Zbirka izraza

hr nešto obrazložiti 1   »   fa ‫دلیل آوردن برای چیزی 1‬

75 [sedamdeset i pet]

nešto obrazložiti 1

nešto obrazložiti 1

‫75 [هفتاد و پنج]‬

75 [haftâd-o-panj]

‫دلیل آوردن برای چیزی 1‬

[dalil âvardan barâye chizi 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski perzijski igra Više
Zašto ne dolazite? ‫چ-ا -م------آیی--‬ ‫--- ش-- ن--------- ‫-ر- ش-ا ن-ی-آ-ی-؟- ------------------- ‫چرا شما نمی‌آیید؟‬ 0
c-e-â sh-m- ---i--yid? c---- s---- n--------- c-e-â s-o-â n-m---y-d- ---------------------- cherâ shomâ nemi-âyid?
Vrijeme je tako loše. ‫هوا---ل- -د است-‬ ‫--- خ--- ب- ا---- ‫-و- خ-ل- ب- ا-ت-‬ ------------------ ‫هوا خیلی بد است.‬ 0
ha-â---syâr bad a-t. h--- b----- b-- a--- h-v- b-s-â- b-d a-t- -------------------- havâ besyâr bad ast.
Ne dolazim jer je vrijeme tako loše. ‫-ن نم--آ-----ن-ه----ی-ی-----ست.‬ ‫-- ن------ چ-- ه-- خ--- ب- ا---- ‫-ن ن-ی-آ-م چ-ن ه-ا خ-ل- ب- ا-ت-‬ --------------------------------- ‫من نمی‌آیم چون هوا خیلی بد است.‬ 0
m-n n-m--â------râ--a-â-bes-â- b-d -s-. m-- n-------- z--- h--- b----- b-- a--- m-n n-m---y-m z-r- h-v- b-s-â- b-d a-t- --------------------------------------- man nemi-âyam zirâ havâ besyâr bad ast.
Zašto on ne dolazi? ‫-ر- -- ----)-نم-‌-ید-‬ ‫--- ا- (---- ن-------- ‫-ر- ا- (-ر-) ن-ی-آ-د-‬ ----------------------- ‫چرا او (مرد) نمی‌آید؟‬ 0
c-e-- o- --ar-) -------ad? c---- o- (----- n--------- c-e-â o- (-a-d- n-m---y-d- -------------------------- cherâ oo (mard) nemi-âyad?
On nije pozvan. ‫او (-ر------دعو- --ر-ه--ن--‬ ‫-- (---- ر- د--- ن---- ا---- ‫-و (-ر-) ر- د-و- ن-ر-ه ا-د-‬ ----------------------------- ‫او (مرد) را دعوت نکرده اند.‬ 0
oo ---rd)-da------n-s-od- --t. o- (----- d------ n------ a--- o- (-a-d- d---v-t n-s-o-e a-t- ------------------------------ oo (mard) da-avat nashode ast.
On ne dolazi jer nije pozvan. ‫---ن--‌آی- چون--و--ا-د--ت-ن--ده---د.‬ ‫-- ن------ چ-- ا- ر- د--- ن---- ا---- ‫-و ن-ی-آ-د چ-ن ا- ر- د-و- ن-ر-ه ا-د-‬ -------------------------------------- ‫او نمی‌آید چون او را دعوت نکرده اند.‬ 0
o--ne----yad z--â----a--t na-h-d- -s-. o- n-------- z--- d------ n------ a--- o- n-m---y-d z-r- d---v-t n-s-o-e a-t- -------------------------------------- oo nemi-âyad zirâ da-avat nashode ast.
Zašto ne dolaziš? ‫-را -و------ی-؟‬ ‫--- ت- ن-------- ‫-ر- ت- ن-ی-آ-ی-‬ ----------------- ‫چرا تو نمی‌آیی؟‬ 0
ch-r- -o-nem--â--? c---- t- n-------- c-e-â t- n-m---y-? ------------------ cherâ to nemi-âyi?
Nemam vremena. ‫من-----ند--م.‬ ‫-- و-- ن------ ‫-ن و-ت ن-ا-م-‬ --------------- ‫من وقت ندارم.‬ 0
m-- v--ht na--r--. m-- v---- n------- m-n v-g-t n-d-r-m- ------------------ man vaght nadâram.
Ne dolazim jer nemam vremena. ‫-ن نم-‌آی------و-ت --ارم.‬ ‫-- ن------ چ-- و-- ن------ ‫-ن ن-ی-آ-م چ-ن و-ت ن-ا-م-‬ --------------------------- ‫من نمی‌آیم چون وقت ندارم.‬ 0
m-n--e-i------z-râ----ht---dâram. m-- n-------- z--- v---- n------- m-n n-m---y-m z-r- v-g-t n-d-r-m- --------------------------------- man nemi-âyam zirâ vaght nadâram.
Zašto ne ostaneš? ‫-ر--ت--ن---ما--؟‬ ‫--- ت- ن--------- ‫-ر- ت- ن-ی-م-ن-؟- ------------------ ‫چرا تو نمی‌مانی؟‬ 0
c-erâ t- ne-i-â-i? c---- t- n-------- c-e-â t- n-m-m-n-? ------------------ cherâ to nemimâni?
Moram još raditi. ‫من -نو---ار د-رم.‬ ‫-- ه--- ک-- د----- ‫-ن ه-و- ک-ر د-ر-.- ------------------- ‫من هنوز کار دارم.‬ 0
ma--h-n-- k----â-am. m-- h---- k-- d----- m-n h-n-z k-r d-r-m- -------------------- man hanuz kâr dâram.
Ne ostajem jer moram još raditi. ‫-- نمی‌ما-م---ن --وز--ار-د---.‬ ‫-- ن------- چ-- ه--- ک-- د----- ‫-ن ن-ی-م-ن- چ-ن ه-و- ک-ر د-ر-.- -------------------------------- ‫من نمی‌مانم چون هنوز کار دارم.‬ 0
m-n nemi---nam, -h-n-h-n---kâ--d--am. m-- n---------- c--- h---- k-- d----- m-n n-m---â-a-, c-u- h-n-z k-r d-r-m- ------------------------------------- man nemi-mânam, chun hanuz kâr dâram.
Zašto već odlazite? ‫چر- حالا--ی‌ر----‬ ‫--- ح--- م-------- ‫-ر- ح-ل- م-‌-و-د-‬ ------------------- ‫چرا حالا می‌روید؟‬ 0
c-er- -â----ir----? c---- h--- m------- c-e-â h-l- m-r-v-d- ------------------- cherâ hâlâ miravid?
Umoran / umorna sam. ‫ -ن خسته ه-تم-‬ ‫ م- خ--- ه----- ‫ م- خ-ت- ه-ت-.- ---------------- ‫ من خسته هستم.‬ 0
m-n--h-s-- h----m. m-- k----- h------ m-n k-a-t- h-s-a-. ------------------ man khaste hastam.
Odlazim jer sam umoran / umorna. ‫م------وم--و- -ست------.‬ ‫-- م----- چ-- خ--- ه----- ‫-ن م-‌-و- چ-ن خ-ت- ه-ت-.- -------------------------- ‫من می‌روم چون خسته هستم.‬ 0
man mi-avam z----kh-s-e ---ta-. m-- m------ z--- k----- h------ m-n m-r-v-m z-r- k-a-t- h-s-a-. ------------------------------- man miravam zirâ khaste hastam.
Zašto već odlazite? ‫چر- ح--ا-(-ا--اشی-)-می‌-وید-‬ ‫--- ح--- (-- م----- م-------- ‫-ر- ح-ل- (-ا م-ش-ن- م-‌-و-د-‬ ------------------------------ ‫چرا حالا (با ماشین) می‌روید؟‬ 0
ch--â --lâ ------sh--- mir--id? c---- h--- (-- m------ m------- c-e-â h-l- (-â m-s-i-) m-r-v-d- ------------------------------- cherâ hâlâ (bâ mâshin) miravid?
Već je kasno. ‫-ی-ر -یر -ده-اس-.‬ ‫---- د-- ش-- ا---- ‫-ی-ر د-ر ش-ه ا-ت-‬ ------------------- ‫دیگر دیر شده است.‬ 0
dir as-. d-- a--- d-r a-t- -------- dir ast.
Odlazim zato jer je već kasno. ‫-ن م--روم چ---‫-ی-ر -یر --ه -س-.‬ ‫-- م----- چ-- ‫---- د-- ش-- ا---- ‫-ن م-‌-و- چ-ن ‫-ی-ر د-ر ش-ه ا-ت-‬ ---------------------------------- ‫من می‌روم چون ‫دیگر دیر شده است.‬ 0
m-n ----v-- z-râ---- ast. m-- m------ z--- d-- a--- m-n m-r-v-m z-r- d-r a-t- ------------------------- man miravam zirâ dir ast.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Materinji jezik = emocionalan, strani jezik = racionalan?

Učenjem stranih jezika stimuliramo svoj mozak. Naše razmišljanje se mijenja kroz učenje. Postajemo kreativniji i prilagodljiviji. Višejezičnim govornicima je lakše složeno razmišljati. Prilikom učenja vježba se pamćenje. Što više učimo to bolje funkcionira. Tko je učio mnogo jezika, uči brže i druge stvari. Takva osoba može duže ostati koncentrirana na jednu temu. Stoga brže rješava probleme. Višejezični govornici su također odlučniji. Međutim, kako odlučuju ovisi o jezicima. Jezik na kojem razmišljamo utječe na naše odluke. Psiholozi su za jedno istraživanje ispitali više osoba. Svi ispitanici su bili dvojezični. Osim materinjeg jezika govorili su još jedan jezik. Ispitanici su morali odgovoriti na jedno pitanje. Pitanje je bilo povezano s rješenjem jednog problema. Ispitanici su se pritom morali odlučiti za dvije mogućnosti. Jedna mogućnost je bila jasno riskantnija od druge. Ispitanici su morali na oba jezika odgovoriti na pitanje. Odgovori su se promijenili promjenom jezika! Kad su govorili materinji jezik, ispitanici su izabrali rizik. Na stranom jeziku su se odlučili za sigurniji izbor. Nakon tog eksperimentalnog ispitivanja, ispitanici su se morali kladiti. Pritom se također jasno vidjela razlika. Pri korištenju stranog jezika su bili razumniji. Istraživači pretpostavljaju da smo bolje koncentrirani na stranom jeziku. Stoga odluke ne donosimo emocionalno, već racionalno...