Рјечник

sr Негација 1   »   be Адмаўленне 1

64 [шездесет и четири]

Негација 1

Негација 1

64 [шэсцьдзесят чатыры]

64 [shests’dzesyat chatyry]

Адмаўленне 1

[Admaulenne 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Ја не разумем реч. Я н- -азу-е- сло-а. Я н- р------ с----- Я н- р-з-м-ю с-о-а- ------------------- Я не разумею слова. 0
Ya n- r-zu-eyu-sl---. Y- n- r------- s----- Y- n- r-z-m-y- s-o-a- --------------------- Ya ne razumeyu slova.
Ја не разумем реченицу. Я н- ---у-ею-с-а-. Я н- р------ с---- Я н- р-з-м-ю с-а-. ------------------ Я не разумею сказ. 0
Y- n- r--u-e-u --a-. Y- n- r------- s---- Y- n- r-z-m-y- s-a-. -------------------- Ya ne razumeyu skaz.
Ја не разумем значење. Я--е ---у--ю -на-э---. Я н- р------ з-------- Я н- р-з-м-ю з-а-э-н-. ---------------------- Я не разумею значэнне. 0
Ya--- ----m-y- z--chenn-. Y- n- r------- z--------- Y- n- r-z-m-y- z-a-h-n-e- ------------------------- Ya ne razumeyu znachenne.
учитељ на----н-к н-------- н-с-а-н-к --------- настаўнік 0
n--ta---k n-------- n-s-a-n-k --------- nastaunіk
Разумете ли учитеља? Вы---з--ее-- ---та-ні--? В- р-------- н---------- В- р-з-м-е-е н-с-а-н-к-? ------------------------ Вы разумееце настаўніка? 0
Vy--azume---e-----a---ka? V- r--------- n---------- V- r-z-m-e-s- n-s-a-n-k-? ------------------------- Vy razumeetse nastaunіka?
Да, добро га разумем. Так,-- -----ею--г------а. Т--- я р------ я-- д----- Т-к- я р-з-м-ю я-о д-б-а- ------------------------- Так, я разумею яго добра. 0
T-k--y---a-um-yu -ago ---ra. T--- y- r------- y--- d----- T-k- y- r-z-m-y- y-g- d-b-a- ---------------------------- Tak, ya razumeyu yago dobra.
учитељица настаўніца н--------- н-с-а-н-ц- ---------- настаўніца 0
nas-------a n---------- n-s-a-n-t-a ----------- nastaunіtsa
Разумете ли учитељицу? В--р-зум-е----а--а--і--? В- р-------- н---------- В- р-з-м-е-е н-с-а-н-ц-? ------------------------ Вы разумееце настаўніцу? 0
V- r--um-e-s- -as----і-s-? V- r--------- n----------- V- r-z-m-e-s- n-s-a-n-t-u- -------------------------- Vy razumeetse nastaunіtsu?
Да, добро је разумем. Так- ---а-у--ю--е д-бра. Т--- я р------ я- д----- Т-к- я р-з-м-ю я- д-б-а- ------------------------ Так, я разумею яе добра. 0
T-k, y--r--u-------ye -o--a. T--- y- r------- y--- d----- T-k- y- r-z-m-y- y-y- d-b-a- ---------------------------- Tak, ya razumeyu yaye dobra.
људи люд-і л---- л-д-і ----- людзі 0
l-u--і l----- l-u-z- ------ lyudzі
Разумете ли људе? В--р----е--- лю--е-? В- р-------- л------ В- р-з-м-е-е л-д-е-? -------------------- Вы разумееце людзей? 0
V- r-z--e--s- -y----y? V- r--------- l------- V- r-z-m-e-s- l-u-z-y- ---------------------- Vy razumeetse lyudzey?
Не, не разумем их тако добро. Не------зум-ю--------ель---до---. Н-- я р------ і- н- в----- д----- Н-, я р-з-м-ю і- н- в-л-м- д-б-а- --------------------------------- Не, я разумею іх не вельмі добра. 0
Ne---a-ra-ume----k---e-vel’-і dobra. N-- y- r------- і-- n- v----- d----- N-, y- r-z-m-y- і-h n- v-l-m- d-b-a- ------------------------------------ Ne, ya razumeyu іkh ne vel’mі dobra.
пријатљица с-б--ў-а с------- с-б-о-к- -------- сяброўка 0
s----o-ka s-------- s-a-r-u-a --------- syabrouka
Имате ли пријатељицу? У--а---сц--с-б-оўка? У В-- ё--- с-------- У В-с ё-ц- с-б-о-к-? -------------------- У Вас ёсць сяброўка? 0
U Va--y-s-s’----b--u-a? U V-- y----- s--------- U V-s y-s-s- s-a-r-u-a- ----------------------- U Vas yosts’ syabrouka?
Да, имам. Т--- ёсц-. Т--- ё---- Т-к- ё-ц-. ---------- Так, ёсць. 0
T-k, --sts’. T--- y------ T-k- y-s-s-. ------------ Tak, yosts’.
кћерка дачка д---- д-ч-а ----- дачка 0
da---a d----- d-c-k- ------ dachka
Имате ли кћерку? У---с----ь--а-ка? У В-- ё--- д----- У В-с ё-ц- д-ч-а- ----------------- У Вас ёсць дачка? 0
U--as -os--- -ach-a? U V-- y----- d------ U V-s y-s-s- d-c-k-? -------------------- U Vas yosts’ dachka?
Не, немам. Не,--яма. Н-- н---- Н-, н-м-. --------- Не, няма. 0
Ne,------. N-- n----- N-, n-a-a- ---------- Ne, nyama.

Слепи људи ефикасније прерађују језик

Људи који не виде чују боље. Зато се и крећу брже свакодневним животом. Но слепи људи су такође у стању да боље прераде језик! До овог закључка се дошло бројним студијама. Испитаницима су пуштани текстови. У њима се говорило знатно брже. Упркос томе, слепци су текстове сасвим добро разумели. Испитаници са нормалним видом имали су знатне проблеме у разумевању изговорених реченица. Брзина говора је за њих била превелика. Један други експеримент имао је сличне резултате. Слепим испитаницима, као и онима са нормалним видом, пуштане су разне реченице. Свака реченица је делимично била манипулисана. Задња реч у реченици била је замењена бесмисленом речју. Ипитаницима је наложено да оцене реченице. Требало је да одлуче да ли реченице имају неког смисла или не. Док су на реченицама радили, мериле су им се мождане активности. У питању је било мерење можданих таласа. На основу њих могло се видети којом брзином мозак решава проблеме. Код слепих испитаника се врло брзо појавио одређени сигнал. Он је показивао да се реченице анализирају. Исти сигнал се код испитаника са нормалним видом појавио много касније. Још увек се не зна зашто слепи људи ефикасније обрађују говор. Али постоји једна теорија. Верује се да мозак слепих интензивно употребљава једно одређено подручје. У питању је подручје у којем се код људи са нормалним видом обрађују визуелни надражаји. Код слепих се овај регион не користи у ту сврху. Стога је “слободан” за обављање других задатака. Из тог разлога слепи имају већи капацитет за обраду језика.