Vestmik

et Joogid   »   sr Напици

12 [kaksteist]

Joogid

Joogid

12 [дванаест]

12 [dvanaest]

Напици

[Napici]

Valige, kuidas soovite tõlget näha:   
eesti serbia Mängi Rohkem
Ma joon teed. Ја пиј-- ча-. Ја пијем чај. Ј- п-ј-м ч-ј- ------------- Ја пијем чај. 0
J--pij----aj. Ja pijem čaj. J- p-j-m č-j- ------------- Ja pijem čaj.
Ma joon kohvi. Ј- --јем ка--. Ја пијем кафу. Ј- п-ј-м к-ф-. -------------- Ја пијем кафу. 0
Ja-p-----kafu. Ja pijem kafu. J- p-j-m k-f-. -------------- Ja pijem kafu.
Ma joon mineraalvett. Ја---ј---мин-рал-у--оду. Ја пијем минералну воду. Ј- п-ј-м м-н-р-л-у в-д-. ------------------------ Ја пијем минералну воду. 0
Ja-----m ---er--n- vodu. Ja pijem mineralnu vodu. J- p-j-m m-n-r-l-u v-d-. ------------------------ Ja pijem mineralnu vodu.
Jood sa teed sidruniga? Пи-е- л- -------са--и---ом? Пијеш ли ти чај са лимуном? П-ј-ш л- т- ч-ј с- л-м-н-м- --------------------------- Пијеш ли ти чај са лимуном? 0
Pi--- l--ti-č---sa-l-m--o-? Piješ li ti čaj sa limunom? P-j-š l- t- č-j s- l-m-n-m- --------------------------- Piješ li ti čaj sa limunom?
Jood sa kohvi suhkruga? П-ј-- ----- --ф---а ше-еро-? Пијеш ли ти кафу са шећером? П-ј-ш л- т- к-ф- с- ш-ћ-р-м- ---------------------------- Пијеш ли ти кафу са шећером? 0
Pij-- -i -i k--u sa-š-će--m? Piješ li ti kafu sa šec-erom? P-j-š l- t- k-f- s- š-c-e-o-? ----------------------------- Piješ li ti kafu sa šećerom?
Jood sa vett jääga? Пиј-- ли ти в-д- с- л----? Пијеш ли ти воду са ледом? П-ј-ш л- т- в-д- с- л-д-м- -------------------------- Пијеш ли ти воду са ледом? 0
Pij-- l--t--v----sa ----m? Piješ li ti vodu sa ledom? P-j-š l- t- v-d- s- l-d-m- -------------------------- Piješ li ti vodu sa ledom?
Siin on pidu. Овд- је---б--а. Овде је забава. О-д- ј- з-б-в-. --------------- Овде је забава. 0
O--e je-zab-va. Ovde je zabava. O-d- j- z-b-v-. --------------- Ovde je zabava.
Inimesed joovad šampust. Љу-- -и-у-ша---њац. Људи пију шампањац. Љ-д- п-ј- ш-м-а-а-. ------------------- Људи пију шампањац. 0
Lju-i ---u-š--p--ja-. Ljudi piju šampanjac. L-u-i p-j- š-m-a-j-c- --------------------- Ljudi piju šampanjac.
Inimesed joovad veini ja õlut. Љу-и--ију -и-о - пив-. Људи пију вино и пиво. Љ-д- п-ј- в-н- и п-в-. ---------------------- Људи пију вино и пиво. 0
Lj--i pi-u --n--i p-vo. Ljudi piju vino i pivo. L-u-i p-j- v-n- i p-v-. ----------------------- Ljudi piju vino i pivo.
Jood sa alkoholi? Пи--ш -и -- алко-о-? Пијеш ли ти алкохол? П-ј-ш л- т- а-к-х-л- -------------------- Пијеш ли ти алкохол? 0
Piješ -i ---al-o-o-? Piješ li ti alkohol? P-j-š l- t- a-k-h-l- -------------------- Piješ li ti alkohol?
Jood sa viskit? Пиј-- -- ти--и---? Пијеш ли ти виски? П-ј-ш л- т- в-с-и- ------------------ Пијеш ли ти виски? 0
Pij----- ti---s--? Piješ li ti viski? P-j-š l- t- v-s-i- ------------------ Piješ li ti viski?
Jood sa koolat rummiga? Пи-еш--и т- к--у ------м? Пијеш ли ти колу с румом? П-ј-ш л- т- к-л- с р-м-м- ------------------------- Пијеш ли ти колу с румом? 0
Pi-e- ---t--ko------umom? Piješ li ti kolu s rumom? P-j-š l- t- k-l- s r-m-m- ------------------------- Piješ li ti kolu s rumom?
Mulle ei meeldi šampus. Ја -е-в--и- ---п--ац. Ја не волим шампањац. Ј- н- в-л-м ш-м-а-а-. --------------------- Ја не волим шампањац. 0
Ja-n- v-li- š--p-----. Ja ne volim šampanjac. J- n- v-l-m š-m-a-j-c- ---------------------- Ja ne volim šampanjac.
Mulle ei meeldi vein. Ј--н- -ол-м в--о. Ја не волим вино. Ј- н- в-л-м в-н-. ----------------- Ја не волим вино. 0
Ja n- -ol----i--. Ja ne volim vino. J- n- v-l-m v-n-. ----------------- Ja ne volim vino.
Mulle ei meeldi õlu. Ја-н- -о-им---во. Ја не волим пиво. Ј- н- в-л-м п-в-. ----------------- Ја не волим пиво. 0
Ja--- -o----p-vo. Ja ne volim pivo. J- n- v-l-m p-v-. ----------------- Ja ne volim pivo.
Beebile meeldib piim. Б--а--ол- м--к-. Беба воли млеко. Б-б- в-л- м-е-о- ---------------- Беба воли млеко. 0
Beb- --l- ml---. Beba voli mleko. B-b- v-l- m-e-o- ---------------- Beba voli mleko.
Lapsele meeldib kakao ja õunamahl. Дете-в--- -ак-о и---к о- ја-у--. Дете воли какао и сок од јабуке. Д-т- в-л- к-к-о и с-к о- ј-б-к-. -------------------------------- Дете воли какао и сок од јабуке. 0
D-t--voli---ka- i -o- ----a-uke. Dete voli kakao i sok od jabuke. D-t- v-l- k-k-o i s-k o- j-b-k-. -------------------------------- Dete voli kakao i sok od jabuke.
Naisele meeldib apelsinimahl ja greibimahl. Ж--а--о-и--ок -д--ом----џе и с-к -- ---ј--р-та. Жена воли сок од поморанџе и сок од грејпфрута. Ж-н- в-л- с-к о- п-м-р-н-е и с-к о- г-е-п-р-т-. ----------------------------------------------- Жена воли сок од поморанџе и сок од грејпфрута. 0
Žen- voli sok o- ---o-----e-i -o- od --ej-f--t-. Žena voli sok od pomorandže i sok od grejpfruta. Ž-n- v-l- s-k o- p-m-r-n-ž- i s-k o- g-e-p-r-t-. ------------------------------------------------ Žena voli sok od pomorandže i sok od grejpfruta.

Lae alla MP3 (.zip failid)

Videot ei leitud!

Märkide keel

Inimesed lõid keele, et suhelda. Isegi kurtidel ja vaegkuuljatel on oma keel. Selleks on viipekeel, mis on esmane keel kõigile kuulmispuudega inimestele. See on kokku pandud sümbolitest. See on visuaalne keel ehk ‘nähtav’ keel. Kas viipekeel on mõistetav ka rahvusvaheliselt? Ei, sest viiplemist saab teha erinevates keeltes. Igal riigil on oma viipekeel. Ja seda on mõjutanud selle maa kultuur. Sest keel areneb alati kultuurist. See kehtib ka keelte kohta, mida ei räägita. Siiski on olemas ka rahvusvaheline viipekeel. Kuid selle märgid on mõnevõrra keerulisemad. Siiski riikliku viipekeelte sarnanevad üksteisega. Paljud märgid on ikoonilised. Nad viitavad viidatava objekti vormile. Levinuim viipekeel on Ameerika viipekeelt. Viipekeeli tunnustatakse kui täieõiguslikke keeli. Neil on oma grammatika. Kuid see erineb suulise keele grammatikast. Seetõttu ei saa viipekeelt sõna-sõnalt tõlkida. Siiski on viipekeele tõlgid. Teave edastatakse viipekeelega üheaegselt. See tähendab, et üks märk võib väljendada kogu lauset. Viipekeeltel on ka murded. Piirkondlikult võib esineda ka eripäraseid oma märke. Ja iga viipekeel on oma intonatsioon. See ütlus kehtib ka märkide kohta: meie aktsent paljastab meie päritolu!
Kas sa teadsid?
Eesti keel kuulub soome-ugri keelte hulka. Seega on see soome ja ungari keelega suguluses. Ungari keelega paralleele leida on siiski väga raske. Paljud arvavad, et eesti keel sarnaneb läti või leedu keelega. See on aga täiesti vale. Sest need kaks keelt kuuluvad hoopis teise keelerühma. Eesti keeles ei ole grammatilisi sugusid. Nais- ja meessoo vahel ei tehta vahet. See-eest on aga 14 erinevat käänet. Eesti keele õigekiri ei ole väga raske. See järgib hääldust. Seda peaks aga kindlasti mõne emakeeleoskajaga harjutama. Kes eesti keelt õppida tahab, vajab distsipliini ja pisut kannatust. Eestlased ei aja aga välismaalastel vigu taga... Nad rõõmustavad igaühe üle, kes nende keelest huvi tunneb!