Zbirka izraza

hr Prilozi   »   uk Прислівники

100 [sto]

Prilozi

Prilozi

100 [сто]

100 [sto]

Прислівники

[Pryslivnyky]

Možete kliknuti na svaku prazninu da vidite tekst ili:   
hrvatski ukrajinski igra Više
već jednom – još nikada вж- о--- р-- – щ- н----и вже один раз – ще ніколи 0
v--- o--- r-- – s---- n----- vz-- o--- r-- – s---- n----y vzhe odyn raz – shche nikoly v-h- o-y- r-z – s-c-e n-k-l- --------------–-------------
Jeste li već jednom bili u Berlinu? Ви в-- б--- в Б------? Ви вже були в Берліні? 0
V- v--- b--- v B------? Vy v--- b--- v B------? Vy vzhe buly v Berlini? V- v-h- b-l- v B-r-i-i? ----------------------?
Ne, još nikada. Ні- щ- н-----. Ні, ще ніколи. 0
N-, s---- n-----. Ni- s---- n-----. Ni, shche nikoly. N-, s-c-e n-k-l-. --,-------------.
netko – nitko Хт-------- – н---о Хто-небудь – ніхто 0
K----n----- – n----- Kh--------- – n----o Khto-nebudʹ – nikhto K-t--n-b-d- – n-k-t- ------------–-------
Poznajete li nekoga ovdje? Ви з----- т-- к----------? Ви знаєте тут кого-небудь? 0
V- z------ t-- k----n-----? Vy z------ t-- k----------? Vy znayete tut koho-nebudʹ? V- z-a-e-e t-t k-h--n-b-d-? --------------------------?
Ne, ne poznajem nikoga ovdje. Ні- я н- з--- т-- н-----. Ні, я не знаю тут нікого. 0
N-, y- n- z---- t-- n-----. Ni- y- n- z---- t-- n-----. Ni, ya ne znayu tut nikoho. N-, y- n- z-a-u t-t n-k-h-. --,-----------------------.
još – ne više ще – б----- ні ще – більше ні 0
s---- – b------ n- sh--- – b------ ni shche – bilʹshe ni s-c-e – b-l-s-e n- ------–-----------
Ostajete li još dugo ovdje? Ви т-- щ- н------ з----------? Ви тут ще надовго залишаєтеся? 0
V- t-- s---- n------ z-------------? Vy t-- s---- n------ z-------------? Vy tut shche nadovho zalyshayetesya? V- t-t s-c-e n-d-v-o z-l-s-a-e-e-y-? -----------------------------------?
Ne, ne ostajem više dugo ovdje. Ні- я з-------- н--------. Ні, я залишаюся ненадовго. 0
N-, y- z----------- n--------. Ni- y- z----------- n--------. Ni, ya zalyshayusya nenadovho. N-, y- z-l-s-a-u-y- n-n-d-v-o. --,--------------------------.
još nešto – ništa više ще щ--- – б----- н----о ще щось – більше нічого 0
s---- s------ – b------ n------ sh--- s------ – b------ n-----o shche shchosʹ – bilʹshe nichoho s-c-e s-c-o-ʹ – b-l-s-e n-c-o-o --------------–----------------
Želite li još nešto popiti? Хо---- щ- щ--- в-----? Хочете ще щось випити? 0
K------- s---- s------ v-----? Kh------ s---- s------ v-----? Khochete shche shchosʹ vypyty? K-o-h-t- s-c-e s-c-o-ʹ v-p-t-? -----------------------------?
Ne, ne želim više ništa. Ні- я н- х--- б----- н-----. Ні, я не хочу більше нічого. 0
N-, y- n- k----- b------ n------. Ni- y- n- k----- b------ n------. Ni, ya ne khochu bilʹshe nichoho. N-, y- n- k-o-h- b-l-s-e n-c-o-o. --,-----------------------------.
već nešto – još ništa вж- щ--- – щ- н----о вже щось – ще нічого 0
v--- s------ – s---- n------ vz-- s------ – s---- n-----o vzhe shchosʹ – shche nichoho v-h- s-c-o-ʹ – s-c-e n-c-o-o -------------–--------------
Jeste li već nešto jeli? Ви в-- щ--- з----? Ви вже щось з’їли? 0
V- v--- s------ z--̈l-? Vy v--- s------ z-----? Vy vzhe shchosʹ zʺïly? V- v-h- s-c-o-ʹ z-ïl-? -------------------̈--?
Ne, još ništa nisam jeo / jela. Ні- я щ- н----- н- ї- / ї--. Ні, я ще нічого не їв / їла. 0
N-, y- s---- n------ n- ïv / ïl-. Ni- y- s---- n------ n- i-- / i---. Ni, ya shche nichoho ne ïv / ïla. N-, y- s-c-e n-c-o-o n- ïv / ïl-. --,----------------------̈--/--̈--.
još netko – više nitko ще х--------- – б----- н---о ще хто-небудь – більше ніхто 0
s---- k----n----- – b------ n----- sh--- k---------- – b------ n----o shche khto-nebudʹ – bilʹshe nikhto s-c-e k-t--n-b-d- – b-l-s-e n-k-t- ------------------–---------------
Želi li još netko kavu? Ба--- щ- х--------- к---? Бажає ще хто-небудь кави? 0
B------ s---- k----n----- k---? Ba----- s---- k---------- k---? Bazhaye shche khto-nebudʹ kavy? B-z-a-e s-c-e k-t--n-b-d- k-v-? ------------------------------?
Ne, nitko više. Ні- б----- н----. Ні, більше ніхто. 0
N-, b------ n-----. Ni- b------ n-----. Ni, bilʹshe nikhto. N-, b-l-s-e n-k-t-. --,---------------.

Arapski jezik

Arapski jezik je jedan od najvažnijih svjetskih jezika. Arapski jezik govori više od 300 milijuna ljudi. Oni žive u više od 20 različitih zemalja. Arapski spada u afroazijske jezike. Arapski jezik nastao je prije više tisuća godina. Ovaj jezik se prvobitno govorio na Arapskom poluotoku. Odatle se počeo širiti dalje. Govorni arapski jezik se razlikuje od standardnog jezika. Također postoji mnogo različitih arapskih dijalekata. Moglo bi se reći da se u svakoj regiji govori drugačije. Govornici različitih dijalekata se uopće ne razumiju. Stoga su filmovi iz arapskih zemalja većinom titlovani. Samo tako ih se može razumjeti u svim arapskim zemljama. Klasični standardni arapski jezik se danas jedva uopće govori. Postoji samo u pisanom obliku. U knjigama i novinama se koristi klasičan arapski standardni jezik. Danas ne postoji stručni arapski jezik. Stručno nazivlje je preuzeto i8z drugih jezika. Ovdje prije svega prevladavaju francuski i engleski jezik. Interes za arapski jezik posljednjih je godina jako porastao. Sve više ljudi želi učiti arapski. Tečajevi se nude na svakom sveučilištu i mnogim školama. Puno ljudi smatra arapsko pismo posebno fascinantnim. U arapskom jeziku se piše zdesna nalijevo. Izgovor i gramatika arapskog jezika nisu baš jednostavni. Ima puno glasova i pravila koje drugi jezici ne poznaju. Pri učenju arapskog jezika bi se stoga trebalo pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, pa gramatika, a onda pisanje…