Рјечник

sr Негација 1   »   fa ‫منفی کردن 1‬

64 [шездесет и четири]

Негација 1

Негација 1

‫64 [شصت و چهار]‬

64 [shast-o-cha-hâr]

‫منفی کردن 1‬

[nafye 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
Ја не разумем реч. ‫-ن-این---مه--ا -می‌-ه---‬ ‫-- ا-- ک--- ر- ن--------- ‫-ن ا-ن ک-م- ر- ن-ی-ف-م-.- -------------------------- ‫من این کلمه را نمی‌فهمم.‬ 0
ma- ------ râ----i---m--. m-- k----- r- n---------- m-n k-l-m- r- n-m-f-h-a-. ------------------------- man kalame râ nemifahmam.
Ја не разумем реченицу. ‫----ی- جم----- نم-‌-ه---‬ ‫-- ا-- ج--- ر- ن--------- ‫-ن ا-ن ج-ل- ر- ن-ی-ف-م-.- -------------------------- ‫من این جمله را نمی‌فهمم.‬ 0
ma--jomle r--ne-if--mam. m-- j---- r- n---------- m-n j-m-e r- n-m-f-h-a-. ------------------------ man jomle râ nemifahmam.
Ја не разумем значење. ‫م----نی--ن-ر- ن-ی-فهم--‬ ‫-- م--- آ- ر- ن--------- ‫-ن م-ن- آ- ر- ن-ی-ف-م-.- ------------------------- ‫من معنی آن را نمی‌فهمم.‬ 0
ma--m--e--iye-ân r- ne--fa--am. m-- m-------- â- r- n---------- m-n m-----i-e â- r- n-m-f-h-a-. ------------------------------- man ma-e-niye ân râ nemifahmam.
учитељ ‫--لم‬ ‫----- ‫-ع-م- ------ ‫معلم‬ 0
m--a--m m------ m---l-m ------- mo-alem
Разумете ли учитеља? ‫حر---علم -ا م--فه--د؟‬ ‫--- م--- ر- م--------- ‫-ر- م-ل- ر- م-‌-ه-ی-؟- ----------------------- ‫حرف معلم را می‌فهمید؟‬ 0
go-t--ye----al-m------f-h-id? g------- m------ r- m-------- g-f-e-y- m---l-m r- m-f-h-i-? ----------------------------- gofte-ye mo-alem râ mifahmid?
Да, добро га разумем. ‫-ل---من -ر- ا- -م-د)-را خ-- ----ه--.‬ ‫---- م- ح-- ا- (---- ر- خ-- م-------- ‫-ل-، م- ح-ف ا- (-ر-) ر- خ-ب م-‌-ه-م-‬ -------------------------------------- ‫بله، من حرف او (مرد) را خوب می‌فهمم.‬ 0
b--e,--a- g-ft--h------ --a----r- khu- m-fah-a-. b---- m-- g--------- o- (----- r- k--- m-------- b-l-, m-n g-f-e-h-y- o- (-a-d- r- k-u- m-f-h-a-. ------------------------------------------------ bale, man gofte-hâye oo (mard) râ khub mifahmam.
учитељица ‫خان- مع--‬ ‫---- م---- ‫-ا-م م-ل-‬ ----------- ‫خانم معلم‬ 0
khânom--o--lem k----- m------ k-â-o- m---l-m -------------- khânom mo-alem
Разумете ли учитељицу? ‫حرف خا-- مع-- را می---م---‬ ‫--- خ--- م--- ر- م--------- ‫-ر- خ-ن- م-ل- ر- م-‌-ه-ی-؟- ---------------------------- ‫حرف خانم معلم را می‌فهمید؟‬ 0
gof-e----e --ân----o--l-m -â-m-fah-i-? g--------- k----- m------ r- m-------- g-f-e-h-y- k-â-o- m---l-m r- m-f-h-i-? -------------------------------------- gofte-hâye khânom mo-alem râ mifahmid?
Да, добро је разумем. ‫بل-، -رف-ا- (--) ر--می‌فه---‬ ‫---- ح-- ا- (--- ر- م-------- ‫-ل-، ح-ف ا- (-ن- ر- م-‌-ه-م-‬ ------------------------------ ‫بله، حرف او (زن) را می‌فهمم.‬ 0
b-l----o-te-h-ye--- -z-----â---fah-am. b---- g--------- o- (---- r- m-------- b-l-, g-f-e-h-y- o- (-a-) r- m-f-h-a-. -------------------------------------- bale, gofte-hâye oo (zan) râ mifahmam.
људи ‫م--م‬ ‫----- ‫-ر-م- ------ ‫مردم‬ 0
mar--m m----- m-r-o- ------ mardom
Разумете ли људе? ‫-ر-ه-ی مردم----م--فه--د-‬ ‫------ م--- ر- م--------- ‫-ر-ه-ی م-د- ر- م-‌-ه-ی-؟- -------------------------- ‫حرفهای مردم را می‌فهمید؟‬ 0
h-rf-hâye -ard-m ---mifa-mi-? h-------- m----- r- m-------- h-r---â-e m-r-o- r- m-f-h-i-? ----------------------------- harf-hâye mardom râ mifahmid?
Не, не разумем их тако добро. ‫نه،--رف-ا- آ--ا-----ی-د-خوب نم-‌--مم.‬ ‫--- ح----- آ--- ر- ز--- خ-- ن--------- ‫-ه- ح-ف-ا- آ-ه- ر- ز-ا- خ-ب ن-ی-ف-م-.- --------------------------------------- ‫نه، حرفهای آنها را زیاد خوب نمی‌فهمم.‬ 0
na- harf---y- -nhâ--â-ân--enân-k--- -e-ifahmam. n-- h-------- â--- r- â------- k--- n---------- n-, h-r---â-e â-h- r- â-c-e-â- k-u- n-m-f-h-a-. ----------------------------------------------- na, harf-hâye ânhâ râ ânchenân khub nemifahmam.
пријатљица ‫د--ت د--ر‬ ‫---- د---- ‫-و-ت د-ت-‬ ----------- ‫دوست دختر‬ 0
d-os--d-----r d---- d------ d-o-t d-k-t-r ------------- doost dokhtar
Имате ли пријатељицу? ‫--ست----ر --ر-د؟‬ ‫---- د--- د------ ‫-و-ت د-ت- د-ر-د-‬ ------------------ ‫دوست دختر دارید؟‬ 0
do-st d-kh-ar -â-i-? d---- d------ d----- d-o-t d-k-t-r d-r-d- -------------------- doost dokhtar dârid?
Да, имам. ‫--ه،-دا--.‬ ‫---- د----- ‫-ل-، د-ر-.- ------------ ‫بله، دارم.‬ 0
bale, d----. b---- d----- b-l-, d-r-m- ------------ bale, dâram.
кћерка ‫---ر -فر----‬ ‫---- (------- ‫-خ-ر (-ر-ن-)- -------------- ‫دختر (فرزند)‬ 0
d---t---fa-zand) d--------------- d-k-t-r-f-r-a-d- ---------------- dokhtar(farzand)
Имате ли кћерку? ‫ش-- ---- دا-ید-‬ ‫--- د--- د------ ‫-م- د-ت- د-ر-د-‬ ----------------- ‫شما دختر دارید؟‬ 0
s-om- -o-h-a- dâ-id? s---- d------ d----- s-o-â d-k-t-r d-r-d- -------------------- shomâ dokhtar dârid?
Не, немам. ‫--- ندارم.‬ ‫--- ن------ ‫-ه- ن-ا-م-‬ ------------ ‫نه، ندارم.‬ 0
n---n-d--a-. n-- n------- n-, n-d-r-m- ------------ na, nadâram.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Слепи људи ефикасније прерађују језик

Људи који не виде чују боље. Зато се и крећу брже свакодневним животом. Но слепи људи су такође у стању да боље прераде језик! До овог закључка се дошло бројним студијама. Испитаницима су пуштани текстови. У њима се говорило знатно брже. Упркос томе, слепци су текстове сасвим добро разумели. Испитаници са нормалним видом имали су знатне проблеме у разумевању изговорених реченица. Брзина говора је за њих била превелика. Један други експеримент имао је сличне резултате. Слепим испитаницима, као и онима са нормалним видом, пуштане су разне реченице. Свака реченица је делимично била манипулисана. Задња реч у реченици била је замењена бесмисленом речју. Ипитаницима је наложено да оцене реченице. Требало је да одлуче да ли реченице имају неког смисла или не. Док су на реченицама радили, мериле су им се мождане активности. У питању је било мерење можданих таласа. На основу њих могло се видети којом брзином мозак решава проблеме. Код слепих испитаника се врло брзо појавио одређени сигнал. Он је показивао да се реченице анализирају. Исти сигнал се код испитаника са нормалним видом појавио много касније. Још увек се не зна зашто слепи људи ефикасније обрађују говор. Али постоји једна теорија. Верује се да мозак слепих интензивно употребљава једно одређено подручје. У питању је подручје у којем се код људи са нормалним видом обрађују визуелни надражаји. Код слепих се овај регион не користи у ту сврху. Стога је “слободан” за обављање других задатака. Из тог разлога слепи имају већи капацитет за обраду језика.