Рјечник

sr Негација 1   »   mk Негирање 1

64 [шездесет и четири]

Негација 1

Негација 1

64 [шеесет и четири]

64 [shyeyesyet i chyetiri]

Негирање 1

[Nyeguiraњye 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Ја не разумем реч. Ја---е -- р-зб--ам --оро-. Ј-- н- г- р------- з------ Ј-с н- г- р-з-и-а- з-о-о-. -------------------------- Јас не го разбирам зборот. 0
Јas---e-g-------iram---o-o-. Ј-- n-- g-- r------- z------ Ј-s n-e g-o r-z-i-a- z-o-o-. ---------------------------- Јas nye guo razbiram zborot.
Ја не разумем реченицу. Ј-с ----а-раз--ра- --ч--ицата. Ј-- н- ј- р------- р---------- Ј-с н- ј- р-з-и-а- р-ч-н-ц-т-. ------------------------------ Јас не ја разбирам реченицата. 0
Јa---ye-----azb-ra--rye-hyeni-z--a. Ј-- n-- ј- r------- r-------------- Ј-s n-e ј- r-z-i-a- r-e-h-e-i-z-t-. ----------------------------------- Јas nye јa razbiram ryechyenitzata.
Ја не разумем значење. Ј-с н--г---а--ира---н-ч--е-о. Ј-- н- г- р------- з--------- Ј-с н- г- р-з-и-а- з-а-е-е-о- ----------------------------- Јас не го разбирам значењето. 0
Ј-s --e-guo-----i-a--z-------ye--. Ј-- n-- g-- r------- z------------ Ј-s n-e g-o r-z-i-a- z-a-h-e-y-t-. ---------------------------------- Јas nye guo razbiram znachyeњyeto.
учитељ н----вни- - -ч-тел н-------- / у----- н-с-а-н-к / у-и-е- ------------------ наставник / учител 0
n-s-av--- /-o-ch--yel n-------- / o-------- n-s-a-n-k / o-c-i-y-l --------------------- nastavnik / oochityel
Разумете ли учитеља? Г--р-з-и--т- л----с--в--кот? Г- р-------- л- н----------- Г- р-з-и-а-е л- н-с-а-н-к-т- ---------------------------- Го разбирате ли наставникот? 0
Guo---zbir-ty- ------t-v---o-? G-- r--------- l- n----------- G-o r-z-i-a-y- l- n-s-a-n-k-t- ------------------------------ Guo razbiratye li nastavnikot?
Да, добро га разумем. Да- јас го-разб-ра---обр-. Д-- ј-- г- р------- д----- Д-, ј-с г- р-з-и-а- д-б-о- -------------------------- Да, јас го разбирам добро. 0
Da----s --o r--b--a- -o---. D-- ј-- g-- r------- d----- D-, ј-s g-o r-z-i-a- d-b-o- --------------------------- Da, јas guo razbiram dobro.
учитељица н-ст-в--чка-/ у------а н---------- / у------- н-с-а-н-ч-а / у-и-е-к- ---------------------- наставничка / учителка 0
n--tav-i-----/-oochi-y--ka n----------- / o---------- n-s-a-n-c-k- / o-c-i-y-l-a -------------------------- nastavnichka / oochityelka
Разумете ли учитељицу? Ј---азбир-те ли----тавнич-а-а? Ј- р-------- л- н------------- Ј- р-з-и-а-е л- н-с-а-н-ч-а-а- ------------------------------ Ја разбирате ли наставничката? 0
Јa r-z--r--ye--- nast-vn----ata? Ј- r--------- l- n-------------- Ј- r-z-i-a-y- l- n-s-a-n-c-k-t-? -------------------------------- Јa razbiratye li nastavnichkata?
Да, добро је разумем. Да, јас ј- ра--и-а- д-бро. Д-- ј-- ј- р------- д----- Д-, ј-с ј- р-з-и-а- д-б-о- -------------------------- Да, јас ја разбирам добро. 0
D-,--a- јa ---b-r-m -ob--. D-- ј-- ј- r------- d----- D-, ј-s ј- r-z-i-a- d-b-o- -------------------------- Da, јas јa razbiram dobro.
људи лу-е л--- л-ѓ- ---- луѓе 0
lo-ѓye l----- l-o-y- ------ looѓye
Разумете ли људе? Ги-----и---- -и--уѓ--о? Г- р-------- л- л------ Г- р-з-и-а-е л- л-ѓ-т-? ----------------------- Ги разбирате ли луѓето? 0
Gu- r--b----y---i---oѓ---o? G-- r--------- l- l-------- G-i r-z-i-a-y- l- l-o-y-t-? --------------------------- Gui razbiratye li looѓyeto?
Не, не разумем их тако добро. Н-, ј-с -е--и -а----а--с--ема-доб-о. Н-- ј-- н- г- р------- с----- д----- Н-, ј-с н- г- р-з-и-а- с-с-м- д-б-о- ------------------------------------ Не, јас не ги разбирам сосема добро. 0
Nye,---- -ye --i raz-i-am -os-em---obro. N--- ј-- n-- g-- r------- s------ d----- N-e- ј-s n-e g-i r-z-i-a- s-s-e-a d-b-o- ---------------------------------------- Nye, јas nye gui razbiram sosyema dobro.
пријатљица пр--ате-ка п--------- п-и-а-е-к- ---------- пријателка 0
p------el-a p---------- p-i-a-y-l-a ----------- priјatyelka
Имате ли пријатељицу? И--т---и-п-ија--лка? И---- л- п---------- И-а-е л- п-и-а-е-к-? -------------------- Имате ли пријателка? 0
I-at-e li-pri-atyelk-? I----- l- p----------- I-a-y- l- p-i-a-y-l-a- ---------------------- Imatye li priјatyelka?
Да, имам. Да,-им-м. Д-- и---- Д-, и-а-. --------- Да, имам. 0
Da- i-am. D-- i---- D-, i-a-. --------- Da, imam.
кћерка ќ--ка ќ---- ќ-р-а ----- ќерка 0
k---r-a k------ k-y-r-a ------- kjyerka
Имате ли кћерку? Имат- -и ќерка? И---- л- ќ----- И-а-е л- ќ-р-а- --------------- Имате ли ќерка? 0
I----e li k-ye--a? I----- l- k------- I-a-y- l- k-y-r-a- ------------------ Imatye li kjyerka?
Не, немам. Не, -а- н--ам -е--а. Н-- ј-- н---- ќ----- Н-, ј-с н-м-м ќ-р-а- -------------------- Не, јас немам ќерка. 0
N--,-јa- ny--am kjy----. N--- ј-- n----- k------- N-e- ј-s n-e-a- k-y-r-a- ------------------------ Nye, јas nyemam kjyerka.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Слепи људи ефикасније прерађују језик

Људи који не виде чују боље. Зато се и крећу брже свакодневним животом. Но слепи људи су такође у стању да боље прераде језик! До овог закључка се дошло бројним студијама. Испитаницима су пуштани текстови. У њима се говорило знатно брже. Упркос томе, слепци су текстове сасвим добро разумели. Испитаници са нормалним видом имали су знатне проблеме у разумевању изговорених реченица. Брзина говора је за њих била превелика. Један други експеримент имао је сличне резултате. Слепим испитаницима, као и онима са нормалним видом, пуштане су разне реченице. Свака реченица је делимично била манипулисана. Задња реч у реченици била је замењена бесмисленом речју. Ипитаницима је наложено да оцене реченице. Требало је да одлуче да ли реченице имају неког смисла или не. Док су на реченицама радили, мериле су им се мождане активности. У питању је било мерење можданих таласа. На основу њих могло се видети којом брзином мозак решава проблеме. Код слепих испитаника се врло брзо појавио одређени сигнал. Он је показивао да се реченице анализирају. Исти сигнал се код испитаника са нормалним видом појавио много касније. Још увек се не зна зашто слепи људи ефикасније обрађују говор. Али постоји једна теорија. Верује се да мозак слепих интензивно употребљава једно одређено подручје. У питању је подручје у којем се код људи са нормалним видом обрађују визуелни надражаји. Код слепих се овај регион не користи у ту сврху. Стога је “слободан” за обављање других задатака. Из тог разлога слепи имају већи капацитет за обраду језика.