Vestmik

et Omastavad asesõnad 1   »   sr Присвојне заменице 1

66 [kuuskümmend kuus]

Omastavad asesõnad 1

Omastavad asesõnad 1

66 [шездесет и шест]

66 [šezdeset i šest]

Присвојне заменице 1

[Prisvojne zamenice 1]

Valige, kuidas soovite tõlget näha:   
eesti serbia Mängi Rohkem
mina – minu ј- –---ј - мо---- м-је ј- – м-- / м--- / м--- ј- – м-ј / м-ј- / м-ј- ---------------------- ја – мој / моја / моје 0
ja - mo--/ m--a------e j- – m-- / m--- / m--- j- – m-j / m-j- / m-j- ---------------------- ja – moj / moja / moje
Ma ei leia oma võtit. Ј--не-м-гу-н-ћи---ј ----. Ј- н- м--- н--- м-- к---- Ј- н- м-г- н-ћ- м-ј к-у-. ------------------------- Ја не могу наћи мој кључ. 0
Ja ne mo-- n-ći-m-- -ljuč. J- n- m--- n---- m-- k----- J- n- m-g- n-c-i m-j k-j-č- --------------------------- Ja ne mogu naći moj ključ.
Ma ei leia oma sõidukaarti. Ја-не--о---наћ----ј--в---- к-р--. Ј- н- м--- н--- м--- в---- к----- Ј- н- м-г- н-ћ- м-ј- в-з-у к-р-у- --------------------------------- Ја не могу наћи моју возну карту. 0
Ja n- m--- ----i----- voznu --r-u. J- n- m--- n---- m--- v---- k----- J- n- m-g- n-c-i m-j- v-z-u k-r-u- ---------------------------------- Ja ne mogu naći moju voznu kartu.
sina – sinu т--– --ој /--в-ј- / -во-е т- – т--- / т---- / т---- т- – т-о- / т-о-а / т-о-е ------------------------- ти – твој / твоја / твоје 0
ti –-t--j ----o-a / tv--e t- – t--- / t---- / t---- t- – t-o- / t-o-a / t-o-e ------------------------- ti – tvoj / tvoja / tvoje
Leidsid sa oma võtme? Јеси-----ашао тв-ј-к-уч? Ј--- л- н---- т--- к---- Ј-с- л- н-ш-о т-о- к-у-? ------------------------ Јеси ли нашао твој кључ? 0
Je-i li-n--ao tv-j klju-? J--- l- n---- t--- k----- J-s- l- n-š-o t-o- k-j-č- ------------------------- Jesi li našao tvoj ključ?
Leidsid sa oma sõidukaardi? Јес- -- нашао --оју-в---у к---у? Ј--- л- н---- т---- в---- к----- Ј-с- л- н-ш-о т-о-у в-з-у к-р-у- -------------------------------- Јеси ли нашао твоју возну карту? 0
J------ n--ao t---u-voznu --r-u? J--- l- n---- t---- v---- k----- J-s- l- n-š-o t-o-u v-z-u k-r-u- -------------------------------- Jesi li našao tvoju voznu kartu?
tema – tema он-–-њ-г-в --њ--о-а --ње--во о- – њ---- / њ----- / њ----- о- – њ-г-в / њ-г-в- / њ-г-в- ---------------------------- он – његов / његова / његово 0
o--- --egov - nj----a---n----vo o- – n----- / n------ / n------ o- – n-e-o- / n-e-o-a / n-e-o-o ------------------------------- on – njegov / njegova / njegovo
Tead sa, kus ta võti on? З--ш--и -д- -- -егов --у-? З--- л- г-- ј- њ---- к---- З-а- л- г-е ј- њ-г-в к-у-? -------------------------- Знаш ли где је његов кључ? 0
Zna- li gd- -e nj-go--k---č? Z--- l- g-- j- n----- k----- Z-a- l- g-e j- n-e-o- k-j-č- ---------------------------- Znaš li gde je njegov ključ?
Tead sa, kus ta sõidukaart on? Зн-- л- г-- је--е-----воз-- ----а? З--- л- г-- ј- њ----- в---- к----- З-а- л- г-е ј- њ-г-в- в-з-а к-р-а- ---------------------------------- Знаш ли где је његова возна карта? 0
Z-a--l- -de-j----e-ova-vozna k-rta? Z--- l- g-- j- n------ v---- k----- Z-a- l- g-e j- n-e-o-a v-z-a k-r-a- ----------------------------------- Znaš li gde je njegova vozna karta?
tema – tema она ----- / -----/-њ-но о-- – њ-- / њ--- / њ--- о-а – њ-н / њ-н- / њ-н- ----------------------- она – њен / њена / њено 0
ona-–----- / ------/ n---o o-- – n--- / n---- / n---- o-a – n-e- / n-e-a / n-e-o -------------------------- ona – njen / njena / njeno
Ta raha on kadunud. Њен -о-а--ј- н-ст--. Њ-- н---- ј- н------ Њ-н н-в-ц ј- н-с-а-. -------------------- Њен новац је нестао. 0
Nj---n-----je n-st-o. N--- n---- j- n------ N-e- n-v-c j- n-s-a-. --------------------- Njen novac je nestao.
Ja ta krediitkaart on ka kadunud. Ње----р----н- ------а -е т----- не--а--. Њ--- к------- к------ ј- т----- н------- Њ-н- к-е-и-н- к-р-и-а ј- т-к-ђ- н-с-а-а- ---------------------------------------- Њена кредитна картица је такође нестала. 0
Njena----dit-a --rti-a-j- -ako-e-ne--ala. N---- k------- k------ j- t----- n------- N-e-a k-e-i-n- k-r-i-a j- t-k-đ- n-s-a-a- ----------------------------------------- Njena kreditna kartica je takođe nestala.
meie – meie м- - -а- - наш-----аше м- – н-- / н--- / н--- м- – н-ш / н-ш- / н-ш- ---------------------- ми – наш / наша / наше 0
mi – ----/-naš-----a-e m- – n-- / n--- / n--- m- – n-š / n-š- / n-š- ---------------------- mi – naš / naša / naše
Meie vanaisa on haige. Н-----да -- --л--т-н. Н-- д--- ј- б-------- Н-ш д-д- ј- б-л-с-а-. --------------------- Наш деда је болестан. 0
Naš--eda-je-b-le--an. N-- d--- j- b-------- N-š d-d- j- b-l-s-a-. --------------------- Naš deda je bolestan.
Meie vanaema on terve. Н-ша ба-- је --р-ва. Н--- б--- ј- з------ Н-ш- б-к- ј- з-р-в-. -------------------- Наша бака је здрава. 0
Naš- -a-a -e--dra-a. N--- b--- j- z------ N-š- b-k- j- z-r-v-. -------------------- Naša baka je zdrava.
teie – teie ви –-ваш---ва-- / -а-е в- – в-- / в--- / в--- в- – в-ш / в-ш- / в-ш- ---------------------- ви – ваш / ваша / ваше 0
v- ----- - -aš- / va-e v- – v-- / v--- / v--- v- – v-š / v-š- / v-š- ---------------------- vi – vaš / vaša / vaše
Lapsed, kus on teie issi? Де-о,-где-ј---а- ---а? Д---- г-- ј- в-- т---- Д-ц-, г-е ј- в-ш т-т-? ---------------------- Децо, где је ваш тата? 0
D--o, -----e va- ---a? D---- g-- j- v-- t---- D-c-, g-e j- v-š t-t-? ---------------------- Deco, gde je vaš tata?
Lapsed, kus on teie emme? Д---,-где -е---ша -а-а? Д---- г-- ј- в--- м---- Д-ц-, г-е ј- в-ш- м-м-? ----------------------- Децо, где је ваша мама? 0
De--,-g-e-je-v-š----ma? D---- g-- j- v--- m---- D-c-, g-e j- v-š- m-m-? ----------------------- Deco, gde je vaša mama?

Lae alla MP3 (.zip failid)

Videot ei leitud!

Loominguline keel

Tänapäeval on loovus üks oluline omadus. Igaüks tahab olla loominguline. Sest loomingulisi inimesi peetakse intelligentseteks. Ka meie keel peaks olema loominguline. Varem püüdsid inimesed rääkida nii korrektselt kui võimalik. Täna peaks inimene rääkima nii loominguliselt kui võimalik. Näiteks võib tuua reklaami ja uue meedia. Nad illustreerivad hästi, kuidas on võimalik keelega mängida. Viimase 50 aasta jooksul on loovuse osatähtsus oluliselt kasvanud. Selle nähtusega tegelevad isegi teadlased. Psühholoogid, haridustöötajad ning filosoofid uurivad loomeprotsesse. Loovust defineeritakse kui võimet luua midagi uut. Seega loob loominguline kõneleja uusi keelendeid. Nendeks võivad olla sõnad või grammatilisi struktuurid. Keeleteadlased saavad loomingulist keelt uurides identifitseerida, kuidas keel muutub. Kuid mitte igaüks ei mõista antud uusi keelelisi elemente. Loomingulise keele mõistmiseks on vaja teadmisi. On vaja teada, kuidas keel töötab. Ja peab olema kursis maailmaga, kus rääkija elab. Alles siis on võimalik mõista, mida tahetakse öelda. Teismeliste släng on üheks selliseks näiteks. Lapsed ja noored leiutavad pidevalt uusi termineid. Täiskasvanud ei mõista tihtipeale neid sõnu. Nüüd on avaldatud isegi sõnaraamatuid, mis teismeliste slängi selgitavad. Aga raamatu ilmumise ajaks on tavaliselt sõnad juba pärast üht põlvkonda aegunud! Ent loomingulist keelt on võimalik õppida. Koolitajad pakuvad palju sellealaseid kursusi. Kõige tähtsam reegel on aga alati: aktiveerida oma sisemine hääl!