Рјечник

sr Негација 1   »   mk Негирање 1

64 [шездесет и четири]

Негација 1

Негација 1

64 [шеесет и четири]

64 [shyeyesyet i chyetiri]

Негирање 1

Nyeguiraњye 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Ја не разумем реч. Ја--н---о ---б-р-- ------. Ј__ н_ г_ р_______ з______ Ј-с н- г- р-з-и-а- з-о-о-. -------------------------- Јас не го разбирам зборот. 0
Ј-s-ny---uo -azbi--m z-or--. Ј__ n__ g__ r_______ z______ Ј-s n-e g-o r-z-i-a- z-o-o-. ---------------------------- Јas nye guo razbiram zborot.
Ја не разумем реченицу. Ј-с-не--- --з---ам--е-ениц---. Ј__ н_ ј_ р_______ р__________ Ј-с н- ј- р-з-и-а- р-ч-н-ц-т-. ------------------------------ Јас не ја разбирам реченицата. 0
Јa- nye-јa-r------m-ryech-en---at-. Ј__ n__ ј_ r_______ r______________ Ј-s n-e ј- r-z-i-a- r-e-h-e-i-z-t-. ----------------------------------- Јas nye јa razbiram ryechyenitzata.
Ја не разумем значење. Ј-с-н---о р--б---м-з-аче-е-о. Ј__ н_ г_ р_______ з_________ Ј-с н- г- р-з-и-а- з-а-е-е-о- ----------------------------- Јас не го разбирам значењето. 0
Ј-s-n-e-g---r-zbi------a--y-њye-o. Ј__ n__ g__ r_______ z____________ Ј-s n-e g-o r-z-i-a- z-a-h-e-y-t-. ---------------------------------- Јas nye guo razbiram znachyeњyeto.
учитељ н-с-ав--к / ---т-л н________ / у_____ н-с-а-н-к / у-и-е- ------------------ наставник / учител 0
n---a--ik /-o-c---y-l n________ / o________ n-s-a-n-k / o-c-i-y-l --------------------- nastavnik / oochityel
Разумете ли учитеља? Г- разби--те-л- н---а--и--т? Г_ р________ л_ н___________ Г- р-з-и-а-е л- н-с-а-н-к-т- ---------------------------- Го разбирате ли наставникот? 0
G-- r----r-t-- l- n--tav--ko-? G__ r_________ l_ n___________ G-o r-z-i-a-y- l- n-s-a-n-k-t- ------------------------------ Guo razbiratye li nastavnikot?
Да, добро га разумем. Д-,-ј-с-го-разби--- д-б--. Д__ ј__ г_ р_______ д_____ Д-, ј-с г- р-з-и-а- д-б-о- -------------------------- Да, јас го разбирам добро. 0
D---јa- g-o -------m-do-ro. D__ ј__ g__ r_______ d_____ D-, ј-s g-o r-z-i-a- d-b-o- --------------------------- Da, јas guo razbiram dobro.
учитељица н--тавн-чка ---чителка н__________ / у_______ н-с-а-н-ч-а / у-и-е-к- ---------------------- наставничка / учителка 0
na--av-ic--a / -oc-i---l-a n___________ / o__________ n-s-a-n-c-k- / o-c-i-y-l-a -------------------------- nastavnichka / oochityelka
Разумете ли учитељицу? Ј- -а----ате л- -аст-внич--та? Ј_ р________ л_ н_____________ Ј- р-з-и-а-е л- н-с-а-н-ч-а-а- ------------------------------ Ја разбирате ли наставничката? 0
Ј---azb--atye l- -a-t-v-ic---ta? Ј_ r_________ l_ n______________ Ј- r-z-i-a-y- l- n-s-a-n-c-k-t-? -------------------------------- Јa razbiratye li nastavnichkata?
Да, добро је разумем. Д-,--ас ---р-зб--а- --бр-. Д__ ј__ ј_ р_______ д_____ Д-, ј-с ј- р-з-и-а- д-б-о- -------------------------- Да, јас ја разбирам добро. 0
Da,--as-јa-----i--- -obr-. D__ ј__ ј_ r_______ d_____ D-, ј-s ј- r-z-i-a- d-b-o- -------------------------- Da, јas јa razbiram dobro.
људи л--е л___ л-ѓ- ---- луѓе 0
lo-ѓye l_____ l-o-y- ------ looѓye
Разумете ли људе? Ги-ра---рате--и-л-----? Г_ р________ л_ л______ Г- р-з-и-а-е л- л-ѓ-т-? ----------------------- Ги разбирате ли луѓето? 0
Gu- raz--r---e-l-------eto? G__ r_________ l_ l________ G-i r-z-i-a-y- l- l-o-y-t-? --------------------------- Gui razbiratye li looѓyeto?
Не, не разумем их тако добро. Не---а--не-ги разби-а---ос-ма---бро. Н__ ј__ н_ г_ р_______ с_____ д_____ Н-, ј-с н- г- р-з-и-а- с-с-м- д-б-о- ------------------------------------ Не, јас не ги разбирам сосема добро. 0
N-e- -a- n-e -ui----bi--m ---ye-a--o-r-. N___ ј__ n__ g__ r_______ s______ d_____ N-e- ј-s n-e g-i r-z-i-a- s-s-e-a d-b-o- ---------------------------------------- Nye, јas nye gui razbiram sosyema dobro.
пријатљица п--ј--е--а п_________ п-и-а-е-к- ---------- пријателка 0
pr---ty-lka p__________ p-i-a-y-l-a ----------- priјatyelka
Имате ли пријатељицу? И---е-л- -р-ј---лка? И____ л_ п__________ И-а-е л- п-и-а-е-к-? -------------------- Имате ли пријателка? 0
Im-tye ------јa--elka? I_____ l_ p___________ I-a-y- l- p-i-a-y-l-a- ---------------------- Imatye li priјatyelka?
Да, имам. Д---и--м. Д__ и____ Д-, и-а-. --------- Да, имам. 0
Da,--m--. D__ i____ D-, i-a-. --------- Da, imam.
кћерка ќ---а ќ____ ќ-р-а ----- ќерка 0
k-yer-a k______ k-y-r-a ------- kjyerka
Имате ли кћерку? Им--е л---ер--? И____ л_ ќ_____ И-а-е л- ќ-р-а- --------------- Имате ли ќерка? 0
Im--ye-l--kjye--a? I_____ l_ k_______ I-a-y- l- k-y-r-a- ------------------ Imatye li kjyerka?
Не, немам. Не,--а- не-а- ќ-р-а. Н__ ј__ н____ ќ_____ Н-, ј-с н-м-м ќ-р-а- -------------------- Не, јас немам ќерка. 0
N-e, -a--n--ma---j-er--. N___ ј__ n_____ k_______ N-e- ј-s n-e-a- k-y-r-a- ------------------------ Nye, јas nyemam kjyerka.

Слепи људи ефикасније прерађују језик

Људи који не виде чују боље. Зато се и крећу брже свакодневним животом. Но слепи људи су такође у стању да боље прераде језик! До овог закључка се дошло бројним студијама. Испитаницима су пуштани текстови. У њима се говорило знатно брже. Упркос томе, слепци су текстове сасвим добро разумели. Испитаници са нормалним видом имали су знатне проблеме у разумевању изговорених реченица. Брзина говора је за њих била превелика. Један други експеримент имао је сличне резултате. Слепим испитаницима, као и онима са нормалним видом, пуштане су разне реченице. Свака реченица је делимично била манипулисана. Задња реч у реченици била је замењена бесмисленом речју. Ипитаницима је наложено да оцене реченице. Требало је да одлуче да ли реченице имају неког смисла или не. Док су на реченицама радили, мериле су им се мождане активности. У питању је било мерење можданих таласа. На основу њих могло се видети којом брзином мозак решава проблеме. Код слепих испитаника се врло брзо појавио одређени сигнал. Он је показивао да се реченице анализирају. Исти сигнал се код испитаника са нормалним видом појавио много касније. Још увек се не зна зашто слепи људи ефикасније обрађују говор. Али постоји једна теорија. Верује се да мозак слепих интензивно употребљава једно одређено подручје. У питању је подручје у којем се код људи са нормалним видом обрађују визуелни надражаји. Код слепих се овај регион не користи у ту сврху. Стога је “слободан” за обављање других задатака. Из тог разлога слепи имају већи капацитет за обраду језика.