Сме--ли в-ћ -и-и алк-х-л?
Смеш ли већ пити алкохол?
С-е- л- в-ћ п-т- а-к-х-л-
-------------------------
Смеш ли већ пити алкохол? 0 S--š-li ---́ -iti -lkoh-l?Smeš li vec- piti alkohol?S-e- l- v-c- p-t- a-k-h-l---------------------------Smeš li već piti alkohol?
См---ли---- сам---т-вати-- иностр--с-в-?
Смеш ли већ сам путовати у иностранство?
С-е- л- в-ћ с-м п-т-в-т- у и-о-т-а-с-в-?
----------------------------------------
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? 0 Sme- l- ---́-s---putov-t--- -n--tra-stv-?Smeš li vec- sam putovati u inostranstvo?S-e- l- v-c- s-m p-t-v-t- u i-o-t-a-s-v-?-----------------------------------------Smeš li već sam putovati u inostranstvo?
С--мо -и ---е ---ити?
Смемо ли овде пушити?
С-е-о л- о-д- п-ш-т-?
---------------------
Смемо ли овде пушити? 0 Sm-----i -v---p-š-ti?Smemo li ovde pušiti?S-e-o l- o-d- p-š-t-?---------------------Smemo li ovde pušiti?
Сме ли--- овде-п---т-?
Сме ли се овде пушити?
С-е л- с- о-д- п-ш-т-?
----------------------
Сме ли се овде пушити? 0 Sm- -i -e--vd- -uš--i?Sme li se ovde pušiti?S-e l- s- o-d- p-š-t-?----------------------Sme li se ovde pušiti?
Сме--- се-пл-т-т-----ом?
Сме ли се платити чеком?
С-е л- с- п-а-и-и ч-к-м-
------------------------
Сме ли се платити чеком? 0 Sme-li-s---lati-- č-k--?Sme li se platiti čekom?S-e l- s- p-a-i-i č-k-m-------------------------Sme li se platiti čekom?
С-е-л- с- -ла--ти---м--гот-ви-ом?
Сме ли се платити само готовином?
С-е л- с- п-а-и-и с-м- г-т-в-н-м-
---------------------------------
Сме ли се платити само готовином? 0 S-e l---e---ati-i-samo g-t---nom?Sme li se platiti samo gotovinom?S-e l- s- p-a-i-i s-m- g-t-v-n-m----------------------------------Sme li se platiti samo gotovinom?
С--- ли т-лефо-ират-?
Смем ли телефонирати?
С-е- л- т-л-ф-н-р-т-?
---------------------
Смем ли телефонирати? 0 S--m -i t-lefon---t-?Smem li telefonirati?S-e- l- t-l-f-n-r-t-?---------------------Smem li telefonirati?
С--- -и н--то-п--ати?
Смем ли нешто питати?
С-е- л- н-ш-о п-т-т-?
---------------------
Смем ли нешто питати? 0 Sm-- li--eš---pitati?Smem li nešto pitati?S-e- l- n-š-o p-t-t-?---------------------Smem li nešto pitati?
Сме--ли-не--- -е--?
Смем ли нешто рећи?
С-е- л- н-ш-о р-ћ-?
-------------------
Смем ли нешто рећи? 0 S-e- -----š-- rec--?Smem li nešto rec-i?S-e- l- n-š-o r-c-i---------------------Smem li nešto reći?
О-----с-- сп--ат- - -а--у.
Он не сме спавати у парку.
О- н- с-е с-а-а-и у п-р-у-
--------------------------
Он не сме спавати у парку. 0 On ne--------vati ------u.On ne sme spavati u parku.O- n- s-e s-a-a-i u p-r-u---------------------------On ne sme spavati u parku.
Он не-с-- -п-ва---- а-т-.
Он не сме спавати у ауту.
О- н- с-е с-а-а-и у а-т-.
-------------------------
Он не сме спавати у ауту. 0 On -- s-e--pavati-- a-t-.On ne sme spavati u autu.O- n- s-e s-a-a-i u a-t-.-------------------------On ne sme spavati u autu.
Он-не сме ---ва---на ж-л-знич--- -т-н-ц-.
Он не сме спавати на железничкој станици.
О- н- с-е с-а-а-и н- ж-л-з-и-к-ј с-а-и-и-
-----------------------------------------
Он не сме спавати на железничкој станици. 0 On-ne-----spav--i -a že---n-čko- s-an-ci.On ne sme spavati na železničkoj stanici.O- n- s-e s-a-a-i n- ž-l-z-i-k-j s-a-i-i------------------------------------------On ne sme spavati na železničkoj stanici.
С-е-- л---об-т- је--вни-?
Смемо ли добити јеловник?
С-е-о л- д-б-т- ј-л-в-и-?
-------------------------
Смемо ли добити јеловник? 0 Smemo-l- -o-i-i---lov---?Smemo li dobiti jelovnik?S-e-o l- d-b-t- j-l-v-i-?-------------------------Smemo li dobiti jelovnik?
Когда мы учим слова, наш мозг сохраняет новое содержание.
Обучение работает только засчёт постоянного повторения.
Как хорошо наш мозг сохраняет слова, зависит от многих факторов.
Но самое важное то, что мы регулярно повторяем слова.
Только слова, которые мы часто читаем или пишем, запоминаются.
Можно было бы сказать, что слова архивируются как изображение.
Этот принцип обучение действуют также у обезьян.
Обезьяны могут научиться
читать
слова, когда они их достаточно частовидят.
Хотя они не понимают слов, они распознают их по форме.
Чтобы бегло говорить на языке, нам нужно много слов.
Для этого слова должны быть хорошо организованы.
Потому что наша память работает как архив.
Чтобы быстро найти слово, нужно знать, где искать.
Поэтому лучше учить слова в определённом контексте.
Так наша память может всегда открывать правильную папку.
Но и то, что мы хорошо выучили, мы можем снова забыть.
Тогда знание переходит из активного хранилища в пассивное.
Благодаря тому, что мы забываем, мы освобождаемся от знания, которое нам не нужно.
Так наш мозг создаёт место для новых и более важных вещей.
Поэтому очень важно, чтобы мы регулярно активизировали наши знания.
Но то, что находится в пассивном хранилище, потеряно не навсегда.
Когда мы видим забытое слово, мы вновь его вспоминаем.
То, что один раз выучили, во второй раз учиться быстрее.
Кто хочет расширить свой словарный запас, должен также найти дополнительное хобби.
Потому что у каждого из нас есть определённые интересы.
Мы занимаемся часто теми же вещами.
Но язык состоит из многих различных лексических полей.
Кто интересуется политикой, должен также почитать газеты о спорте!