Рјечник

sr Негација 1   »   zh 否定句1

64 [шездесет и четири]

Негација 1

Негација 1

64[六十四]

64 [Liùshísì]

否定句1

[fǒudìng jù 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски кинески (поједностављени) Игра Више
Ја не разумем реч. 我-不-明白-这- - 。 我 不 明白 这个 词 。 我 不 明- 这- 词 。 ------------- 我 不 明白 这个 词 。 0
w- b- -í--bá--zhè-e -í. wǒ bù míngbái zhège cí. w- b- m-n-b-i z-è-e c-. ----------------------- wǒ bù míngbái zhège cí.
Ја не разумем реченицу. 我 不-明- -- ---。 我 不 明白 这个 句子 。 我 不 明- 这- 句- 。 -------------- 我 不 明白 这个 句子 。 0
W------í----i-zhèg--jù--. Wǒ bù míngbái zhège jùzi. W- b- m-n-b-i z-è-e j-z-. ------------------------- Wǒ bù míngbái zhège jùzi.
Ја не разумем значење. 我 - -白 这个--思-。 我 不 明白 这个 意思 。 我 不 明- 这- 意- 。 -------------- 我 不 明白 这个 意思 。 0
Wǒ--- ----bá---hè----ìs-. Wǒ bù míngbái zhège yìsi. W- b- m-n-b-i z-è-e y-s-. ------------------------- Wǒ bù míngbái zhège yìsi.
учитељ 男-师 男老师 男-师 --- 男老师 0
N-n lǎ-s-ī Nán lǎoshī N-n l-o-h- ---------- Nán lǎoshī
Разумете ли учитеља? 您-- 听- -个-男-师(讲-- - ? 您 能 听懂 这个 男老师(讲课) 吗 ? 您 能 听- 这- 男-师-讲-) 吗 ? --------------------- 您 能 听懂 这个 男老师(讲课) 吗 ? 0
ní---é------- -ǒ-- z-------n-l-os-- (-iǎ-g--)-ma? nín néng tīng dǒng zhège nán lǎoshī (jiǎngkè) ma? n-n n-n- t-n- d-n- z-è-e n-n l-o-h- (-i-n-k-) m-? ------------------------------------------------- nín néng tīng dǒng zhège nán lǎoshī (jiǎngkè) ma?
Да, добро га разумем. 是的- 我 听得-- -- 。 是的, 我 听得 很 明白 。 是-, 我 听- 很 明- 。 --------------- 是的, 我 听得 很 明白 。 0
S-ì-d---wǒ tīng ---h-n mí-gbái. Shì de, wǒ tīng dé hěn míngbái. S-ì d-, w- t-n- d- h-n m-n-b-i- ------------------------------- Shì de, wǒ tīng dé hěn míngbái.
учитељица 女老师 女老师 女-师 --- 女老师 0
Nǚ------ī Nǚ lǎoshī N- l-o-h- --------- Nǚ lǎoshī
Разумете ли учитељицу? 您-能--- -个--老师--课) - ? 您 能 听懂 这个 女老师(讲课) 吗 ? 您 能 听- 这- 女-师-讲-) 吗 ? --------------------- 您 能 听懂 这个 女老师(讲课) 吗 ? 0
nín né-g t-ng dǒ-- z--ge n- --o----(ji-ng-è--ma? nín néng tīng dǒng zhège nǚ lǎoshī (jiǎngkè) ma? n-n n-n- t-n- d-n- z-è-e n- l-o-h- (-i-n-k-) m-? ------------------------------------------------ nín néng tīng dǒng zhège nǚ lǎoshī (jiǎngkè) ma?
Да, добро је разумем. 是-,---听----明- 。 是的, 我 听得 很 明白 。 是-, 我 听- 很 明- 。 --------------- 是的, 我 听得 很 明白 。 0
Shì d-- -- t-n- -é-hě- ---gbá-. Shì de, wǒ tīng dé hěn míngbái. S-ì d-, w- t-n- d- h-n m-n-b-i- ------------------------------- Shì de, wǒ tīng dé hěn míngbái.
људи 人(复数)-们 人(复数)人们 人-复-)-们 ------- 人(复数)人们 0
R---(fù------é-men Rén (fùshù) rénmen R-n (-ù-h-) r-n-e- ------------------ Rén (fùshù) rénmen
Разумете ли људе? 您-- ----们 -话-- ? 您 能 听懂 人们 说话 吗 ? 您 能 听- 人- 说- 吗 ? ---------------- 您 能 听懂 人们 说话 吗 ? 0
ní- néng ---g-d--g-r--men ----hu- m-? nín néng tīng dǒng rénmen shuōhuà ma? n-n n-n- t-n- d-n- r-n-e- s-u-h-à m-? ------------------------------------- nín néng tīng dǒng rénmen shuōhuà ma?
Не, не разумем их тако добро. 不--听-不 -懂 。 不, 听 不 太懂 。 不- 听 不 太- 。 ----------- 不, 听 不 太懂 。 0
B---t-ng -- -à--dǒn-. Bù, tīng bù tài dǒng. B-, t-n- b- t-i d-n-. --------------------- Bù, tīng bù tài dǒng.
пријатљица 女-友 女朋友 女-友 --- 女朋友 0
N-----gyǒu Nǚ péngyǒu N- p-n-y-u ---------- Nǚ péngyǒu
Имате ли пријатељицу? 您-- 一位 女-- --? 您 有 一位 女朋友 吗 ? 您 有 一- 女-友 吗 ? -------------- 您 有 一位 女朋友 吗 ? 0
nín-yǒ-yī-w-i n-----gyǒu---? nín yǒuyī wèi nǚ péngyǒu ma? n-n y-u-ī w-i n- p-n-y-u m-? ---------------------------- nín yǒuyī wèi nǚ péngyǒu ma?
Да, имам. 是--我 -----。 是, 我 有 一位 。 是- 我 有 一- 。 ----------- 是, 我 有 一位 。 0
S----wǒ-y-uyī--è-. Shì, wǒ yǒuyī wèi. S-ì- w- y-u-ī w-i- ------------------ Shì, wǒ yǒuyī wèi.
кћерка -儿 女儿 女- -- 女儿 0
N---r Nǚ'ér N-'-r ----- Nǚ'ér
Имате ли кћерку? 您-有-一个----吗-? 您 有 一个 女儿 吗 ? 您 有 一- 女- 吗 ? ------------- 您 有 一个 女儿 吗 ? 0
nín y-u--gè nǚ-ér-m-? nín yǒuyīgè nǚ'ér ma? n-n y-u-ī-è n-'-r m-? --------------------- nín yǒuyīgè nǚ'ér ma?
Не, немам. 不-我-没- 。 不,我 没有 。 不-我 没- 。 -------- 不,我 没有 。 0
Bù, ---m-----. Bù, wǒ méiyǒu. B-, w- m-i-ǒ-. -------------- Bù, wǒ méiyǒu.

Слепи људи ефикасније прерађују језик

Људи који не виде чују боље. Зато се и крећу брже свакодневним животом. Но слепи људи су такође у стању да боље прераде језик! До овог закључка се дошло бројним студијама. Испитаницима су пуштани текстови. У њима се говорило знатно брже. Упркос томе, слепци су текстове сасвим добро разумели. Испитаници са нормалним видом имали су знатне проблеме у разумевању изговорених реченица. Брзина говора је за њих била превелика. Један други експеримент имао је сличне резултате. Слепим испитаницима, као и онима са нормалним видом, пуштане су разне реченице. Свака реченица је делимично била манипулисана. Задња реч у реченици била је замењена бесмисленом речју. Ипитаницима је наложено да оцене реченице. Требало је да одлуче да ли реченице имају неког смисла или не. Док су на реченицама радили, мериле су им се мождане активности. У питању је било мерење можданих таласа. На основу њих могло се видети којом брзином мозак решава проблеме. Код слепих испитаника се врло брзо појавио одређени сигнал. Он је показивао да се реченице анализирају. Исти сигнал се код испитаника са нормалним видом појавио много касније. Још увек се не зна зашто слепи људи ефикасније обрађују говор. Али постоји једна теорија. Верује се да мозак слепих интензивно употребљава једно одређено подручје. У питању је подручје у којем се код људи са нормалним видом обрађују визуелни надражаји. Код слепих се овај регион не користи у ту сврху. Стога је “слободан” за обављање других задатака. Из тог разлога слепи имају већи капацитет за обраду језика.