Рјечник

sr Везници 1   »   el Σύνδεσμοι 1

94 [деведесет и четири]

Везници 1

Везници 1

94 [ενενήντα τέσσερα]

94 [enenḗnta téssera]

Σύνδεσμοι 1

[Sýndesmoi 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Чекај док киша не престане. Π-ρ-με-ε (------ ----τ--ατ--ε--η βρ-χή. Περίμενε (μέχρι) να σταματήσει η βροχή. Π-ρ-μ-ν- (-έ-ρ-) ν- σ-α-α-ή-ε- η β-ο-ή- --------------------------------------- Περίμενε (μέχρι) να σταματήσει η βροχή. 0
Pe--me-- --éch-i---- s------s---ē broc-ḗ. Perímene (méchri) na stamatḗsei ē brochḗ. P-r-m-n- (-é-h-i- n- s-a-a-ḗ-e- ē b-o-h-. ----------------------------------------- Perímene (méchri) na stamatḗsei ē brochḗ.
Чекај док завршим. Πε--μ--- (--χρ-)--α -τ-ιμ-στώ. Περίμενε (μέχρι) να ετοιμαστώ. Π-ρ-μ-ν- (-έ-ρ-) ν- ε-ο-μ-σ-ώ- ------------------------------ Περίμενε (μέχρι) να ετοιμαστώ. 0
Pe-ímen- --éch-i- na---oi--s--. Perímene (méchri) na etoimastṓ. P-r-m-n- (-é-h-i- n- e-o-m-s-ṓ- ------------------------------- Perímene (méchri) na etoimastṓ.
Чекај док се он не врати. Π--ίμ-ν--(μέχ--)--α-γ--ίσε-. Περίμενε (μέχρι) να γυρίσει. Π-ρ-μ-ν- (-έ-ρ-) ν- γ-ρ-σ-ι- ---------------------------- Περίμενε (μέχρι) να γυρίσει. 0
Períme---(m-ch--- n- g---s-i. Perímene (méchri) na gyrísei. P-r-m-n- (-é-h-i- n- g-r-s-i- ----------------------------- Perímene (méchri) na gyrísei.
Ја чекам док ми се коса не осуши. Περ--έ----μέχ-ι)--α σ---νώ--υ- ---μ-λλ-- --υ Περιμένω (μέχρι) να στεγνώσουν τα μαλλιά μου Π-ρ-μ-ν- (-έ-ρ-) ν- σ-ε-ν-σ-υ- τ- μ-λ-ι- μ-υ -------------------------------------------- Περιμένω (μέχρι) να στεγνώσουν τα μαλλιά μου 0
P------ō (-éch-i- -- -t-gn---un-t---a-l-----u Periménō (méchri) na stegnṓsoun ta malliá mou P-r-m-n- (-é-h-i- n- s-e-n-s-u- t- m-l-i- m-u --------------------------------------------- Periménō (méchri) na stegnṓsoun ta malliá mou
Ја чекам док се филм не заврши. Π-ρ---------χ--- να--ε-ε--σ---- --ιν--. Περιμένω (μέχρι) να τελειώσει η ταινία. Π-ρ-μ-ν- (-έ-ρ-) ν- τ-λ-ι-σ-ι η τ-ι-ί-. --------------------------------------- Περιμένω (μέχρι) να τελειώσει η ταινία. 0
Periménō ----h-i) na t-l-i-sei-ē ta--ía. Periménō (méchri) na teleiṓsei ē tainía. P-r-m-n- (-é-h-i- n- t-l-i-s-i ē t-i-í-. ---------------------------------------- Periménō (méchri) na teleiṓsei ē tainía.
Ја чекам док на семафору не буде зелено. Π-ρι-έ-ω (μ--ρι- ν--αν-ψε----άσινο. Περιμένω (μέχρι) να ανάψει πράσινο. Π-ρ-μ-ν- (-έ-ρ-) ν- α-ά-ε- π-ά-ι-ο- ----------------------------------- Περιμένω (μέχρι) να ανάψει πράσινο. 0
P-r-m-n- -m-c-ri---a anáp-e- --ási--. Periménō (méchri) na anápsei prásino. P-r-m-n- (-é-h-i- n- a-á-s-i p-á-i-o- ------------------------------------- Periménō (méchri) na anápsei prásino.
Када путујеш на годишњи одмор? Πό---φ-ύγε------ διακ-πέ-; Πότε φεύγεις για διακοπές; Π-τ- φ-ύ-ε-ς γ-α δ-α-ο-έ-; -------------------------- Πότε φεύγεις για διακοπές; 0
Pót-----úgeis--ia--i--op--? Póte pheúgeis gia diakopés? P-t- p-e-g-i- g-a d-a-o-é-? --------------------------- Póte pheúgeis gia diakopés?
Још пре летњег распуста? Π-ι- -ο-κ-λ---ί--; Πριν το καλοκαίρι; Π-ι- τ- κ-λ-κ-ί-ι- ------------------ Πριν το καλοκαίρι; 0
P--- -- k-l--aír-? Prin to kalokaíri? P-i- t- k-l-k-í-i- ------------------ Prin to kalokaíri?
Да, још пре него почне летњи распуст. Ν------ι--αρχίσο-- -- -αλο-α---ν---δ-ακ----. Ναι, πριν αρχίσουν οι καλοκαιρινές διακοπές. Ν-ι- π-ι- α-χ-σ-υ- ο- κ-λ-κ-ι-ι-έ- δ-α-ο-έ-. -------------------------------------------- Ναι, πριν αρχίσουν οι καλοκαιρινές διακοπές. 0
N-i--p-in-a---í-ou- -i -alo-ai---é--diakopés-. Nai, prin archísoun oi kalokairinés diakopés.. N-i- p-i- a-c-í-o-n o- k-l-k-i-i-é- d-a-o-é-.- ---------------------------------------------- Nai, prin archísoun oi kalokairinés diakopés..
Поправи кров, пре него што почне зима. Επ--κ---σε--η σ-ε-ή -ρι--μ--ι --χ-ιμώ-α-. Επισκεύασε τη σκεπή πριν μπει ο χειμώνας. Ε-ι-κ-ύ-σ- τ- σ-ε-ή π-ι- μ-ε- ο χ-ι-ώ-α-. ----------------------------------------- Επισκεύασε τη σκεπή πριν μπει ο χειμώνας. 0
Epi--e---e-tē sk-pḗ---in-m--- o -he-mṓn--. Episkeúase tē skepḗ prin mpei o cheimṓnas. E-i-k-ú-s- t- s-e-ḗ p-i- m-e- o c-e-m-n-s- ------------------------------------------ Episkeúase tē skepḗ prin mpei o cheimṓnas.
Опери руке, пре него што седнеш за сто. Π------α-χέρ-α σου----ν--άτσε-ς στο-τρ-π-ζ-. Πλύνε τα χέρια σου πριν κάτσεις στο τραπέζι. Π-ύ-ε τ- χ-ρ-α σ-υ π-ι- κ-τ-ε-ς σ-ο τ-α-έ-ι- -------------------------------------------- Πλύνε τα χέρια σου πριν κάτσεις στο τραπέζι. 0
P--n- -- ch-ria s-----in---ts--s-sto t--p-zi. Plýne ta chéria sou prin kátseis sto trapézi. P-ý-e t- c-é-i- s-u p-i- k-t-e-s s-o t-a-é-i- --------------------------------------------- Plýne ta chéria sou prin kátseis sto trapézi.
Затвори прозор, пре него што изађеш. Κ--ίσ- το-π--ά---ο--ρ-ν βγε---έξω. Κλείσε το παράθυρο πριν βγεις έξω. Κ-ε-σ- τ- π-ρ-θ-ρ- π-ι- β-ε-ς έ-ω- ---------------------------------- Κλείσε το παράθυρο πριν βγεις έξω. 0
K----e--o-p-r--hyr- p-in--g-is -xō. Kleíse to paráthyro prin bgeis éxō. K-e-s- t- p-r-t-y-o p-i- b-e-s é-ō- ----------------------------------- Kleíse to paráthyro prin bgeis éxō.
Када ћеш доћи кући? Π-τ--θ--έ-θει- -πί--; Πότε θα έρθεις σπίτι; Π-τ- θ- έ-θ-ι- σ-ί-ι- --------------------- Πότε θα έρθεις σπίτι; 0
Póte t-- --t-e-- -p--i? Póte tha értheis spíti? P-t- t-a é-t-e-s s-í-i- ----------------------- Póte tha értheis spíti?
Након наставе? Μετά--- μάθ-μ-; Μετά το μάθημα; Μ-τ- τ- μ-θ-μ-; --------------- Μετά το μάθημα; 0
M-tá to--áth--a? Metá to máthēma? M-t- t- m-t-ē-a- ---------------- Metá to máthēma?
Да, након што се настава заврши. Να-, ότ-ν -ελ--ώ--ι-το-μ----α. Ναι, όταν τελειώσει το μάθημα. Ν-ι- ό-α- τ-λ-ι-σ-ι τ- μ-θ-μ-. ------------------------------ Ναι, όταν τελειώσει το μάθημα. 0
N-i,---------eiṓsei to--á---ma. Nai, ótan teleiṓsei to máthēma. N-i- ó-a- t-l-i-s-i t- m-t-ē-a- ------------------------------- Nai, ótan teleiṓsei to máthēma.
Након што је имао незгоду, он више није могао радити. Με---τ--α-ύχη-α-π-υ είχ--δε- -----ύ-- -α-δ-υ-έ-ε---ια. Μετά το ατύχημα που είχε δεν μπορούσε να δουλέψει πια. Μ-τ- τ- α-ύ-η-α π-υ ε-χ- δ-ν μ-ο-ο-σ- ν- δ-υ-έ-ε- π-α- ------------------------------------------------------ Μετά το ατύχημα που είχε δεν μπορούσε να δουλέψει πια. 0
Met------tých--a pou e-ch---e---poroú-e n--doul-p-ei-pia. Metá to atýchēma pou eíche den mporoúse na doulépsei pia. M-t- t- a-ý-h-m- p-u e-c-e d-n m-o-o-s- n- d-u-é-s-i p-a- --------------------------------------------------------- Metá to atýchēma pou eíche den mporoúse na doulépsei pia.
Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. Α-ο--έ-ασε-τη-δ---ε-ά -ου-π-γε -----Α-ερι--. Αφού έχασε τη δουλειά του πήγε στην Αμερική. Α-ο- έ-α-ε τ- δ-υ-ε-ά τ-υ π-γ- σ-η- Α-ε-ι-ή- -------------------------------------------- Αφού έχασε τη δουλειά του πήγε στην Αμερική. 0
Ap----échase -- --uleiá t---pḗge s-ēn---eri--. Aphoú échase tē douleiá tou pḗge stēn Amerikḗ. A-h-ú é-h-s- t- d-u-e-á t-u p-g- s-ē- A-e-i-ḗ- ---------------------------------------------- Aphoú échase tē douleiá tou pḗge stēn Amerikḗ.
Након што је отишао у Америку, он се обогатио. Αφο- -ή-- -τη-Αμ-ρι-- έγ-ν----ούσ-ος. Αφού πήγε στη Αμερική έγινε πλούσιος. Α-ο- π-γ- σ-η Α-ε-ι-ή έ-ι-ε π-ο-σ-ο-. ------------------------------------- Αφού πήγε στη Αμερική έγινε πλούσιος. 0
Ap--- p----stē--m-------gine-pl--si-s. Aphoú pḗge stē Amerikḗ égine ploúsios. A-h-ú p-g- s-ē A-e-i-ḗ é-i-e p-o-s-o-. -------------------------------------- Aphoú pḗge stē Amerikḗ égine ploúsios.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Како учити два језика одједном

У данашње време страни језици све више добијају на значају. Многи људи уче стране језике. На свету постоје бројни занимљиви језици. Зато многи људи уче неколико језика одједном. Ово углавном не преdставља проблем за оне који су двојезично одрасли. Мозак оба језика учи аутоматски. Кад порасту, деца тачно знају шта ком језику припада. Двојезичним особама познате су карактеристике оба језика. Код одраслих ово фунционише на другачији начин. Њима није тако лако да једновремено уче више језика. Онај ко жели да истовремено учи два језика, мора на уму имати једно правило. Прво: веома је важно упоредити оба језика. Језици који припадају истој језичким породици врло су слични. Ово може довести до њиховог мешања. Зато је корисно да се оба језика пажљиво анализирају. На пример, може се направити листа. У њој се могу бележити сличности и разлике. На овај начин је мозак принуђен да на оба језика реагује једнаким интензитетом. Он боље запажа посебности датих језика. Такође је добро за различите језике користити фасцикле и цедуље различите боје. Ово нам помаже да јасно раздвојимо језике. Уколико се уче језици који немају сличности, ово функционише мало другачије. Код различитих језика не постоји опасност од мешања. У овом случају опасност лежи у поређењу језика. Најбоље би било поредити језике са матерњим. Када мозак препозна контраст, учиће ефикасније. Такође је важно оба језика учити једнаким интензитетом. Теоретски гледано, мозгу је сасвим свеједно колико језика учи...