Рјечник

sr Месеци   »   ar ‫الأشهر‬

11 [једанаест]

Месеци

Месеци

‫11 [أحد عشر]‬

11 [ahad ashar]

‫الأشهر‬

ash-shuhur

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
јануар ‫-انون ---اني /----ير ‫_____ ا_____ / ي____ ‫-ا-و- ا-ث-ن- / ي-ا-ر --------------------- ‫كانون الثاني / يناير 0
kan-n a---tha-- /-y-n--ir k____ a________ / y______ k-n-n a-h-t-a-i / y-n-y-r ------------------------- kanun ath-thani / yanayir
фебруар ‫شباط - --ر-ير ‫____ / ف_____ ‫-ب-ط / ف-ر-ي- -------------- ‫شباط / فبراير 0
sh------ f--r-yir s_____ / f_______ s-u-a- / f-b-a-i- ----------------- shubat / fibrayir
март ‫-ذا-------س ‫____ / م___ ‫-ذ-ر / م-ر- ------------ ‫آذار / مارس 0
ad-ar / ---is a____ / m____ a-h-r / m-r-s ------------- adhar / maris
април ‫--سان-- --ر-ل ‫_____ / إ____ ‫-ي-ا- / إ-ر-ل -------------- ‫نيسان / إبريل 0
nays-- / ---il n_____ / i____ n-y-a- / i-r-l -------------- naysan / ibril
мај ‫أي---/ ---و ‫____ / م___ ‫-ي-ر / م-ي- ------------ ‫أيار / مايو 0
a-y-r - ---o a____ / m___ a-y-r / m-y- ------------ ayyar / mayo
јуни ‫--ي--ن - --نيو ‫______ / ي____ ‫-ز-ر-ن / ي-ن-و --------------- ‫حزيران / يونيو 0
h--a-r-- -----y-o h_______ / y_____ h-z-y-a- / y-n-o- ----------------- huzayran / yunyoo
То је шест месеци. ‫--ه-س-----هر. ‫___ س__ أ____ ‫-ذ- س-ة أ-ه-. -------------- ‫هذه ستة أشهر. 0
ha--ih- s--t--u -sh----. h______ s______ a_______ h-d-i-i s-t-a-u a-h-h-r- ------------------------ hadhihi sittatu ash-hur.
Јануар, фебруар, март, ‫-انون---ث-ن-------- -ذار- - ي--ي---ف-ر-ي-،--ا-س، ‫_____ ا______ ش____ آ____ / ي_____ ف______ م____ ‫-ا-و- ا-ث-ن-، ش-ا-، آ-ا-، / ي-ا-ر- ف-ر-ي-، م-ر-، ------------------------------------------------- ‫كانون الثاني، شباط، آذار، / يناير، فبراير، مارس، 0
kanun a---th--i, --ubat- a-h--,----an---r, -i-ra---, m--is, k____ a_________ s______ a_____ / y_______ f________ m_____ k-n-n a-h-t-a-i- s-u-a-, a-h-r- / y-n-y-r- f-b-a-i-, m-r-s- ----------------------------------------------------------- kanun ath-thani, shubat, adhar, / yanayir, fibrayir, maris,
aприл, мај и јун. ‫------ أ-ا----زي--ن. --أ--ي-،---ي-- -----. ‫______ أ____ ح______ / أ_____ م____ ي_____ ‫-ي-ا-، أ-ا-، ح-ي-ا-. / أ-ر-ل- م-ي-، ي-ن-و- ------------------------------------------- ‫نيسان، أيار، حزيران. / أبريل، مايو، يونيو. 0
n---a-,-ayyar,-----yr-n----ib---, -a--, yu-y-o. n______ a_____ h________ / i_____ m____ y______ n-y-a-, a-y-r- h-z-y-a-. / i-r-l- m-y-, y-n-o-. ----------------------------------------------- naysan, ayyar, huzayran. / ibril, mayo, yunyoo.
јули ‫تم-ز --ي--يو ‫____ / ي____ ‫-م-ز / ي-ل-و ------------- ‫تموز / يوليو 0
tam--z / -u-yoo t_____ / y_____ t-m-u- / y-l-o- --------------- tammuz / yulyoo
август ‫-ب ---غ--س ‫__ / أ____ ‫-ب / أ-س-س ----------- ‫آب / أغسطس 0
ab-/-aghust-s a_ / a_______ a- / a-h-s-u- ------------- ab / aghustus
септембар ‫أيلول --سبت-بر ‫_____ / س_____ ‫-ي-و- / س-ت-ب- --------------- ‫أيلول / سبتمبر 0
ayl-l ---------ir a____ / s________ a-l-l / s-b-a-b-r ----------------- aylul / sibtambir
октобар ‫----ن -ل-ول --أ-توبر ‫_____ ا____ / أ_____ ‫-ش-ي- ا-أ-ل / أ-ت-ب- --------------------- ‫تشرين الأول / أكتوبر 0
ti---in a------l /----ub-r t______ a_______ / u______ t-s-r-n a---w-a- / u-t-b-r -------------------------- tishrin al-awwal / uktubar
новембар ‫ت-رين----ا---/ ن--م-ر ‫_____ ا_____ / ن_____ ‫-ش-ي- ا-ث-ن- / ن-ف-ب- ---------------------- ‫تشرين الثاني / نوفمبر 0
t--h--n --h-than--- n-----ir t______ a________ / n_______ t-s-r-n a-h-t-a-i / n-f-m-i- ---------------------------- tishrin ath-thani / nufambir
децембар ‫--ن-- ال-ول /-د-سمبر ‫_____ ا____ / د_____ ‫-ا-و- ا-أ-ل / د-س-ب- --------------------- ‫كانون الأول / ديسمبر 0
k-nu--al--w-a- / --sa-b-r k____ a_______ / d_______ k-n-n a---w-a- / d-s-m-i- ------------------------- kanun al-awwal / disambir
То је такође шест месеци. ‫وهذ--أي--ً ست---شهر. ‫____ أ___ س__ أ____ ‫-ه-ه أ-ض-ً س-ة أ-ه-. --------------------- ‫وهذه أيضاً ستة أشهر. 0
wa---h-hi a-da- --t-atu-----hur. w________ a____ s______ a_______ w-h-d-i-i a-d-n s-t-a-u a-h-h-r- -------------------------------- wahadhihi aydan sittatu ash-hur.
Јули, август, септембар, ‫-م-ز--آب، --ل-ل،-/-يوليو---غسطس- سب-م--، ‫_____ آ__ أ_____ / ي_____ أ_____ س______ ‫-م-ز- آ-، أ-ل-ل- / ي-ل-و- أ-س-س- س-ت-ب-، ----------------------------------------- ‫تموز، آب، أيلول، / يوليو، أغسطس، سبتمبر، 0
t---u-,---, ayl----- ---yoo,--gh--------ib------, t______ a__ a_____ / y______ a________ s_________ t-m-u-, a-, a-l-l- / y-l-o-, a-h-s-u-, s-b-a-b-r- ------------------------------------------------- tammuz, ab, aylul, / yulyoo, aghustus, sibtambir,
oктобар, новембар и децембар. ‫--ري- ---ول،----ين-الثاني---ا-و----أ-ل.-/----و-ر و--ف-بر و------. ‫_____ ا_____ ت____ ا______ ك____ ا_____ / أ_____ و______ و_______ ‫-ش-ي- ا-أ-ل- ت-ر-ن ا-ث-ن-، ك-ن-ن ا-أ-ل- / أ-ت-ب- و-و-م-ر و-ي-م-ر- ------------------------------------------------------------------ ‫تشرين الأول، تشرين الثاني، كانون الأول. / أكتوبر ونوفمبر وديسمبر. 0
t-s---- -l---wal--tish-in-a-h--han----anu- -l-awwa-- / ---u-ar ---n-fa--ir wa d--a---r. t______ a________ t______ a_________ k____ a________ / u______ w_ n_______ w_ d________ t-s-r-n a---w-a-, t-s-r-n a-h-t-a-i- k-n-n a---w-a-. / u-t-b-r w- n-f-m-i- w- d-s-m-i-. --------------------------------------------------------------------------------------- tishrin al-awwal, tishrin ath-thani, kanun al-awwal. / uktubar wa nufambir wa disambir.

Латински - живи језик?

У данашње време енглески је најважнији светски језик. Учи се широм света и званични је говорни језик у многим земљама. Раније је ову улогу играо латински. Њега су некада говорили Латини. Били су то становници Лацијума чији је главни град био Рим. Експанзијом Римског царства, ширио се и латински. У античко доба латински је био матерњи језик многих народа. Они су настањивали Европу, северну Африку и Средњи исток. Ипак, говорни латински разликовао се од класичног. Био је ти пучки језик и звао се Вулгарни латински. У романизираним областима говорило се различитим дијалектима. Из дијалеката су се у средњем веку развили национални језици. Језици који воде порекло из латинског називају се романским. У нјих спадају италијански, шпански и португалски. Француски и румунски језик такође за основу имају латински. Латински језик заправо није стварно изумро. Све до 19. века играо је веома важну улогу у трговинским пословима. И остао је језик образованих. Латински је и данас значајан у науци. Многи технички појмови воде порекло из латинског. У школама се учи као страни језик. Врло често се на универзитетима очекује познавање латинског. Према томе, латински није мртав мада се више не говори. Чак би се могло рећи да од извесног времена поново враћа у употребу. Број људи који желе да га уче поново је почео да расте. Он још се још увек сматра језичким и културним кључем врата многих земаља. Сакупите храброст и почните да учите латински! Audaces fortuna adiuvat, храбрима је срећа наклоњена!
Да ли си знао?
Есперанто спада у планске језике. Плански језици се циљано развијају и стварају, тј. они следе план. При томе се мешају елементи различитих језика. Циљ је да се омогући да што је могуће више људи научи планске језике. Есперанто је по први пут представљен 1887. године у Варшави. Његов оснивач је љекар Лудвик Л. Заменхоф (псеудоним: Др Есперанто, онај који се нада). У проблемима у споразумевању видео је главни разлог немира. Зато је хтео створити неутрални језик који би повезивао народе. Данас је есперанто најпознатији плански језик на свету. С њим се повезују циљеви као што је толеранција и људска права. Есперанто се одликује снажним индоевропским утицајем. Велики део језичког фонда долази на пример из романских језика. Овим језиком владају људи у више од 120 земаља. Редовно се срећу у удружељима и на међународним конгресима. Научите есперанто и пронађите нове пријатеље!