Zbirka izraza

hr nešto obrazložiti 1   »   fa ‫دلیل آوردن برای چیزی 1‬

75 [sedamdeset i pet]

nešto obrazložiti 1

nešto obrazložiti 1

‫75 [هفتاد و پنج]‬

75 [haftâd-o-panj]

‫دلیل آوردن برای چیزی 1‬

[dalil âvardan barâye chizi 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski perzijski igra Više
Zašto ne dolazite? ‫چر---م---می‌آ-ی-؟‬ ‫___ ش__ ن________ ‫-ر- ش-ا ن-ی-آ-ی-؟- ------------------- ‫چرا شما نمی‌آیید؟‬ 0
c-erâ-sh-mâ n--i-ây--? c____ s____ n_________ c-e-â s-o-â n-m---y-d- ---------------------- cherâ shomâ nemi-âyid?
Vrijeme je tako loše. ‫هوا خ----ب- -ست-‬ ‫___ خ___ ب_ ا____ ‫-و- خ-ل- ب- ا-ت-‬ ------------------ ‫هوا خیلی بد است.‬ 0
h-v- -e-yâr---- a-t. h___ b_____ b__ a___ h-v- b-s-â- b-d a-t- -------------------- havâ besyâr bad ast.
Ne dolazim jer je vrijeme tako loše. ‫من-ن-ی--یم چ-- هوا خی-ی--د اس--‬ ‫__ ن_____ چ__ ه__ خ___ ب_ ا____ ‫-ن ن-ی-آ-م چ-ن ه-ا خ-ل- ب- ا-ت-‬ --------------------------------- ‫من نمی‌آیم چون هوا خیلی بد است.‬ 0
ma--nemi-âya--zirâ -----b-sy------ --t. m__ n________ z___ h___ b_____ b__ a___ m-n n-m---y-m z-r- h-v- b-s-â- b-d a-t- --------------------------------------- man nemi-âyam zirâ havâ besyâr bad ast.
Zašto on ne dolazi? ‫چرا-او (م--- --ی‌آی-؟‬ ‫___ ا_ (____ ن_______ ‫-ر- ا- (-ر-) ن-ی-آ-د-‬ ----------------------- ‫چرا او (مرد) نمی‌آید؟‬ 0
cherâ-o- ----d- -e---â-a-? c____ o_ (_____ n_________ c-e-â o- (-a-d- n-m---y-d- -------------------------- cherâ oo (mard) nemi-âyad?
On nije pozvan. ‫او -مرد)-ر--د-و- -کر-ه-ا-د.‬ ‫__ (____ ر_ د___ ن____ ا____ ‫-و (-ر-) ر- د-و- ن-ر-ه ا-د-‬ ----------------------------- ‫او (مرد) را دعوت نکرده اند.‬ 0
o----ard- ---a-a- -as-od--ast. o_ (_____ d______ n______ a___ o- (-a-d- d---v-t n-s-o-e a-t- ------------------------------ oo (mard) da-avat nashode ast.
On ne dolazi jer nije pozvan. ‫او-نم-‌--د---ن -و ر- د--- نکرد----د.‬ ‫__ ن_____ چ__ ا_ ر_ د___ ن____ ا____ ‫-و ن-ی-آ-د چ-ن ا- ر- د-و- ن-ر-ه ا-د-‬ -------------------------------------- ‫او نمی‌آید چون او را دعوت نکرده اند.‬ 0
oo n-m--âya--zir---a-a-at n-sh--e as-. o_ n________ z___ d______ n______ a___ o- n-m---y-d z-r- d---v-t n-s-o-e a-t- -------------------------------------- oo nemi-âyad zirâ da-avat nashode ast.
Zašto ne dolaziš? ‫چرا تو--می-آ-ی؟‬ ‫___ ت_ ن_______ ‫-ر- ت- ن-ی-آ-ی-‬ ----------------- ‫چرا تو نمی‌آیی؟‬ 0
c--râ--o --------? c____ t_ n________ c-e-â t- n-m---y-? ------------------ cherâ to nemi-âyi?
Nemam vremena. ‫-- و-ت --ا---‬ ‫__ و__ ن______ ‫-ن و-ت ن-ا-م-‬ --------------- ‫من وقت ندارم.‬ 0
man---gh- na-âram. m__ v____ n_______ m-n v-g-t n-d-r-m- ------------------ man vaght nadâram.
Ne dolazim jer nemam vremena. ‫م--ن--‌آی----ن -ق- -دا--.‬ ‫__ ن_____ چ__ و__ ن______ ‫-ن ن-ی-آ-م چ-ن و-ت ن-ا-م-‬ --------------------------- ‫من نمی‌آیم چون وقت ندارم.‬ 0
ma--n--i---am-------a--t --d--a-. m__ n________ z___ v____ n_______ m-n n-m---y-m z-r- v-g-t n-d-r-m- --------------------------------- man nemi-âyam zirâ vaght nadâram.
Zašto ne ostaneš? ‫--ا--و -می----ی-‬ ‫___ ت_ ن________ ‫-ر- ت- ن-ی-م-ن-؟- ------------------ ‫چرا تو نمی‌مانی؟‬ 0
ch--â-to--e--m-ni? c____ t_ n________ c-e-â t- n-m-m-n-? ------------------ cherâ to nemimâni?
Moram još raditi. ‫-ن---وز --- -ا---‬ ‫__ ه___ ک__ د_____ ‫-ن ه-و- ک-ر د-ر-.- ------------------- ‫من هنوز کار دارم.‬ 0
ma--ha--z-kâ- d--am. m__ h____ k__ d_____ m-n h-n-z k-r d-r-m- -------------------- man hanuz kâr dâram.
Ne ostajem jer moram još raditi. ‫-ن---ی---ن- چ-- -نو- -ا- دا--.‬ ‫__ ن______ چ__ ه___ ک__ د_____ ‫-ن ن-ی-م-ن- چ-ن ه-و- ک-ر د-ر-.- -------------------------------- ‫من نمی‌مانم چون هنوز کار دارم.‬ 0
man n-mi--âna---c--n h--uz -â---â-am. m__ n__________ c___ h____ k__ d_____ m-n n-m---â-a-, c-u- h-n-z k-r d-r-m- ------------------------------------- man nemi-mânam, chun hanuz kâr dâram.
Zašto već odlazite? ‫چرا-حا-ا----ر----‬ ‫___ ح___ م_______ ‫-ر- ح-ل- م-‌-و-د-‬ ------------------- ‫چرا حالا می‌روید؟‬ 0
ch--- -âl----r--i-? c____ h___ m_______ c-e-â h-l- m-r-v-d- ------------------- cherâ hâlâ miravid?
Umoran / umorna sam. ‫-م- --ته -ست--‬ ‫ م_ خ___ ه_____ ‫ م- خ-ت- ه-ت-.- ---------------- ‫ من خسته هستم.‬ 0
man kha--e --s---. m__ k_____ h______ m-n k-a-t- h-s-a-. ------------------ man khaste hastam.
Odlazim jer sam umoran / umorna. ‫-- -ی‌-وم --ن --ت------.‬ ‫__ م____ چ__ خ___ ه_____ ‫-ن م-‌-و- چ-ن خ-ت- ه-ت-.- -------------------------- ‫من می‌روم چون خسته هستم.‬ 0
m-n -ir-vam--ir---------ha---m. m__ m______ z___ k_____ h______ m-n m-r-v-m z-r- k-a-t- h-s-a-. ------------------------------- man miravam zirâ khaste hastam.
Zašto već odlazite? ‫-ر- ح--ا---- ما-ی-) می‌رو-د-‬ ‫___ ح___ (__ م_____ م_______ ‫-ر- ح-ل- (-ا م-ش-ن- م-‌-و-د-‬ ------------------------------ ‫چرا حالا (با ماشین) می‌روید؟‬ 0
cher- -----(-â-m---in)--ira---? c____ h___ (__ m______ m_______ c-e-â h-l- (-â m-s-i-) m-r-v-d- ------------------------------- cherâ hâlâ (bâ mâshin) miravid?
Već je kasno. ‫---- دیر --ه --ت-‬ ‫____ د__ ش__ ا____ ‫-ی-ر د-ر ش-ه ا-ت-‬ ------------------- ‫دیگر دیر شده است.‬ 0
di- ast. d__ a___ d-r a-t- -------- dir ast.
Odlazim zato jer je već kasno. ‫من می---- -ون--د--ر --ر -----ست-‬ ‫__ م____ چ__ ‫____ د__ ش__ ا____ ‫-ن م-‌-و- چ-ن ‫-ی-ر د-ر ش-ه ا-ت-‬ ---------------------------------- ‫من می‌روم چون ‫دیگر دیر شده است.‬ 0
m-------v----irâ d-----t. m__ m______ z___ d__ a___ m-n m-r-v-m z-r- d-r a-t- ------------------------- man miravam zirâ dir ast.

Materinji jezik = emocionalan, strani jezik = racionalan?

Učenjem stranih jezika stimuliramo svoj mozak. Naše razmišljanje se mijenja kroz učenje. Postajemo kreativniji i prilagodljiviji. Višejezičnim govornicima je lakše složeno razmišljati. Prilikom učenja vježba se pamćenje. Što više učimo to bolje funkcionira. Tko je učio mnogo jezika, uči brže i druge stvari. Takva osoba može duže ostati koncentrirana na jednu temu. Stoga brže rješava probleme. Višejezični govornici su također odlučniji. Međutim, kako odlučuju ovisi o jezicima. Jezik na kojem razmišljamo utječe na naše odluke. Psiholozi su za jedno istraživanje ispitali više osoba. Svi ispitanici su bili dvojezični. Osim materinjeg jezika govorili su još jedan jezik. Ispitanici su morali odgovoriti na jedno pitanje. Pitanje je bilo povezano s rješenjem jednog problema. Ispitanici su se pritom morali odlučiti za dvije mogućnosti. Jedna mogućnost je bila jasno riskantnija od druge. Ispitanici su morali na oba jezika odgovoriti na pitanje. Odgovori su se promijenili promjenom jezika! Kad su govorili materinji jezik, ispitanici su izabrali rizik. Na stranom jeziku su se odlučili za sigurniji izbor. Nakon tog eksperimentalnog ispitivanja, ispitanici su se morali kladiti. Pritom se također jasno vidjela razlika. Pri korištenju stranog jezika su bili razumniji. Istraživači pretpostavljaju da smo bolje koncentrirani na stranom jeziku. Stoga odluke ne donosimo emocionalno, već racionalno...