Vestmik

et midagi põhjendama 1   »   sr нешто образложити 1

75 [seitsekümmend viis]

midagi põhjendama 1

midagi põhjendama 1

75 [седамдесет и пет]

75 [sedamdeset i pet]

нешто образложити 1

[nešto obrazložiti 1]

Valige, kuidas soovite tõlget näha:   
eesti serbia Mängi Rohkem
Miks te ei tule? З-шт-------ла----? З---- н- д-------- З-ш-о н- д-л-з-т-? ------------------ Зашто не долазите? 0
Z-š-o -- -o-a-ite? Z---- n- d-------- Z-š-o n- d-l-z-t-? ------------------ Zašto ne dolazite?
Ilm on nii halb. В--ме ј---а-о----е. В---- ј- т--- л---- В-е-е ј- т-к- л-ш-. ------------------- Време је тако лоше. 0
Vreme -e--ak- lo--. V---- j- t--- l---- V-e-e j- t-k- l-š-. ------------------- Vreme je tako loše.
Ma ei tule, sest ilm on nii halb. Ј--н- -о-а---, ј-р -------е та----о-е. Ј- н- д------- ј-- ј- в---- т--- л---- Ј- н- д-л-з-м- ј-р ј- в-е-е т-к- л-ш-. -------------------------------------- Ја не долазим, јер је време тако лоше. 0
Ja ne-----zim, jer--e --e-e ta-- lo-e. J- n- d------- j-- j- v---- t--- l---- J- n- d-l-z-m- j-r j- v-e-e t-k- l-š-. -------------------------------------- Ja ne dolazim, jer je vreme tako loše.
Miks ta ei tule? За-т- -- ---до----? З---- о- н- д------ З-ш-о о- н- д-л-з-? ------------------- Зашто он не долази? 0
Za-t--on n- --lazi? Z---- o- n- d------ Z-š-o o- n- d-l-z-? ------------------- Zašto on ne dolazi?
Ta ei ole kutsutud. Он ---е позван. О- н--- п------ О- н-ј- п-з-а-. --------------- Он није позван. 0
On ---e--ozv-n. O- n--- p------ O- n-j- p-z-a-. --------------- On nije pozvan.
Ta ei tule, sest ta ei ole kutsutud. Он н--д------ -е----је-поз-ан. О- н- д------ ј-- н--- п------ О- н- д-л-з-, ј-р н-ј- п-з-а-. ------------------------------ Он не долази, јер није позван. 0
On n- -o-a-i- -e- n-je p--van. O- n- d------ j-- n--- p------ O- n- d-l-z-, j-r n-j- p-z-a-. ------------------------------ On ne dolazi, jer nije pozvan.
Miks sa ei tule? З-што-не---л----? З---- н- д------- З-ш-о н- д-л-з-ш- ----------------- Зашто не долазиш? 0
Za-t- ne do-a--š? Z---- n- d------- Z-š-o n- d-l-z-š- ----------------- Zašto ne dolaziš?
Mul ei ole aega. Ј----мам -ре-е-а. Ј- н---- в------- Ј- н-м-м в-е-е-а- ----------------- Ја немам времена. 0
Ja---mam --em-n-. J- n---- v------- J- n-m-m v-e-e-a- ----------------- Ja nemam vremena.
Ma ei tule, sest mul ei ole aega. Ј- не-д-л--им---------а----емена. Ј- н- д------- ј-- н---- в------- Ј- н- д-л-з-м- ј-р н-м-м в-е-е-а- --------------------------------- Ја не долазим, јер немам времена. 0
J--n--d-l--im,---- n-ma--vr---na. J- n- d------- j-- n---- v------- J- n- d-l-z-m- j-r n-m-m v-e-e-a- --------------------------------- Ja ne dolazim, jer nemam vremena.
Miks sa ei jää? З--т- -е--с----ш? З---- н- о------- З-ш-о н- о-т-н-ш- ----------------- Зашто не останеш? 0
Z-š-o-------a-eš? Z---- n- o------- Z-š-o n- o-t-n-š- ----------------- Zašto ne ostaneš?
Ma pean veel töötama. Ја----а- ј-- ---и--. Ј- м---- ј-- р------ Ј- м-р-м ј-ш р-д-т-. -------------------- Ја морам још радити. 0
J- m---m-još -----i. J- m---- j-- r------ J- m-r-m j-š r-d-t-. -------------------- Ja moram još raditi.
Ma ei jää, sest pean veel töötama. Ја--е ос---е-- јер-мор-м -ош -ади-и. Ј- н- о------- ј-- м---- ј-- р------ Ј- н- о-т-ј-м- ј-р м-р-м ј-ш р-д-т-. ------------------------------------ Ја не остајем, јер морам још радити. 0
J--ne o-ta-e-- j---m-ram---š ---iti. J- n- o------- j-- m---- j-- r------ J- n- o-t-j-m- j-r m-r-m j-š r-d-t-. ------------------------------------ Ja ne ostajem, jer moram još raditi.
Miks te juba lähete? З--то---ћ------? З---- в-- и----- З-ш-о в-ћ и-е-е- ---------------- Зашто већ идете? 0
Z-š-o već id-te? Z---- v--- i----- Z-š-o v-c- i-e-e- ----------------- Zašto već idete?
Ma olen väsinud. Ј--са--у-ор-н-----о--а. Ј- с-- у----- / у------ Ј- с-м у-о-а- / у-о-н-. ----------------------- Ја сам уморан / уморна. 0
Ja-s---u----n-- --o--a. J- s-- u----- / u------ J- s-m u-o-a- / u-o-n-. ----------------------- Ja sam umoran / umorna.
Ma lähen, sest olen väsinud. Ј----е-, ј---са--умо--- / ум--на. Ј- и---- ј-- с-- у----- / у------ Ј- и-е-, ј-р с-м у-о-а- / у-о-н-. --------------------------------- Ја идем, јер сам уморан / уморна. 0
J- i-e-, -----a- u--ran /-u--rn-. J- i---- j-- s-- u----- / u------ J- i-e-, j-r s-m u-o-a- / u-o-n-. --------------------------------- Ja idem, jer sam umoran / umorna.
Miks te juba sõidate? За-т- в-ћ---л-з---? З---- в-- о-------- З-ш-о в-ћ о-л-з-т-? ------------------- Зашто већ одлазите? 0
Z-št---ec- ---azite? Z---- v--- o-------- Z-š-o v-c- o-l-z-t-? -------------------- Zašto već odlazite?
On juba hilja. В-ћ ј--к-с--. В-- ј- к----- В-ћ ј- к-с-о- ------------- Већ је касно. 0
Ve-́ ---ka---. V--- j- k----- V-c- j- k-s-o- -------------- Već je kasno.
Ma sõidan, sest juba on hilja. О--ази-, -------в---ка-но. О------- ј-- ј- в-- к----- О-л-з-м- ј-р ј- в-ћ к-с-о- -------------------------- Одлазим, јер је већ касно. 0
Odlazim- -e- j---e-- k-s-o. O------- j-- j- v--- k----- O-l-z-m- j-r j- v-c- k-s-o- --------------------------- Odlazim, jer je već kasno.

Lae alla MP3 (.zip failid)

Videot ei leitud!

Emakeel = emotsionaalne, võõrkeelte = ratsionaalne?

Kui me õpime võõrkeelt, siis me stimuleerime oma aju. Õppimine muudab meie mõtlemist. Me muutume loovamaks ja paindlikumaks. Kompleksmõtlemine muutub samuti mitmekeelsele inimesele lihtsamaks. Mälu treenitakse õppimise abil. Mida rohkem me õpime, seda paremini töötab meie mälu. Paljusid keeli õppinud inimene omandab ka muid tarkusi kiiremini. Ta suudab pingsalt mõelda ühe teema peale pikemat aega. Selle tulemusena lahendab ta probleeme kiiremini. Mitmekeelsed isikud on ka otsusekindlamad. Aga kuidas nad teevad otsuseid, sõltub keeltest. Meie otsuseid mõjutab keel, milles me mõtleme. Psühholoogid uurisid teadustöö käigus mitut katsealust. Kõik katsealused olid kakskeelsed. Peale emakeele rääkisid nad veel üht keelt. Katsealused pidid vastama küsimusele. Küsimus puudutas probleemile lahenduse leidmist. Testi käigus pidid katsealused valima kahe variandi vahel. Üks võimalus oli tunduvalt riskantsem kui teine. Katsealused pidid vastama küsimusele mõlemas keeles. Ja vastused muutusid siis, kui keel muutus! Kui nad rääkisid oma emakeeles, valisid katsealused riskantsema vastuse. Aga võõrkeeles otsustasid turvalisem valiku kasuks. Pärast katset pidid katsealused kihla vedama. Ka siin oli selge erinevus. Kui nad kasutasid võõrkeelt, olid nad mõistlikumad. Teadlased eeldavad, et me oleme võõrkeeles rohkem keskendunud. Seetõttu teeme otsuseid mitte emotsiooni põhjal, vaid ratsionaalselt ...