我 不知道, 他 是否 爱我 。 0
w--b- -hīd--, t- s-ì-ǒu ---wǒ. w- b- z------ t- s----- à- w-- w- b- z-ī-à-, t- s-ì-ǒ- à- w-. ------------------------------ wǒ bù zhīdào, tā shìfǒu ài wǒ.
Не знам да ли ће се он вратити. 我 ---, 他--否----。 我 不--- 他 是- 回- 。 我 不-道- 他 是- 回- 。 ---------------- 我 不知道, 他 是否 回来 。 0
Wǒ-b- ----à-, tā s-ì-ǒu---ílái. W- b- z------ t- s----- h------ W- b- z-ī-à-, t- s-ì-ǒ- h-í-á-. ------------------------------- Wǒ bù zhīdào, tā shìfǒu huílái.
Не знам да ли ће ме позвати. 我--知道--他------ -电- 。 我 不--- 他 是- 给- 打-- 。 我 不-道- 他 是- 给- 打-话 。 -------------------- 我 不知道, 他 是否 给我 打电话 。 0
Wǒ b- z--dào- tā---ì--u-g-i wǒ-dǎ-diàn-uà. W- b- z------ t- s----- g-- w- d- d------- W- b- z-ī-à-, t- s-ì-ǒ- g-i w- d- d-à-h-à- ------------------------------------------ Wǒ bù zhīdào, tā shìfǒu gěi wǒ dǎ diànhuà.
Да ли ме он ипак воли? 他 -- 爱--- ? 他 是- 爱- 呢 ? 他 是- 爱- 呢 ? ----------- 他 是否 爱我 呢 ? 0
T- s----u--i -ǒ---? T- s----- à- w- n-- T- s-ì-ǒ- à- w- n-? ------------------- Tā shìfǒu ài wǒ ne?
Да ли ће се он вратити? 他------- --? 他 会-- 回- 呢 ? 他 会-会 回- 呢 ? ------------ 他 会不会 回来 呢 ? 0
Tā huì--- -u--h-í--i-n-? T- h-- b- h-- h----- n-- T- h-ì b- h-ì h-í-á- n-? ------------------------ Tā huì bù huì huílái ne?
Да ли ће ме он позвати? 他-会-- 给我-打电话-呢-? 他 会-- 给- 打-- 呢 ? 他 会-会 给- 打-话 呢 ? ---------------- 他 会不会 给我 打电话 呢 ? 0
T----- ----uì---- wǒ----d---h-à--e? T- h-- b- h-- g-- w- d- d------ n-- T- h-ì b- h-ì g-i w- d- d-à-h-à n-? ----------------------------------- Tā huì bù huì gěi wǒ dǎ diànhuà ne?
Питам се да ли он мисли на мене. 我-问自-, - 是否-- - 。 我 问--- 他 是- 想 我 。 我 问-己- 他 是- 想 我 。 ----------------- 我 问自己, 他 是否 想 我 。 0
W- w-------, tā --ìf-u x---g--ǒ. W- w-- z---- t- s----- x---- w-- W- w-n z-j-, t- s-ì-ǒ- x-ǎ-g w-. -------------------------------- Wǒ wèn zìjǐ, tā shìfǒu xiǎng wǒ.
Питам се да ли он има другу. 我-问-己, -----有别人-。 我 问--- 他 是- 有-- 。 我 问-己- 他 是- 有-人 。 ----------------- 我 问自己, 他 是否 有别人 。 0
W--w-n z---, t--sh---u--ǒu --ér--. W- w-- z---- t- s----- y-- b------ W- w-n z-j-, t- s-ì-ǒ- y-u b-é-é-. ---------------------------------- Wǒ wèn zìjǐ, tā shìfǒu yǒu biérén.
Питам се да ли он лаже. 我----- 他 是否 -- 。 我 问--- 他 是- 撒- 。 我 问-己- 他 是- 撒- 。 ---------------- 我 问自己, 他 是否 撒谎 。 0
W- wè--zì-ǐ--tā s-ì-ǒu--āhuǎ--. W- w-- z---- t- s----- s------- W- w-n z-j-, t- s-ì-ǒ- s-h-ǎ-g- ------------------------------- Wǒ wèn zìjǐ, tā shìfǒu sāhuǎng.
Мисли ли он ипак на мене? 他 ----我 --? 他 是- 想- 呢 ? 他 是- 想- 呢 ? ----------- 他 是否 想我 呢 ? 0
Tā-sh-fǒ- -i--g -ǒ -e? T- s----- x---- w- n-- T- s-ì-ǒ- x-ǎ-g w- n-? ---------------------- Tā shìfǒu xiǎng wǒ ne?
Има ли он ипак неку другу? 是否 他- 另外 一个 女人-呢 ? 是- 他- 另- 一- 女- 呢 ? 是- 他- 另- 一- 女- 呢 ? ------------------ 是否 他有 另外 一个 女人 呢 ? 0
S-ì-ǒu-tā-y-u l--g--i -ī--è -ǚrén ne? S----- t- y-- l------ y- g- n---- n-- S-ì-ǒ- t- y-u l-n-w-i y- g- n-r-n n-? ------------------------------------- Shìfǒu tā yǒu lìngwài yī gè nǚrén ne?
Говори ли он ипак истину? 他说的-是------呢-? 他-- 是-- 实- 呢 ? 他-的 是-是 实- 呢 ? -------------- 他说的 是否是 实话 呢 ? 0
T- ---ō -e--hì-ǒu -h---hí--à---? T- s--- d- s----- s-- s----- n-- T- s-u- d- s-ì-ǒ- s-ì s-í-u- n-? -------------------------------- Tā shuō de shìfǒu shì shíhuà ne?
Сумњам да ли ме он стварно воли. 我 --, 他--- -的-喜欢---。 我 怀-- 他 是- 真- 喜- 我 。 我 怀-, 他 是- 真- 喜- 我 。 -------------------- 我 怀疑, 他 是否 真的 喜欢 我 。 0
Wǒ -uáiyí,--- s----u -hēn-de-xǐ--ā- -ǒ. W- h------ t- s----- z--- d- x----- w-- W- h-á-y-, t- s-ì-ǒ- z-ē- d- x-h-ā- w-. --------------------------------------- Wǒ huáiyí, tā shìfǒu zhēn de xǐhuān wǒ.
Сумњам да ли ће ми писати. 我 怀-- 他-是否--我--信 。 我 怀-- 他 是- 给- 写- 。 我 怀-, 他 是- 给- 写- 。 ------------------ 我 怀疑, 他 是否 给我 写信 。 0
Wǒ-hu---í- tā--h-fǒ- g----- --ě--ìn. W- h------ t- s----- g-- w- x-- x--- W- h-á-y-, t- s-ì-ǒ- g-i w- x-ě x-n- ------------------------------------ Wǒ huáiyí, tā shìfǒu gěi wǒ xiě xìn.
Сумњам да ли ће ме оженити. 我---, - 是- -我 。 我 怀-- 他 是- 娶- 。 我 怀-, 他 是- 娶- 。 --------------- 我 怀疑, 他 是否 娶我 。 0
Wǒ -u-iyí- t----ì-ǒu -- w-. W- h------ t- s----- q- w-- W- h-á-y-, t- s-ì-ǒ- q- w-. --------------------------- Wǒ huáiyí, tā shìfǒu qǔ wǒ.
Да ли ме он стварно воли? 他--否--的-喜欢-- --? 他 是- 真- 喜- 我 呢 ? 他 是- 真- 喜- 我 呢 ? ---------------- 他 是否 真的 喜欢 我 呢 ? 0
Tā---ì-ǒ- z-ēn-de-xǐ--ā- w----? T- s----- z--- d- x----- w- n-- T- s-ì-ǒ- z-ē- d- x-h-ā- w- n-? ------------------------------- Tā shìfǒu zhēn de xǐhuān wǒ ne?
Да ли ће ми он ипак писати? 他-是否 真的--- -信 - ? 他 是- 真- 给- 写- 呢 ? 他 是- 真- 给- 写- 呢 ? ----------------- 他 是否 真的 给我 写信 呢 ? 0
T---h--ǒu--hēn d- gěi--ǒ x-ě xì--n-? T- s----- z--- d- g-- w- x-- x-- n-- T- s-ì-ǒ- z-ē- d- g-i w- x-ě x-n n-? ------------------------------------ Tā shìfǒu zhēn de gěi wǒ xiě xìn ne?
Да ли ће ме он ипак оженити? 他------ - 娶- --? 他 是- 真- 会 娶- 呢 ? 他 是- 真- 会 娶- 呢 ? ---------------- 他 是否 真的 会 娶我 呢 ? 0
T- -h-f-- ---- de--uì-qǔ--- ne? T- s----- z--- d- h-- q- w- n-- T- s-ì-ǒ- z-ē- d- h-ì q- w- n-? ------------------------------- Tā shìfǒu zhēn de huì qǔ wǒ ne?

Како мозак учи граматику?

Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе. То се догађа сасвим аутоматски. Ми то не примећујемо. Приликом учења наш мозак мора пуно да ради. Када на пример учимо граматику, он је врло запослен. Он свакога дана чује нове ствари. Он перманентно добија нове импулсе. Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно. Принуђен је да економише. Зато се оријентише на правилности. Мозак памти оно што често чује. Он региструје колико се често нешто појављује. Тада из ових примера ствара граматичко правило. Деца знају да ли је нека реченица тачна или не. Она ипак не знају зашто је то тако. Њихов мозак познаје правила иако их није учио.. Одрасли уче језикe на другачији начин. Њима су већ познате структуре матерњег језика. Те структуре чине основу за нова граматичка правила. Да би учили, одраслима је потребно подучавање. Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем. Ово се види на примеру именица и глагола. Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга. Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области. Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих. Код сложених правила више можданих подручја ради заједно. Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено. Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...