Рјечник

sr У природи   »   be На прыродзе

26 [двадесет и шест]

У природи

У природи

26 [дваццаць шэсць]

26 [dvatstsats’ shests’]

На прыродзе

[Na pryrodze]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Видиш ли тамо кулу? Т---ачы--там в--у? Т- б---- т-- в---- Т- б-ч-ш т-м в-ж-? ------------------ Ты бачыш там вежу? 0
Ty-ba-h------- v---u? T- b------ t-- v----- T- b-c-y-h t-m v-z-u- --------------------- Ty bachysh tam vezhu?
Видиш ли тамо планину? Т---а-ыш-там -ар-? Т- б---- т-- г---- Т- б-ч-ш т-м г-р-? ------------------ Ты бачыш там гару? 0
T- -a-hysh---m--ar-? T- b------ t-- g---- T- b-c-y-h t-m g-r-? -------------------- Ty bachysh tam garu?
Видиш ли тамо село? Т---ачыш-т-м--ёску? Т- б---- т-- в----- Т- б-ч-ш т-м в-с-у- ------------------- Ты бачыш там вёску? 0
T---ach--- t---ves--? T- b------ t-- v----- T- b-c-y-h t-m v-s-u- --------------------- Ty bachysh tam vesku?
Видиш ли тамо реку? Ты--а--ш-там ра--? Т- б---- т-- р---- Т- б-ч-ш т-м р-к-? ------------------ Ты бачыш там раку? 0
T- b-------tam raku? T- b------ t-- r---- T- b-c-y-h t-m r-k-? -------------------- Ty bachysh tam raku?
Видиш ли тамо мост? Т--б-чыш-там мо--? Т- б---- т-- м---- Т- б-ч-ш т-м м-с-? ------------------ Ты бачыш там мост? 0
Ty --chysh tam m-s-? T- b------ t-- m---- T- b-c-y-h t-m m-s-? -------------------- Ty bachysh tam most?
Видиш ли тамо језеро? Ты-б---ш -а- в--ер-? Т- б---- т-- в------ Т- б-ч-ш т-м в-з-р-? -------------------- Ты бачыш там возера? 0
T- -achy------ --ze--? T- b------ t-- v------ T- b-c-y-h t-m v-z-r-? ---------------------- Ty bachysh tam vozera?
Она птица тамо ми се свиђа. М---па---ае-ца-тая --у--а. М-- п--------- т-- п------ М-е п-д-б-е-ц- т-я п-у-к-. -------------------------- Мне падабаецца тая птушка. 0
M-e -ada-aet--sa-t-y- -tushka. M-- p----------- t--- p------- M-e p-d-b-e-s-s- t-y- p-u-h-a- ------------------------------ Mne padabaetstsa taya ptushka.
Оно дрво тамо ми се свиђа. Мн--па-аба--ца то----э-а. М-- п--------- т-- д----- М-е п-д-б-е-ц- т-е д-э-а- ------------------------- Мне падабаецца тое дрэва. 0
M-e---d-----s--- --e d-ev-. M-- p----------- t-- d----- M-e p-d-b-e-s-s- t-e d-e-a- --------------------------- Mne padabaetstsa toe dreva.
Овај камен овде ми се свиђа. Мне ----бае-ц----т----ме-ь. М-- п--------- г--- к------ М-е п-д-б-е-ц- г-т- к-м-н-. --------------------------- Мне падабаецца гэты камень. 0
Mn- p-d-b-e-s-s- g-t- k-men’. M-- p----------- g--- k------ M-e p-d-b-e-s-s- g-t- k-m-n-. ----------------------------- Mne padabaetstsa gety kamen’.
Онај парк тамо ми се свиђа. М-е п---ба--ц- т-й-п-р-. М-- п--------- т-- п---- М-е п-д-б-е-ц- т-й п-р-. ------------------------ Мне падабаецца той парк. 0
M---p-d-b--tstsa --- -a--. M-- p----------- t-- p---- M-e p-d-b-e-s-s- t-y p-r-. -------------------------- Mne padabaetstsa toy park.
Онај врт тамо ми се свиђа. М-е -адаб----а--о- -а-. М-- п--------- т-- с--- М-е п-д-б-е-ц- т-й с-д- ----------------------- Мне падабаецца той сад. 0
Mne --da-aets-----o--s-d. M-- p----------- t-- s--- M-e p-d-b-e-s-s- t-y s-d- ------------------------- Mne padabaetstsa toy sad.
Овај цвет овде ми се свиђа. М-- п--аб-е--а -эта--к--тк-. М-- п--------- г---- к------ М-е п-д-б-е-ц- г-т-я к-е-к-. ---------------------------- Мне падабаецца гэтая кветка. 0
Mne---da-aet-tsa--e--ya--ve-ka. M-- p----------- g----- k------ M-e p-d-b-e-s-s- g-t-y- k-e-k-. ------------------------------- Mne padabaetstsa getaya kvetka.
Мислим да је лепо. П---ой--, г-та-мі-а. П-------- г--- м---- П---о-м-, г-т- м-л-. -------------------- Па-мойму, гэта міла. 0
P----y-u---e-a --l-. P-------- g--- m---- P---o-m-, g-t- m-l-. -------------------- Pa-moymu, geta mіla.
Мислим да је интересантно. Мн- здае-ц- гэта ц----ым. М-- з------ г--- ц------- М-е з-а-ц-а г-т- ц-к-в-м- ------------------------- Мне здаецца гэта цікавым. 0
Mn- --aet-t-a geta---і-av--. M-- z-------- g--- t-------- M-e z-a-t-t-a g-t- t-і-a-y-. ---------------------------- Mne zdaetstsa geta tsіkavym.
Мислим да је прелепо. П---ойму---эта ц-доўна. П-------- г--- ц------- П---о-м-, г-т- ц-д-ў-а- ----------------------- Па-мойму, гэта цудоўна. 0
Pa---y-u, g-ta-ts--o-na. P-------- g--- t-------- P---o-m-, g-t- t-u-o-n-. ------------------------ Pa-moymu, geta tsudouna.
Мислим да је ружно. Я----аю, -эт-----дка. Я д----- г--- б------ Я д-м-ю- г-т- б-ы-к-. --------------------- Я думаю, гэта брыдка. 0
Ya ------,----- br--ka. Y- d------ g--- b------ Y- d-m-y-, g-t- b-y-k-. ----------------------- Ya dumayu, geta brydka.
Мислим да је досадно. Я--на---ж- -э-а-н-дны-. Я з------- г--- н------ Я з-а-о-ж- г-т- н-д-ы-. ----------------------- Я знаходжу гэта нудным. 0
Y----ak-o--h----t- -ud---. Y- z--------- g--- n------ Y- z-a-h-d-h- g-t- n-d-y-. -------------------------- Ya znakhodzhu geta nudnym.
Мислим да је страшно. Па-мо-----г-та--------. П-------- г--- ж------- П---о-м-, г-т- ж-х-і-а- ----------------------- Па-мойму, гэта жахліва. 0
P---oy--,-g----z-a---іv-. P-------- g--- z--------- P---o-m-, g-t- z-a-h-і-a- ------------------------- Pa-moymu, geta zhakhlіva.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језици и изреке

Изреке постоје у сваком језику. Зато су оне важна одлика националног идентитета. У њима се одражавају вредности и норме једне земље. Оне имају општепознату, трајну форму - односно, не могу се мењати. Изреке су увек кратке и сажете. У њима се врло често употребљавају метафоре. Такође су многе од њих поетски конструисане. Већина изрека нам даје савете или објашњава правила понашања. Но неке од њих садрже у себи отворену критику. У њима се такође врло често употребљавају стереотипове. У њима се, дакле, ради о наводно типичним карактеристикама земаља и народа. Изреке имају дугу традицију. Аристотел их је хвалио, називајући их малим мудростима. Оне су важно стилско средство и у реторици и у књижевности. Њихова посебност је у томе да не губе на актуелности. У лингвистици постоји дисциплина која се бави само њима. Многе изреке постоје у неколиким језицима. При том могу бити лексички сличне. У том случају они који говоре различитим језиком употребљавају исте речи. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Друге изреке су семантички сличне. Оне исту идеју изражавају различитим речима. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Изреке нам помажу у бољем разумевању људи и култура. Најинтересантније су изреке које налазимо широм света. Оне се односе на “важне” теме из људског живота. Оне, дакле, обрађују универзална искуства. Оне нам показују да смо слични - без обзира којим језиком говоримо.
Да ли си знао?
Латвијски спада у источну групу балтичких језика. Говори га више од 2 милиона људи. Латвијски је с литванским у најужем сродству. Ипак, ова два језика нису пуно слични. Може се, значи, десити да се један Литванац и један Латвијац споразумевају на руском. И структура латвијског језика је мање архаична од литванског. У традиционалним песмама и стиховима има још пуно старинских елемената. Они указују на сродност латвијског у односу на литвански. Латвијски лексички фонд је веома занимљиво структуриран. Садржи пуно речи из других језика. Као на пример из немачког, шведског, руског или енглеског. Али неке речи су такође тек недавно створене јер су до сада једноставно недостајале у језику. Латвијски се пише латиничним словима и нагласак је на првом слогу у речи. Граматика познаје пуно посебности којих нема у другим језицима. Граматичка правила су, међутим, увек јасна и недвосмислена.