Vestmik

et midagi põhjendama 3   »   sr нешто образложити 3

77 [seitsekümmend seitse]

midagi põhjendama 3

midagi põhjendama 3

77 [седамдесет и седам]

77 [sedamdeset i sedam]

нешто образложити 3

[nešto obrazložiti 3]

Valige, kuidas soovite tõlget näha:   
eesti serbia Mängi Rohkem
Miks te torti ei söö? З-ш----е -еде-е т--ту? З---- н- ј----- т----- З-ш-о н- ј-д-т- т-р-у- ---------------------- Зашто не једете торту? 0
Z---o ne -e-e-- tort-? Z---- n- j----- t----- Z-š-o n- j-d-t- t-r-u- ---------------------- Zašto ne jedete tortu?
Ma pean alla võtma. Ј--м-р-----р--ти. Ј- м---- с------- Ј- м-р-м с-р-а-и- ----------------- Ја морам смршати. 0
Ja-mo--m--m--a-i. J- m---- s------- J- m-r-m s-r-a-i- ----------------- Ja moram smršati.
Ma ei söö seda, sest ma pean alla võtma. Ј---е н- ј--е-- ј-р-мор-- ---ш-т-. Ј- ј- н- ј----- ј-- м---- с------- Ј- ј- н- ј-д-м- ј-р м-р-м с-р-а-и- ---------------------------------- Ја је не једем, јер морам смршати. 0
J- je ne----e-,-j----o----s---at-. J- j- n- j----- j-- m---- s------- J- j- n- j-d-m- j-r m-r-m s-r-a-i- ---------------------------------- Ja je ne jedem, jer moram smršati.
Miks te õlut ei joo? З---о не-----те-пив-? З---- н- п----- п---- З-ш-о н- п-ј-т- п-в-? --------------------- Зашто не пијете пиво? 0
Z-š-- ne p----e-p--o? Z---- n- p----- p---- Z-š-o n- p-j-t- p-v-? --------------------- Zašto ne pijete pivo?
Ma pean veel sõitma. Ј- -о--- --ш-во-ити. Ј- м---- ј-- в------ Ј- м-р-м ј-ш в-з-т-. -------------------- Ја морам још возити. 0
J- ----m još vozi--. J- m---- j-- v------ J- m-r-m j-š v-z-t-. -------------------- Ja moram još voziti.
Ma ei joo seda, sest pean veel sõitma. Ја--- н---и-ем,-је- ј-ш-м---м во-ит-. Ј- г- н- п----- ј-- ј-- м---- в------ Ј- г- н- п-ј-м- ј-р ј-ш м-р-м в-з-т-. ------------------------------------- Ја га не пијем, јер још морам возити. 0
J- -a-ne-p-j--- --- -o- m--a- v--iti. J- g- n- p----- j-- j-- m---- v------ J- g- n- p-j-m- j-r j-š m-r-m v-z-t-. ------------------------------------- Ja ga ne pijem, jer još moram voziti.
Miks sa kohvi ei joo? З-ш-- не----е--кафу? З---- н- п---- к---- З-ш-о н- п-ј-ш к-ф-? -------------------- Зашто не пијеш кафу? 0
Z--to ne -i--š-kafu? Z---- n- p---- k---- Z-š-o n- p-j-š k-f-? -------------------- Zašto ne piješ kafu?
See on külm. Хла-на -е. Х----- ј-- Х-а-н- ј-. ---------- Хладна је. 0
Hl--n- je. H----- j-- H-a-n- j-. ---------- Hladna je.
Ma ei joo seda, sest see on külm. Ј- је-не---је-,-је- је--ла-на. Ј- ј- н- п----- ј-- ј- х------ Ј- ј- н- п-ј-м- ј-р ј- х-а-н-. ------------------------------ Ја је не пијем, јер је хладна. 0
Ja--e-ne p-j--,-jer-j----ad--. J- j- n- p----- j-- j- h------ J- j- n- p-j-m- j-r j- h-a-n-. ------------------------------ Ja je ne pijem, jer je hladna.
Miks sa teed ei joo? За-то-не ---еш --ј? З---- н- п---- ч--- З-ш-о н- п-ј-ш ч-ј- ------------------- Зашто не пијеш чај? 0
Z---o -e -ij-š-č--? Z---- n- p---- č--- Z-š-o n- p-j-š č-j- ------------------- Zašto ne piješ čaj?
Mul ei ole suhkrut. Нем---ш-ће-а. Н---- ш------ Н-м-м ш-ћ-р-. ------------- Немам шећера. 0
N-mam -e--e--. N---- š------- N-m-m š-c-e-a- -------------- Nemam šećera.
Ma ei joo seda, sest mul ei ole suhkrut. Ја-га -е-п--ем- јер -ем-м ше-ера. Ј- г- н- п----- ј-- н---- ш------ Ј- г- н- п-ј-м- ј-р н-м-м ш-ћ-р-. --------------------------------- Ја га не пијем, јер немам шећера. 0
J--g- ne---je---j-r---m---še-----. J- g- n- p----- j-- n---- š------- J- g- n- p-j-m- j-r n-m-m š-c-e-a- ---------------------------------- Ja ga ne pijem, jer nemam šećera.
Miks te suppi ei söö? За-т--не је---е-су-у? З---- н- ј----- с---- З-ш-о н- ј-д-т- с-п-? --------------------- Зашто не једете супу? 0
Zaš-o -e--edete-s-pu? Z---- n- j----- s---- Z-š-o n- j-d-t- s-p-? --------------------- Zašto ne jedete supu?
Ma ei tellinud seda. Ја је-н--ам------и-----а-у--ла. Ј- ј- н---- н------ / н-------- Ј- ј- н-с-м н-р-ч-о / н-р-ч-л-. ------------------------------- Ја је нисам наручио / наручила. 0
Ja--- -i----naručio - -------a. J- j- n---- n------ / n-------- J- j- n-s-m n-r-č-o / n-r-č-l-. ------------------------------- Ja je nisam naručio / naručila.
Ma ei söö seda, sest ma ei ole seda tellinud. Ја ј- ----еде-, --р--е-нис-- на-у-ио / нар-чила. Ј- ј- н- ј----- ј-- ј- н---- н------ / н-------- Ј- ј- н- ј-д-м- ј-р ј- н-с-м н-р-ч-о / н-р-ч-л-. ------------------------------------------------ Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила. 0
Ja-je-n---ed-m,-je- je -i-am n---č-o --naruč---. J- j- n- j----- j-- j- n---- n------ / n-------- J- j- n- j-d-m- j-r j- n-s-m n-r-č-o / n-r-č-l-. ------------------------------------------------ Ja je ne jedem, jer je nisam naručio / naručila.
Miks te liha ei söö? З------е -------м--о? З---- н- ј----- м---- З-ш-о н- ј-д-т- м-с-? --------------------- Зашто не једете месо? 0
Zaš-o -----d--e m---? Z---- n- j----- m---- Z-š-o n- j-d-t- m-s-? --------------------- Zašto ne jedete meso?
Ma olen taimetoitlane. Ј--с-- -е--те--ј-на-. Ј- с-- в------------- Ј- с-м в-г-т-р-ј-н-ц- --------------------- Ја сам вегетеријанац. 0
J--sam--e-e----ja--c. J- s-- v------------- J- s-m v-g-t-r-j-n-c- --------------------- Ja sam vegeterijanac.
Ma ei söö seda, sest ma olen taimetoitlane. Ј- -- не--е--м- ----с----е---е-и--н--. Ј- г- н- ј----- ј-- с-- в------------- Ј- г- н- ј-д-м- ј-р с-м в-г-т-р-ј-н-ц- -------------------------------------- Ја га не једем, јер сам вегетеријанац. 0
J--ga----je---,-jer-s-----ge-e---a---. J- g- n- j----- j-- s-- v------------- J- g- n- j-d-m- j-r s-m v-g-t-r-j-n-c- -------------------------------------- Ja ga ne jedem, jer sam vegeterijanac.

Lae alla MP3 (.zip failid)

Videot ei leitud!

Žestid aitavad meil õppida sõnavara

Sõnavara õppides on meie ajul palju tööd teha. Ta peab salvestama kõik uued sõnad. Aga oma aju on võimalik õppimisel ka abistada. Seda saab teha žestide abil. Viiped aitavad meie mälu. Mälu talletab sõnu paremini, kui ta töötleb samal ajal ka viipeid. Teadusuuring on seda tõestanud. Teadlased palusid katsealustel sõnavara õppida. Antud sõnu aga ei olnud tegelikult olemas. Need sõnad olid tehiskeelsed. Mõnes sõnad õpetati katsealustele koos žestidega. See tähendab, et katsealused mitte ainult ei kuulnud ja lugenud neid sõnu. Nad imiteerisid viibete abil ka sõnade tähendust. Õppimise ajal mõõdeti nende aju aktiivsust. Teadlased tegid katse käigus huvitava avastuse. Kui õpiti viibetega sõnu, olid aktiivsed rohkem aju piirkondi. Lisaks kõnekeskusele näitasid aktiivsust üles ka sensomotoorsed piirkonnad. Antud lisaaktiivsus mõjutab meie mälu. Viibetega õppimine loob keerulisi seoseid. Need seosed salvestavad sõnu aju mitmes piirkonnas. Sel moel töödeldakse sõnavara palju tõhusamalt. Kui soovime mingit sõna kasutada, leiab meie aju selle kiiremini üles. Need on ka salvestatud paremini. Siiski on oluline, et liigutus oleks sõnaga seotud. Meie aju tunneb ära, kui sõna ja žest ei ole omavahel seoses. See avastus võib viia uute õppimismeetoditeni. Inimesed, kes teavad keeltest vähe, õpivad sageli aeglaselt. Võib-olla oleks neile õppimine lihtsam, kui nad imiteeriks neid sõnu füüsiliselt...