Rozmówki

pl Przysłówki   »   sr Прилози

100 [sto]

Przysłówki

Przysłówki

100 [стотина]

100 [stotina]

Прилози

[Prilozi]

Wybierz, jak chcesz zobaczyć tłumaczenie:   
polski serbski Bawić się Więcej
już raz – jeszcze nigdy в-ћ---дн-м --још--ик--а в-- ј----- – ј-- н----- в-ћ ј-д-о- – ј-ш н-к-д- ----------------------- већ једном – још никада 0
v--́ je-n---- još-nikada v--- j----- – j-- n----- v-c- j-d-o- – j-š n-k-d- ------------------------ već jednom – još nikada
Był pan / Była pani już raz w Berlinie? Је-те -- в-ћ---д--м -или-у -е-ли--? Ј---- л- в-- ј----- б--- у Б------- Ј-с-е л- в-ћ ј-д-о- б-л- у Б-р-и-у- ----------------------------------- Јесте ли већ једном били у Берлину? 0
J-st---- ve---j-dn-m-b--- u Ber---u? J---- l- v--- j----- b--- u B------- J-s-e l- v-c- j-d-o- b-l- u B-r-i-u- ------------------------------------ Jeste li već jednom bili u Berlinu?
Nie, jeszcze nigdy. Н-, још -и---а. Н-- ј-- н------ Н-, ј-ш н-к-д-. --------------- Не, још никада. 0
N-, jo----k--a. N-- j-- n------ N-, j-š n-k-d-. --------------- Ne, još nikada.
ktoś – nikt не-о –--и-о н--- – н--- н-к- – н-к- ----------- неко – нико 0
neko-----ko n--- – n--- n-k- – n-k- ----------- neko – niko
Zna pan / pani tu kogoś? П-знајете -и --д---ек-г-? П-------- л- о--- н------ П-з-а-е-е л- о-д- н-к-г-? ------------------------- Познајете ли овде некога? 0
Poz-aj--e--- ov-- neko--? P-------- l- o--- n------ P-z-a-e-e l- o-d- n-k-g-? ------------------------- Poznajete li ovde nekoga?
Nie, nie znam tu nikogo. Н-- -а -е ---н---м--вде -и-о--. Н-- ј- н- п------- о--- н------ Н-, ј- н- п-з-а-е- о-д- н-к-г-. ------------------------------- Не, ја не познајем овде никога. 0
Ne,--a--e pozn--e---vd- n-ko--. N-- j- n- p------- o--- n------ N-, j- n- p-z-a-e- o-d- n-k-g-. ------------------------------- Ne, ja ne poznajem ovde nikoga.
jeszcze – już nie ј-ш-- -е -и-е ј-- – н- в--- ј-ш – н- в-ш- ------------- још – не више 0
još ------iše j-- – n- v--- j-š – n- v-š- ------------- još – ne više
Zostanie pan / pani tu jeszcze długo? Остајете--и-јо- -уг- о-д-? О------- л- ј-- д--- о---- О-т-ј-т- л- ј-ш д-г- о-д-? -------------------------- Остајете ли још дуго овде? 0
O-ta-e-e-----o- d----ovde? O------- l- j-- d--- o---- O-t-j-t- l- j-š d-g- o-d-? -------------------------- Ostajete li još dugo ovde?
Nie, nie zostanę tu długo. Н-, -а--е ос--ј-м в------г---вд-. Н-- ј- н- о------ в--- д--- о---- Н-, ј- н- о-т-ј-м в-ш- д-г- о-д-. --------------------------------- Не, ја не остајем више дуго овде. 0
Ne,-j---- ---ajem---š- -u-o -vde. N-- j- n- o------ v--- d--- o---- N-, j- n- o-t-j-m v-š- d-g- o-d-. --------------------------------- Ne, ja ne ostajem više dugo ovde.
jeszcze coś – nic więcej ј----ешто-–--иш-а-в-ше ј-- н---- – н---- в--- ј-ш н-ш-о – н-ш-а в-ш- ---------------------- још нешто – ништа више 0
jo---eš---- ni-ta --še j-- n---- – n---- v--- j-š n-š-o – n-š-a v-š- ---------------------- još nešto – ništa više
Chciałby pan / Chciałaby pani się jeszcze czegoś napić? Же-ите -и -о--не--- п-----? Ж----- л- ј-- н---- п------ Ж-л-т- л- ј-ш н-ш-о п-п-т-? --------------------------- Желите ли још нешто попити? 0
Ž------l---oš -e-to-po---i? Ž----- l- j-- n---- p------ Ž-l-t- l- j-š n-š-o p-p-t-? --------------------------- Želite li još nešto popiti?
Nie, już nic więcej nie chcę. Не, ј--не-ж--и--ни--- -ише. Н-- ј- н- ж---- н---- в---- Н-, ј- н- ж-л-м н-ш-а в-ш-. --------------------------- Не, ја не желим ништа више. 0
Ne, -a-n---e-im n-š-a--i-e. N-- j- n- ž---- n---- v---- N-, j- n- ž-l-m n-š-a v-š-. --------------------------- Ne, ja ne želim ništa više.
już coś – jeszcze nic в-ћ н---- --још-ниш-а в-- н---- – ј-- н---- в-ћ н-ш-о – ј-ш н-ш-а --------------------- већ нешто – још ништа 0
vec- --š-o-– j-š--i--a v--- n---- – j-- n---- v-c- n-š-o – j-š n-š-a ---------------------- već nešto – još ništa
Czy już pan coś zjadł / pani już zjadła? Ј--т- -и --ћ--е------ли? Ј---- л- в-- н---- ј---- Ј-с-е л- в-ћ н-ш-о ј-л-? ------------------------ Јесте ли већ нешто јели? 0
Je--- li--e-́---š-o--eli? J---- l- v--- n---- j---- J-s-e l- v-c- n-š-o j-l-? ------------------------- Jeste li već nešto jeli?
Nie, nie zjadłem / zjadłem jeszcze niczego. Не, ј---о-----а- н---- -е--/ ј--а. Н-- ј- ј-- н---- н---- ј-- / ј---- Н-, ј- ј-ш н-с-м н-ш-а ј-о / ј-л-. ---------------------------------- Не, ја још нисам ништа јео / јела. 0
Ne- -a--oš -i-am n---- -eo ---ela. N-- j- j-- n---- n---- j-- / j---- N-, j- j-š n-s-m n-š-a j-o / j-l-. ---------------------------------- Ne, ja još nisam ništa jeo / jela.
jeszcze ktoś – nikt więcej јо- -ек- –-ни----и-е ј-- н--- – н--- в--- ј-ш н-к- – н-к- в-ш- -------------------- још неко – нико више 0
j-š----- --ni----iše j-- n--- – n--- v--- j-š n-k- – n-k- v-š- -------------------- još neko – niko više
Chciałby ktoś jeszcze kawę? Ж--и-ли-јо- -----ка--? Ж--- л- ј-- н--- к---- Ж-л- л- ј-ш н-к- к-ф-? ---------------------- Жели ли још неко кафу? 0
Ž-----i još--e-o----u? Ž--- l- j-- n--- k---- Ž-l- l- j-š n-k- k-f-? ---------------------- Želi li još neko kafu?
Nie, już nikt. Не----к- -и-е. Н-- н--- в---- Н-, н-к- в-ш-. -------------- Не, нико више. 0
N-- nik------. N-- n--- v---- N-, n-k- v-š-. -------------- Ne, niko više.

Ściągnij MP3 (.zip akta)

Nie znaleziono filmu!

Język arabski

Język arabski jest jednym z najważniejszych języków świata. Ponad 300 milionów ludzi mówi po arabsku. Żyją oni w ponad 20 różnych krajach. Arabski należy do języków afroazjatyckich. Język arabski powstał klika tysięcy lat temu. Najpierw mówiono nim na arabskim półwyspie. Stamtąd rozprzestrzenił się dalej. Mówiony arabski bardzo różni się od języka standardowego. Jest też wiele różnych dialektów arabskich. Można by powiedzieć, że w każdym regionie mówi się inaczej. Osoby mówiące różnymi dialektami często w ogóle się nie rozumieją. Dlatego filmy z krajów arabskich są zwykle synchronizowane. Tylko w ten sposób mogą być rozumiane w całym arabskojęzycznym obszarze. Klasyczny arabski język standardowy jest dzisiaj rzadko używany. Spotyka się go tylko w formie pisanej. Stosowany jest w książkach i gazetach. Do dzisiaj nie istnieje żaden arabski język specjalistyczny. Dlatego wyrażenia specjalistyczne pochodzą zwykle z innych języków. Dominuje tu przede wszystkim język francuski i angielski. Zainteresowanie językiem arabskim w ostatnich latach wzrosło. Coraz więcej ludzi chce uczyć się arabskiego. Na każdym uniwersytecie i w wielu szkołach oferowane są kursy. Szczególnie pismo arabskie fascynuje wielu ludzi. Pisane jest od strony prawej do lewej. Wymowa i gramatyka języka arabskiego nie jest taka prosta. Jest wiele głosek i reguł, których nie znają inne języki. Dlatego podczas nauki powinno przestrzegać się określonej kolejności. Najpierw wymowa, potem gramatyka, a na końcu pismo…