Zbirka izraza

hr nešto obrazložiti 1   »   uk Щось обґрунтовувати 1

75 [sedamdeset i pet]

nešto obrazložiti 1

nešto obrazložiti 1

75 [сімдесят п’ять]

75 [simdesyat pʺyatʹ]

Щось обґрунтовувати 1

[Shchosʹ obgruntovuvaty 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Zašto ne dolazite? Чо----и н- пр--од-т-? Ч--- в- н- п--------- Ч-м- в- н- п-и-о-и-е- --------------------- Чому ви не приходите? 0
Chomu v- ---pr-----yt-? C---- v- n- p---------- C-o-u v- n- p-y-h-d-t-? ----------------------- Chomu vy ne prykhodyte?
Vrijeme je tako loše. Пого-а-ду---п-г-на. П----- д--- п------ П-г-д- д-ж- п-г-н-. ------------------- Погода дуже погана. 0
P-hod- ---he-p----a. P----- d---- p------ P-h-d- d-z-e p-h-n-. -------------------- Pohoda duzhe pohana.
Ne dolazim jer je vrijeme tako loše. Я-не-пр---у--то-- -о ---о---пог-на. Я н- п------ т--- щ- п----- п------ Я н- п-и-д-, т-м- щ- п-г-д- п-г-н-. ----------------------------------- Я не прийду, тому що погода погана. 0
Y- ne-p----d-,-t-mu-shcho -o-od---o-an-. Y- n- p------- t--- s---- p----- p------ Y- n- p-y-̆-u- t-m- s-c-o p-h-d- p-h-n-. ---------------------------------------- YA ne pryy̆du, tomu shcho pohoda pohana.
Zašto on ne dolazi? Чо---в-- не п---о-ит-? Ч--- в-- н- п--------- Ч-м- в-н н- п-и-о-и-ь- ---------------------- Чому він не приходить? 0
C---u-----ne-p-yk---y--? C---- v-- n- p---------- C-o-u v-n n- p-y-h-d-t-? ------------------------ Chomu vin ne prykhodytʹ?
On nije pozvan. Ві- ---за-роше-и-. В-- н- з---------- В-н н- з-п-о-е-и-. ------------------ Він не запрошений. 0
Vin-n----pr--hen-y̆. V-- n- z------------ V-n n- z-p-o-h-n-y-. -------------------- Vin ne zaproshenyy̆.
On ne dolazi jer nije pozvan. Ві- -е п-и---, --м- що -ін--- за-р---н--. В-- н- п------ т--- щ- в-- н- з---------- В-н н- п-и-д-, т-м- щ- в-н н- з-п-о-е-и-. ----------------------------------------- Він не прийде, тому що він не запрошений. 0
Vin ne--r--̆d-,-tom- -h-h- ----ne-za--o--e----. V-- n- p------- t--- s---- v-- n- z------------ V-n n- p-y-̆-e- t-m- s-c-o v-n n- z-p-o-h-n-y-. ----------------------------------------------- Vin ne pryy̆de, tomu shcho vin ne zaproshenyy̆.
Zašto ne dolaziš? Ч--у-т---- п-их-д--? Ч--- т- н- п-------- Ч-м- т- н- п-и-о-и-? -------------------- Чому ти не приходиш? 0
C-om- -- -- -r---o-ysh? C---- t- n- p---------- C-o-u t- n- p-y-h-d-s-? ----------------------- Chomu ty ne prykhodysh?
Nemam vremena. Я-не--аю -асу. Я н- м-- ч---- Я н- м-ю ч-с-. -------------- Я не маю часу. 0
Y- ---ma-u ch-s-. Y- n- m--- c----- Y- n- m-y- c-a-u- ----------------- YA ne mayu chasu.
Ne dolazim jer nemam vremena. Я-н---р----, т-м-----я -- м-ю ча-у. Я н- п------ т--- щ- я н- м-- ч---- Я н- п-и-д-, т-м- щ- я н- м-ю ч-с-. ----------------------------------- Я не прийду, тому що я не маю часу. 0
Y--ne--ry-̆du- --m---h-ho-y--ne m-yu-c-a-u. Y- n- p------- t--- s---- y- n- m--- c----- Y- n- p-y-̆-u- t-m- s-c-o y- n- m-y- c-a-u- ------------------------------------------- YA ne pryy̆du, tomu shcho ya ne mayu chasu.
Zašto ne ostaneš? Чому -и-н-------а--с-? Ч--- т- н- з---------- Ч-м- т- н- з-л-ш-є-с-? ---------------------- Чому ти не залишаєшся? 0
Ch----ty--e---ly-ha-esh-ya? C---- t- n- z-------------- C-o-u t- n- z-l-s-a-e-h-y-? --------------------------- Chomu ty ne zalyshayeshsya?
Moram još raditi. Я--ов-нен --п-в-н-а-ще ---ц--ат-. Я п------ / п------ щ- п--------- Я п-в-н-н / п-в-н-а щ- п-а-ю-а-и- --------------------------------- Я повинен / повинна ще працювати. 0
YA-pov--e--/ ------- ---h- pr-tsyu-at-. Y- p------ / p------ s---- p----------- Y- p-v-n-n / p-v-n-a s-c-e p-a-s-u-a-y- --------------------------------------- YA povynen / povynna shche pratsyuvaty.
Ne ostajem jer moram još raditi. Я-н- з--и--юс-,--о-- щ--я -овинен-/-по-и----ще -р--ю-а-и. Я н- з--------- т--- щ- я п------ / п------ щ- п--------- Я н- з-л-ш-ю-я- т-м- щ- я п-в-н-н / п-в-н-а щ- п-а-ю-а-и- --------------------------------------------------------- Я не залишаюся, тому що я повинен / повинна ще працювати. 0
Y- ----al---ay-s-a, to-u---c------p-vy-en - p-v--n---hc-e -ra----vat-. Y- n- z------------ t--- s---- y- p------ / p------ s---- p----------- Y- n- z-l-s-a-u-y-, t-m- s-c-o y- p-v-n-n / p-v-n-a s-c-e p-a-s-u-a-y- ---------------------------------------------------------------------- YA ne zalyshayusya, tomu shcho ya povynen / povynna shche pratsyuvaty.
Zašto već odlazite? Ч-му ви---е--д-те? Ч--- в- в-- й----- Ч-м- в- в-е й-е-е- ------------------ Чому ви вже йдете? 0
C-o-u-v- v-he y̆de-e? C---- v- v--- y------ C-o-u v- v-h- y-d-t-? --------------------- Chomu vy vzhe y̆dete?
Umoran / umorna sam. Я вто-л---й / -т-----а. Я в-------- / в-------- Я в-о-л-н-й / в-о-л-н-. ----------------------- Я втомлений / втомлена. 0
Y- vt----ny---- --o---n-. Y- v--------- / v-------- Y- v-o-l-n-y- / v-o-l-n-. ------------------------- YA vtomlenyy̆ / vtomlena.
Odlazim jer sam umoran / umorna. Я -д-,-том- -о я-вт-млен-й-/-в-ом--на. Я й--- т--- щ- я в-------- / в-------- Я й-у- т-м- щ- я в-о-л-н-й / в-о-л-н-. -------------------------------------- Я йду, тому що я втомлений / втомлена. 0
YA y--u, t-m- -h-ho ya -to----y---/-vtom--n-. Y- y---- t--- s---- y- v--------- / v-------- Y- y-d-, t-m- s-c-o y- v-o-l-n-y- / v-o-l-n-. --------------------------------------------- YA y̆du, tomu shcho ya vtomlenyy̆ / vtomlena.
Zašto već odlazite? Чо-у --------дет-? Ч--- в- в-- ї----- Ч-м- в- в-е ї-е-е- ------------------ Чому ви вже їдете? 0
Ch--u--- -z-----de-e? C---- v- v--- i------ C-o-u v- v-h- i-d-t-? --------------------- Chomu vy vzhe ïdete?
Već je kasno. В-е--із--. В-- п----- В-е п-з-о- ---------- Вже пізно. 0
Vzh- --zno. V--- p----- V-h- p-z-o- ----------- Vzhe pizno.
Odlazim zato jer je već kasno. Я їд-,--ом---о-в-- піз-о. Я ї--- т--- щ- в-- п----- Я ї-у- т-м- щ- в-е п-з-о- ------------------------- Я їду, тому що вже пізно. 0
YA ïdu,-tom- --cho--------z--. Y- i---- t--- s---- v--- p----- Y- i-d-, t-m- s-c-o v-h- p-z-o- ------------------------------- YA ïdu, tomu shcho vzhe pizno.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Materinji jezik = emocionalan, strani jezik = racionalan?

Učenjem stranih jezika stimuliramo svoj mozak. Naše razmišljanje se mijenja kroz učenje. Postajemo kreativniji i prilagodljiviji. Višejezičnim govornicima je lakše složeno razmišljati. Prilikom učenja vježba se pamćenje. Što više učimo to bolje funkcionira. Tko je učio mnogo jezika, uči brže i druge stvari. Takva osoba može duže ostati koncentrirana na jednu temu. Stoga brže rješava probleme. Višejezični govornici su također odlučniji. Međutim, kako odlučuju ovisi o jezicima. Jezik na kojem razmišljamo utječe na naše odluke. Psiholozi su za jedno istraživanje ispitali više osoba. Svi ispitanici su bili dvojezični. Osim materinjeg jezika govorili su još jedan jezik. Ispitanici su morali odgovoriti na jedno pitanje. Pitanje je bilo povezano s rješenjem jednog problema. Ispitanici su se pritom morali odlučiti za dvije mogućnosti. Jedna mogućnost je bila jasno riskantnija od druge. Ispitanici su morali na oba jezika odgovoriti na pitanje. Odgovori su se promijenili promjenom jezika! Kad su govorili materinji jezik, ispitanici su izabrali rizik. Na stranom jeziku su se odlučili za sigurniji izbor. Nakon tog eksperimentalnog ispitivanja, ispitanici su se morali kladiti. Pritom se također jasno vidjela razlika. Pri korištenju stranog jezika su bili razumniji. Istraživači pretpostavljaju da smo bolje koncentrirani na stranom jeziku. Stoga odluke ne donosimo emocionalno, već racionalno...