Vestmik

et Sidesõnad 1   »   sr Везници 1

94 [üheksakümmend neli]

Sidesõnad 1

Sidesõnad 1

94 [деведесет и четири]

94 [devedeset i četiri]

Везници 1

Veznici 1

Valige, kuidas soovite tõlget näha:   
eesti serbia Mängi Rohkem
Oota kuni vihm lõpeb. Че--ј---к-ки-а--- п-ес---е. Ч____ д__ к___ н_ п________ Ч-к-ј д-к к-ш- н- п-е-т-н-. --------------------------- Чекај док киша не престане. 0
Ček-- do--kiša -e presta--. Č____ d__ k___ n_ p________ Č-k-j d-k k-š- n- p-e-t-n-. --------------------------- Čekaj dok kiša ne prestane.
Oota kuni ma valmis olen. Че-а- -о--з-в-шим. Ч____ д__ з_______ Ч-к-ј д-к з-в-ш-м- ------------------ Чекај док завршим. 0
Ček-j---k ---ršim. Č____ d__ z_______ Č-k-j d-k z-v-š-m- ------------------ Čekaj dok završim.
Oota kuni ta tagasi tuleb. Ч--а- д-к-с- о- не------. Ч____ д__ с_ о_ н_ в_____ Ч-к-ј д-к с- о- н- в-а-и- ------------------------- Чекај док се он не врати. 0
Č--a--d-- -e--n-ne v---i. Č____ d__ s_ o_ n_ v_____ Č-k-j d-k s- o- n- v-a-i- ------------------------- Čekaj dok se on ne vrati.
Ma ootan kuni mu juuksed on kuivad. Ј--ч--ам д-к -- -е -о-а-н- ос---. Ј_ ч____ д__ м_ с_ к___ н_ о_____ Ј- ч-к-м д-к м- с- к-с- н- о-у-и- --------------------------------- Ја чекам док ми се коса не осуши. 0
J- ----m -o---i-se ko-a -e-os-š-. J_ č____ d__ m_ s_ k___ n_ o_____ J- č-k-m d-k m- s- k-s- n- o-u-i- --------------------------------- Ja čekam dok mi se kosa ne osuši.
Ma ootan kuni film ära lõpeb. Ја--е-ам --к--- фи-м-н--завр--. Ј_ ч____ д__ с_ ф___ н_ з______ Ј- ч-к-м д-к с- ф-л- н- з-в-ш-. ------------------------------- Ја чекам док се филм не заврши. 0
J---eka- -o-----fi-m -----v-ši. J_ č____ d__ s_ f___ n_ z______ J- č-k-m d-k s- f-l- n- z-v-š-. ------------------------------- Ja čekam dok se film ne završi.
Ma ootan kuni foori tuli roheliseks läheb. Ја--е-а----- -- --ма---- н- б--е -елен-. Ј_ ч____ д__ н_ с_______ н_ б___ з______ Ј- ч-к-м д-к н- с-м-ф-р- н- б-д- з-л-н-. ---------------------------------------- Ја чекам док на семафору не буде зелено. 0
J--č--a- -o- n--s--a--r---e -u-- z-l-no. J_ č____ d__ n_ s_______ n_ b___ z______ J- č-k-m d-k n- s-m-f-r- n- b-d- z-l-n-. ---------------------------------------- Ja čekam dok na semaforu ne bude zeleno.
Millal sa puhkusele sõidad? К--а п--у-еш-на---д-ш-и-о----? К___ п______ н_ г______ о_____ К-д- п-т-ј-ш н- г-д-ш-и о-м-р- ------------------------------ Када путујеш на годишњи одмор? 0
Ka-a---t-je- -a -o-išnj---d--r? K___ p______ n_ g_______ o_____ K-d- p-t-j-š n- g-d-š-j- o-m-r- ------------------------------- Kada putuješ na godišnji odmor?
Veel enne suvevaheaga? Ј-- пр- -ет--г---с-у-та? Ј__ п__ л_____ р________ Ј-ш п-е л-т-е- р-с-у-т-? ------------------------ Још пре летњег распуста? 0
J-- --e-let-je- --s---t-? J__ p__ l______ r________ J-š p-e l-t-j-g r-s-u-t-? ------------------------- Još pre letnjeg raspusta?
Jah, enne suvevaheaja algust. Д-- ј-ш п----е-- п-ч----етњ- -а--у-т. Д__ ј__ п__ н___ п____ л____ р_______ Д-, ј-ш п-е н-г- п-ч-е л-т-и р-с-у-т- ------------------------------------- Да, још пре него почне летњи распуст. 0
Da- j-----e ---o p--ne---tnj- -as--s-. D__ j__ p__ n___ p____ l_____ r_______ D-, j-š p-e n-g- p-č-e l-t-j- r-s-u-t- -------------------------------------- Da, još pre nego počne letnji raspust.
Paranda katus enne, kui talv algab. П-------к-------е н-го ------чн--з-м-. П______ к____ п__ н___ ш__ п____ з____ П-п-а-и к-о-, п-е н-г- ш-о п-ч-е з-м-. -------------------------------------- Поправи кров, пре него што почне зима. 0
P--ravi--r--- p-e-n--- š-- -očn- -i-a. P______ k____ p__ n___ š__ p____ z____ P-p-a-i k-o-, p-e n-g- š-o p-č-e z-m-. -------------------------------------- Popravi krov, pre nego što počne zima.
Pese oma käed enne, kui lauda istud. О--р- ру-е, -ре-не-о-шт- се--е- з- -то. О____ р____ п__ н___ ш__ с_____ з_ с___ О-е-и р-к-, п-е н-г- ш-о с-д-е- з- с-о- --------------------------------------- Опери руке, пре него што седнеш за сто. 0
Op--i--uk---p---n--- -t- sedn-š-z- -to. O____ r____ p__ n___ š__ s_____ z_ s___ O-e-i r-k-, p-e n-g- š-o s-d-e- z- s-o- --------------------------------------- Operi ruke, pre nego što sedneš za sto.
Sulge aken enne, kui välja lähed. З--во-----озор- пр----г---т- иза---. З______ п______ п__ н___ ш__ и______ З-т-о-и п-о-о-, п-е н-г- ш-о и-а-е-. ------------------------------------ Затвори прозор, пре него што изађеш. 0
Zat-ori pr-zo-,-p---nego---o i-ađeš. Z______ p______ p__ n___ š__ i______ Z-t-o-i p-o-o-, p-e n-g- š-o i-a-e-. ------------------------------------ Zatvori prozor, pre nego što izađeš.
Millal sa koju tuled? К----ће---о-и-к-ћи? К___ ћ__ д___ к____ К-д- ћ-ш д-ћ- к-ћ-? ------------------- Када ћеш доћи кући? 0
K-d- --eš doć-----́i? K___ ć__ d___ k____ K-d- c-e- d-c-i k-c-i- ---------------------- Kada ćeš doći kući?
Peale tunde? На-он н-став-? Н____ н_______ Н-к-н н-с-а-е- -------------- Након наставе? 0
N-kon-nas--ve? N____ n_______ N-k-n n-s-a-e- -------------- Nakon nastave?
Jah, peale tundide lõppu. Да----кон-ш----е--ас-а-- зав---. Д__ н____ ш__ с_ н______ з______ Д-, н-к-н ш-о с- н-с-а-а з-в-ш-. -------------------------------- Да, након што се настава заврши. 0
D-- -a-on š----e-n-stav- ---r-i. D__ n____ š__ s_ n______ z______ D-, n-k-n š-o s- n-s-a-a z-v-š-. -------------------------------- Da, nakon što se nastava završi.
Peale seda, kui tal õnnetus oli, ei saanud ta enam töötada. Н--он-шт--ј--и--- н--г-д---о--ви-е н-је м--ао---ди--. Н____ ш__ ј_ и___ н_______ о_ в___ н___ м____ р______ Н-к-н ш-о ј- и-а- н-з-о-у- о- в-ш- н-ј- м-г-о р-д-т-. ----------------------------------------------------- Након што је имао незгоду, он више није могао радити. 0
Nako- št--je --ao --zg------n -iš-----e mo----raditi. N____ š__ j_ i___ n_______ o_ v___ n___ m____ r______ N-k-n š-o j- i-a- n-z-o-u- o- v-š- n-j- m-g-o r-d-t-. ----------------------------------------------------- Nakon što je imao nezgodu, on više nije mogao raditi.
Peale seda, kui ta töö kaotas, läks ta Ameerikasse. Н--он --о -е из-у-и--по--о--о-------e у-Амери-у. Н____ ш__ ј_ и______ п_____ о_____ j_ у А_______ Н-к-н ш-о ј- и-г-б-о п-с-о- о-и-а- j- у А-е-и-у- ------------------------------------------------ Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. 0
N-k-n-š-o ---iz-ub-o p-s-o, ot-š-- je---Ameri--. N____ š__ j_ i______ p_____ o_____ j_ u A_______ N-k-n š-o j- i-g-b-o p-s-o- o-i-a- j- u A-e-i-u- ------------------------------------------------ Nakon što je izgubio posao, otišao je u Ameriku.
Peale seda, kui ta Ameerikasse läks, sai ta rikkaks. Н-кон ш-о-је--т--ао у-А------- -- с- -бо--т--. Н____ ш__ ј_ о_____ у А_______ о_ с_ о________ Н-к-н ш-о ј- о-и-а- у А-е-и-у- о- с- о-о-а-и-. ---------------------------------------------- Након што је отишао у Америку, он се обогатио. 0
Na-on --o je--t-ša- u -m--i-u, o- se --oga-io. N____ š__ j_ o_____ u A_______ o_ s_ o________ N-k-n š-o j- o-i-a- u A-e-i-u- o- s- o-o-a-i-. ---------------------------------------------- Nakon što je otišao u Ameriku, on se obogatio.

Lae alla MP3 (.zip failid)

MP3 eesti + serbia (1-100) MP3 serbia (1-100)
Videot ei leitud!

Kuidas õppida kaht keelt korraga?

Tänapäeval on võõrkeeled muutunud aina olulisemaks. Paljud inimesed õpivad võõrkeeli. Kuid maailmas on palju huvitavaid keeli. Seepärast õpivad paljud mitut keelt korraga. Tavaliselt pole probleemi, kui laps kasvab üles kakskeelsena. Nende aju omandab automaatselt mõlemad keeled. Vanemaks saades eristavad nad, mis kuhu keelde kuulub. Kakskeelsed inimesed tunnevad ära, mis on mõlema keele omadused. Täiskasvanutel käib see teistmoodi. Nemad ei suuda nii kergesti kaht keelt üheaegselt õppida. Kaht keelt korraga õppijad peaks järgime paari reeglit. Esiteks on oluline kaht keelt omavahel võrrelda. Ühte keelkonda kuuluvad keeled on tihtipeale väga sarnased. Mistõttu võib neid omavahel sassi ajada. Mõistlik oleks mõlemat keelt põhjalikult analüüsida. Näiteks võib koostada nimekirja. Võib panna kirja keelte sarnasused ja erinevused. Niiviisi on aju sunnitud aju mõlema keelega intensiivselt tööd tegema. Aju suudab paremini meelde jätta, millised on kahe keele erinevused. Mõlemal keelel võiks olla oma värv ja kaust. See aitab keeli üksteisest eristada. Kui inimene õpib erinevaid keeli, tuleks käituda teisiti. Sel juhul pole ohtu, et aetakse segamini kaks väga erinevat keelt. Oht seisneb selles, et hakatakse keeli üksteisega võrdlema! Parem oleks võrrelda ühte keelt oma emakeelega. Aju õpib paremini, kui ta tajub kontrasti. Oluline on ka, et mõlemat keelt õpitakse võrdse intensiivsusega. Teoreetiliselt pole aga aju jaoks oluline, mitut keelt ta õpib...