Zbirka izraza

hr Posvojne zamjenice   »   uk Присвійні займенники 1

66 [šezdeset i šest]

Posvojne zamjenice

Posvojne zamjenice

66 [шістдесят шість]

66 [shistdesyat shistʹ]

Присвійні займенники 1

[Prysviy̆ni zay̆mennyky 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
ja – moj / moja / moje я - --й я – мій я – м-й ------- я – мій 0
y- --miy̆ ya – miy- y- – m-y- --------- ya – miy̆
Ne mogu naći moj ključ. Я не---ж---найти мо-о к-ю-а. Я не можу знайти мого ключа. Я н- м-ж- з-а-т- м-г- к-ю-а- ---------------------------- Я не можу знайти мого ключа. 0
YA ne-m-zhu-z-a--ty--o-- k----h-. YA ne mozhu znay-ty moho klyucha. Y- n- m-z-u z-a-̆-y m-h- k-y-c-a- --------------------------------- YA ne mozhu znay̆ty moho klyucha.
Ne mogu naći moju putnu kartu. Я-н----жу -най-и-м-го-кв-тка. Я не можу знайти мого квитка. Я н- м-ж- з-а-т- м-г- к-и-к-. ----------------------------- Я не можу знайти мого квитка. 0
YA -- --z-u--n-y̆t- m--o-kv-t--. YA ne mozhu znay-ty moho kvytka. Y- n- m-z-u z-a-̆-y m-h- k-y-k-. -------------------------------- YA ne mozhu znay̆ty moho kvytka.
ti – tvoj / tvoja / tvoje ти --т--й ти – твій т- – т-і- --------- ти – твій 0
ty –--viy̆ ty – tviy- t- – t-i-̆ ---------- ty – tviy̆
Jesi li našao tvoj ključ? Т--з-айшо- -в-----ю-? Ти знайшов твій ключ? Т- з-а-ш-в т-і- к-ю-? --------------------- Ти знайшов твій ключ? 0
T--z-ay̆s-ov tviy- kl---h? Ty znay-shov tviy- klyuch? T- z-a-̆-h-v t-i-̆ k-y-c-? -------------------------- Ty znay̆shov tviy̆ klyuch?
Jesi li našao tvoju putnu kartu? Т- --ай-о--т-і--пр-їзний к--ток? Ти знайшов твій проїзний квиток? Т- з-а-ш-в т-і- п-о-з-и- к-и-о-? -------------------------------- Ти знайшов твій проїзний квиток? 0
Ty z-ay̆-hov-tv--- --o-̈---y--k--t--? Ty znay-shov tviy- proi-znyy- kvytok? T- z-a-̆-h-v t-i-̆ p-o-̈-n-y- k-y-o-? ------------------------------------- Ty znay̆shov tviy̆ proïznyy̆ kvytok?
on – njegov / njegova / njegovo він-- --го він – його в-н – й-г- ---------- він – його 0
vin --y--ho vin – y-oho v-n – y-o-o ----------- vin – y̆oho
Znaš li gdje je njegov ključ? Зн-єш,--е-й-г---л-ч? Знаєш, де його ключ? З-а-ш- д- й-г- к-ю-? -------------------- Знаєш, де його ключ? 0
Z-aye--- d- y̆--o-k-yu--? Znayesh, de y-oho klyuch? Z-a-e-h- d- y-o-o k-y-c-? ------------------------- Znayesh, de y̆oho klyuch?
Znaš li gdje je njegova putna karta? Зна-ш, де --го-п--ї--и--кв-т--? Знаєш, де його проїзний квиток? З-а-ш- д- й-г- п-о-з-и- к-и-о-? ------------------------------- Знаєш, де його проїзний квиток? 0
Znay-sh--de------ -r-i---y-- -v-t-k? Znayesh, de y-oho proi-znyy- kvytok? Z-a-e-h- d- y-o-o p-o-̈-n-y- k-y-o-? ------------------------------------ Znayesh, de y̆oho proïznyy̆ kvytok?
ona – njen / njena / njeno в-на-–-її вона – її в-н- – ї- --------- вона – її 0
von- --i--̈ vona – i-i- v-n- – i-i- ----------- vona – ïï
Njen novac je nestao. Її гр-ш-й---м-є. Її грошей немає. Ї- г-о-е- н-м-є- ---------------- Її грошей немає. 0
Ï-- hr---ey--ne--ye. I-i- hroshey- nemaye. I-i- h-o-h-y- n-m-y-. --------------------- Ïï hroshey̆ nemaye.
Njena kreditna kartica je također nestala. І-ї- к-ед---ої--ар-к----к-- не---. І її кредитної картки також немає. І ї- к-е-и-н-ї к-р-к- т-к-ж н-м-є- ---------------------------------- І її кредитної картки також немає. 0
I-ï-̈----d-t--ï --r-----a---h-n-ma--. I i-i- kredytnoi- kartky takozh nemaye. I i-i- k-e-y-n-i- k-r-k- t-k-z- n-m-y-. --------------------------------------- I ïï kredytnoï kartky takozh nemaye.
mi – naš / naša / naše м----н-ш ми – наш м- – н-ш -------- ми – наш 0
m- - --sh my – nash m- – n-s- --------- my – nash
Naš djed je bolestan. На-----у-ь--вори-. Наш дідусь хворий. Н-ш д-д-с- х-о-и-. ------------------ Наш дідусь хворий. 0
N-sh d--usʹ ----ry-̆. Nash didusʹ khvoryy-. N-s- d-d-s- k-v-r-y-. --------------------- Nash didusʹ khvoryy̆.
Naša baka je zdrava. На------у-------ов-. Наша бабуся здорова. Н-ш- б-б-с- з-о-о-а- -------------------- Наша бабуся здорова. 0
Nasha ba-u--a z---ova. Nasha babusya zdorova. N-s-a b-b-s-a z-o-o-a- ---------------------- Nasha babusya zdorova.
vi – vaš / vaša / vaše ви-- -аш ви – ваш в- – в-ш -------- ви – ваш 0
v- – v-sh vy – vash v- – v-s- --------- vy – vash
Djeco, gdje je vaš tata? Діт---д----ш -ато? Діти, де ваш тато? Д-т-, д- в-ш т-т-? ------------------ Діти, де ваш тато? 0
D-ty, -e--a-h ta--? Dity, de vash tato? D-t-, d- v-s- t-t-? ------------------- Dity, de vash tato?
Djeco, gdje je vaša mama? Д--и, де-в--а м---? Діти, де ваша мама? Д-т-, д- в-ш- м-м-? ------------------- Діти, де ваша мама? 0
Dity--de--a--a--am-? Dity, de vasha mama? D-t-, d- v-s-a m-m-? -------------------- Dity, de vasha mama?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Kreativni jezik

Kreativnost je danas važno obilježje. Svatko želi biti kreativan. Jer se kreativni ljudi smatraju inteligentnima. Naš jezik također mora biti kreativan. Prije se nastojalo govoriti što točnije. Danas se nastoji govoriti što kreativnije. Reklame i novi mediji su primjer toga. Oni pokazuju kako se jezikom može igrati. U zadnjih 50 godina važnost kreativnosti raste sve više. Istraživači se također bave tim fenomenom. Psiholozi, pedagozi i filozofi ispituju kreativne procese. Kreativnost se pritom definira kao sposobnost stvaranja nečeg novog. Kreativni govornik proizvodi nove jezične oblike. To mogu biti riječi ili gramatičke strukture. Prilikom proučavanja kreativnog jezika lingvisti prepoznaju kako se jezik mijenja. Međutim, ne razumiju svi ljudi nove jezične elemente. Da bi se razumio kreativan jezik, potrebno je znanje. Mora se znati kako jezik funkcionira. Čovjek mora poznavati zemlju u kojoj žive govornici. Samo tako može razumjeti što je netko htio reći. Žargon mladih je jedan primjer za to. Djeca i mladi ljudi uvijek nanovo izmišljaju nove pojmove. Odrasli često ne razumiju te riječi. Danas čak postoje i rječnici koji objašnjavaju žargon mladih. No oni obično zastarijevaju nakon jedne generacije! Međutim, kreativni jezik se može naučiti. Učitelji za to nude razne tečajeve. Najvažnije pravilo uvijek glasi: Aktivirajte svoj unutarnji glas!