Рјечник

sr Радити   »   fa ‫کار‬

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

‫55 [پنجاه و پنج]‬

55 [panjâ-ho-panj]

‫کار‬

[kâr]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
Шта сте по занимању? ‫ش---شما-چی-ت؟‬ ‫--- ش-- چ----- ‫-غ- ش-ا چ-س-؟- --------------- ‫شغل شما چیست؟‬ 0
s---hl- -homâ------? s------ s---- c----- s-o-h-e s-o-â c-i-t- -------------------- shoghle shomâ chist?
Мој муж је по занимању доктор. ‫---ر من--زشک-ا-ت.‬ ‫---- م- پ--- ا---- ‫-و-ر م- پ-ش- ا-ت-‬ ------------------- ‫شوهر من پزشک است.‬ 0
sh-h--e -a---ez--hk-a--. s------ m-- p------ a--- s-o-a-e m-n p-z-s-k a-t- ------------------------ shohare man pezeshk ast.
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. ‫م--ن-م--و-ت-ب- ع-و-ن ----ا--کا----‌-ن-.‬ ‫-- ن--- و-- ب- ع---- پ----- ک-- م------- ‫-ن ن-م- و-ت ب- ع-و-ن پ-س-ا- ک-ر م-‌-ن-.- ----------------------------------------- ‫من نیمه وقت به عنوان پرستار کار می‌کنم.‬ 0
m-n--i---vagh- -e-o-v-n- pa--s-âr-k-- --k--a-. m-- n--- v---- b- o----- p------- k-- m------- m-n n-m- v-g-t b- o-v-n- p-r-s-â- k-r m-k-n-m- ---------------------------------------------- man nime vaght be onvâne parastâr kâr mikonam.
Ускоро ћемо добити пензију. ‫-ه---دی-ح--ق-با--شس--ی-ما --دا---م-‌-و--‬ ‫-- ز--- ح--- ب-------- م- پ----- م------- ‫-ه ز-د- ح-و- ب-ز-ش-ت-ی م- پ-د-خ- م-‌-و-.- ------------------------------------------ ‫به زودی حقوق بازنشستگی ما پرداخت می‌شود.‬ 0
b- z--i-hoghu--e--âz--es-a-te---e -- par-âkh- -i--av--. b- z--- h------- b--------------- m- p------- m-------- b- z-d- h-g-u-h- b-z-n-s-a-t-g--- m- p-r-â-h- m-s-a-a-. ------------------------------------------------------- be zudi hoghughe bâz-neshastegi-e mâ pardâkht mishavad.
Али су порези високи. ‫اما ما-----ها--یا--ه-تن-.‬ ‫--- م----- ه- ز--- ه------ ‫-م- م-ل-ا- ه- ز-ا- ه-ت-د-‬ --------------------------- ‫اما مالیات ها زیاد هستند.‬ 0
ammâ --liât-h--z-âd -as-and. a--- m-------- z--- h------- a-m- m-l-â---â z-â- h-s-a-d- ---------------------------- ammâ mâliât-hâ ziâd hastand.
И здравствено осигурање је високо. ‫و-بی-- درمانی---ل--(-یاد)-ا-ت--‬ ‫- ب--- د----- ب--- (----- ا----- ‫- ب-م- د-م-ن- ب-ل- (-ی-د- ا-ت-.- --------------------------------- ‫و بیمه درمانی بالا (زیاد) است).‬ 0
va b--e--- darm--i -â-â---(zi--âd----) v- b------ d------ b----- (------ a--- v- b-m---e d-r-â-i b-l-s- (-i-y-d a-t- -------------------------------------- va bime-ye darmâni bâlâst (zi-yâd ast)
Шта желиш једном постати? ‫ت- -ی-خ---ی -کاره ب--ی؟‬ ‫-- م------- چ---- ب----- ‫-و م-‌-و-ه- چ-ا-ه ب-و-؟- ------------------------- ‫تو می‌خواهی چکاره بشوی؟‬ 0
t- ---h---i----kâre ----avi? t- m------- c------ b------- t- m-k-â-h- c-e-â-e b-s-a-i- ---------------------------- to mikhâ-hi chekâre beshavi?
Ја желим постати инжењер. ‫م--م--خواهم---ندس ---م-‬ ‫-- م------- م---- ب----- ‫-ن م-‌-و-ه- م-ن-س ب-و-.- ------------------------- ‫من می‌خواهم مهندس بشوم.‬ 0
m-- m---â--- -o-ande- -e-h-vam. m-- m------- m------- b-------- m-n m-k-â-a- m-h-n-e- b-s-a-a-. ------------------------------- man mikhâham mohandes beshavam.
Желим да студирам на универзитету. ‫م---ی‌---هم -ه--انش-اه --و-‬ ‫-- م------- ب- د------ ب---- ‫-ن م-‌-و-ه- ب- د-ن-گ-ه ب-و-‬ ----------------------------- ‫من می‌خواهم به دانشگاه بروم‬ 0
man mi----am-d-r--â---h-gâ--t--s----on--. m-- m------- d-- d--------- t----- k----- m-n m-k-â-a- d-r d-n-s---â- t-h-i- k-n-m- ----------------------------------------- man mikhâham dar dânesh-gâh tahsil konam.
Ја сам приправник. ‫م--ک-ر-م-ز---ت-.‬ ‫-- ک------ ه----- ‫-ن ک-ر-م-ز ه-ت-.- ------------------ ‫من کارآموز هستم.‬ 0
m-n k--â-u--h---am. m-- k------ h------ m-n k-r-m-z h-s-a-. ------------------- man kârâmuz hastam.
Ја не зарађујем много. ‫در---- زی-- --ست-‬ ‫------ ز--- ن----- ‫-ر-م-م ز-ا- ن-س-.- ------------------- ‫درآمدم زیاد نیست.‬ 0
da---a--- ---yâd-n---. d-------- z----- n---- d-r-m-d-m z---â- n-s-. ---------------------- darâmadam zi-yâd nist.
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. ‫-- -ا----ز --و----ر-موزی می‌--م-‬ ‫-- خ--- ا- ک--- ک------- م------- ‫-ن خ-ر- ا- ک-و- ک-ر-م-ز- م-‌-ن-.- ---------------------------------- ‫من خارج از کشور کارآموزی می‌کنم.‬ 0
man da-----rej -- -e--var k--âmu-i-m-k-n-m. m-- d-- k----- a- k------ k------- m------- m-n d-r k-â-e- a- k-s-v-r k-r-m-z- m-k-n-m- ------------------------------------------- man dar khârej az keshvar kârâmuzi mikonam.
Ово је мој шеф. ‫این---ی- -ن ----‬ ‫--- ر--- م- ا---- ‫-ی- ر-ی- م- ا-ت-‬ ------------------ ‫این رئیس من است.‬ 0
i-----is- ma- --t. i- r----- m-- a--- i- r---s- m-n a-t- ------------------ in ra-ise man ast.
Имам драге колеге. ‫---ه-کا-ه-ی -ه-ب-ن--(----- د-رم.‬ ‫-- ه------- م------ (----- د----- ‫-ن ه-ک-ر-ا- م-ر-ا-ی (-و-ی- د-ر-.- ---------------------------------- ‫من همکارهای مهربانی (خوبی) دارم.‬ 0
ma----mk-r-h-----e--abâ-i d-r--. m-- h---------- m-------- d----- m-n h-m-â---â-e m-h-a-â-i d-r-m- -------------------------------- man hamkâr-hâye mehrabâni dâram.
У подне увек идемо у кантину. ‫ظهره- هم-----ه سل- ا---ه م-‌روی--‬ ‫----- ه---- ب- س-- ا---- م-------- ‫-ه-ه- ه-ی-ه ب- س-ف ا-ا-ه م-‌-و-م-‬ ----------------------------------- ‫ظهرها همیشه به سلف اداره می‌رویم.‬ 0
zo--h- -a-ish- -- -elf- e-â-- m---vim. z----- h------ b- s---- e---- m------- z-h-h- h-m-s-e b- s-l-e e-â-e m-r-v-m- -------------------------------------- zoh-hâ hamishe be selfe edâre miravim.
Ја тражим радно место. ‫-ن به ----ل--ار --تم.‬ ‫-- ب- د---- ک-- ه----- ‫-ن ب- د-ب-ل ک-ر ه-ت-.- ----------------------- ‫من به دنبال کار هستم.‬ 0
m---dar j--t-o--uye --- h-st-m. m-- d-- j---------- k-- h------ m-n d-r j-s-----u-e k-r h-s-a-. ------------------------------- man dar jost-o-juye kâr hastam.
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. ‫ی--س-ل ا-- که -ی-ا-م-‬ ‫-- س-- ا-- ک- ب------- ‫-ک س-ل ا-ت ک- ب-ک-ر-.- ----------------------- ‫یک سال است که بیکارم.‬ 0
m----ek---l-as--k- b--âr h-s--m. m-- y-- s-- a-- k- b---- h------ m-n y-k s-l a-t k- b-k-r h-s-a-. -------------------------------- man yek sâl ast ke bikâr hastam.
У овој земљи има превише незапослених. ‫-- ای-----ر --ک-ر --اد-است.‬ ‫-- ا-- ک--- ب---- ز--- ا---- ‫-ر ا-ن ک-و- ب-ک-ر ز-ا- ا-ت-‬ ----------------------------- ‫در این کشور بیکار زیاد است.‬ 0
da- i- --s---r-b--âr ----â---s-. d-- i- k------ b---- z----- a--- d-r i- k-s-v-r b-k-r z---â- a-t- -------------------------------- dar in keshvar bikâr zi-yâd ast.

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?