Рјечник

sr Радити   »   id Pekerjaan

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [lima puluh lima]

Pekerjaan

Изаберите како желите да видите превод:   
српски индонежански Игра Више
Шта сте по занимању? Ap---e-erjaan -n--? A-- p-------- A---- A-a p-k-r-a-n A-d-? ------------------- Apa pekerjaan Anda? 0
Мој муж је по занимању доктор. Su-m----y--do-t--. S---- s--- d------ S-a-i s-y- d-k-e-. ------------------ Suami saya dokter. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. S-y---eker-a ----h---k-u -ebag-- -e-aw--. S--- b------ p---- w---- s------ p------- S-y- b-k-r-a p-r-h w-k-u s-b-g-i p-r-w-t- ----------------------------------------- Saya bekerja paruh waktu sebagai perawat. 0
Ускоро ћемо добити пензију. Sebe-ta--l--i-k-mi -e--ap-t-pe-s-un. S------- l--- k--- m------- p------- S-b-n-a- l-g- k-m- m-n-a-a- p-n-i-n- ------------------------------------ Sebentar lagi kami mendapat pensiun. 0
Али су порези високи. T--- pa--k--a----g-i. T--- p------- t------ T-p- p-j-k-y- t-n-g-. --------------------- Tapi pajaknya tinggi. 0
И здравствено осигурање је високо. D-----ur--s----s-----n-tingg-. D-- a------- k-------- t------ D-n a-u-a-s- k-s-h-t-n t-n-g-. ------------------------------ Dan asuransi kesehatan tinggi. 0
Шта желиш једном постати? Ka-u-in--n ---j--- --a? K--- i---- m------ a--- K-m- i-g-n m-n-a-i a-a- ----------------------- Kamu ingin menjadi apa? 0
Ја желим постати инжењер. S--a---gin--en--di ins--y-r. S--- i---- m------ i-------- S-y- i-g-n m-n-a-i i-s-n-u-. ---------------------------- Saya ingin menjadi insinyur. 0
Желим да студирам на универзитету. S-y--m-u-b---j-r--- ---v---i--s. S--- m-- b------ d- u----------- S-y- m-u b-l-j-r d- u-i-e-s-t-s- -------------------------------- Saya mau belajar di universitas. 0
Ја сам приправник. Sa-- p---rj- ma-ang. S--- p------ m------ S-y- p-k-r-a m-g-n-. -------------------- Saya pekerja magang. 0
Ја не зарађујем много. Pe--h--i-an-s--a t--a----nyak. P---------- s--- t---- b------ P-n-h-s-l-n s-y- t-d-k b-n-a-. ------------------------------ Penghasilan saya tidak banyak. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Sa-----rja----a----i-l-ar-neg-ri. S--- k---- m----- d- l--- n------ S-y- k-r-a m-g-n- d- l-a- n-g-r-. --------------------------------- Saya kerja magang di luar negeri. 0
Ово је мој шеф. I-- b----ay-. I-- b-- s---- I-u b-s s-y-. ------------- Itu bos saya. 0
Имам драге колеге. S----m------- k-le-a--o-ega---ng -a--. S--- m------- k------------ y--- b---- S-y- m-m-l-k- k-l-g---o-e-a y-n- b-i-. -------------------------------------- Saya memiliki kolega-kolega yang baik. 0
У подне увек идемо у кантину. K--- selalu -e-k-nt-n----a-s-ang -ar-. K--- s----- k- k----- p--- s---- h---- K-m- s-l-l- k- k-n-i- p-d- s-a-g h-r-. -------------------------------------- Kami selalu ke kantin pada siang hari. 0
Ја тражим радно место. Sa-a--e-c--i-p--e----n. S--- m------ p--------- S-y- m-n-a-i p-k-r-a-n- ----------------------- Saya mencari pekerjaan. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Su----set-h-- --- saya-t-d---memili-i-pe-er---n. S---- s------ i-- s--- t---- m------- p--------- S-d-h s-t-h-n i-i s-y- t-d-k m-m-l-k- p-k-r-a-n- ------------------------------------------------ Sudah setahun ini saya tidak memiliki pekerjaan. 0
У овој земљи има превише незапослених. Di--e-a-a ----a---t-----u--any-k-----a--gur--. D- n----- i-- a-- t------ b----- p------------ D- n-g-r- i-i a-a t-r-a-u b-n-a- p-n-a-g-u-a-. ---------------------------------------------- Di negara ini ada terlalu banyak pengangguran. 0

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?