Zbirka izraza

hr Posvojne zamjenice   »   uk Присвійні займенники 1

66 [šezdeset i šest]

Posvojne zamjenice

Posvojne zamjenice

66 [шістдесят шість]

66 [shistdesyat shistʹ]

Присвійні займенники 1

[Prysviy̆ni zay̆mennyky 1]

Možete kliknuti na svaku prazninu da vidite tekst ili:   
hrvatski ukrajinski igra Više
ja – moj / moja / moje я – м-й я – мій 0
y- – m--̆ ya – m--̆ ya – miy̆ y- – m-y̆ ---–----̆
Ne mogu naći moj ključ. Я н- м--- з----- м--- к----. Я не можу знайти мого ключа. 0
Y- n- m---- z---̆t- m--- k------. YA n- m---- z------ m--- k------. YA ne mozhu znay̆ty moho klyucha. Y- n- m-z-u z-a-̆t- m-h- k-y-c-a. ----------------̆---------------.
Ne mogu naći moju putnu kartu. Я н- м--- з----- м--- к-----. Я не можу знайти мого квитка. 0
Y- n- m---- z---̆t- m--- k-----. YA n- m---- z------ m--- k-----. YA ne mozhu znay̆ty moho kvytka. Y- n- m-z-u z-a-̆t- m-h- k-y-k-. ----------------̆--------------.
ti – tvoj / tvoja / tvoje ти – т--й ти – твій 0
t- – t---̆ ty – t---̆ ty – tviy̆ t- – t-i-̆ ---–-----̆
Jesi li našao tvoj ključ? Ти з------ т--- к---? Ти знайшов твій ключ? 0
T- z---̆s--- t---̆ k-----? Ty z-------- t---- k-----? Ty znay̆shov tviy̆ klyuch? T- z-a-̆s-o- t-i-̆ k-y-c-? -------̆---------̆-------?
Jesi li našao tvoju putnu kartu? Ти з------ т--- п------- к-----? Ти знайшов твій проїзний квиток? 0
T- z---̆s--- t---̆ p---̈z---̆ k-----? Ty z-------- t---- p--------- k-----? Ty znay̆shov tviy̆ proïznyy̆ kvytok? T- z-a-̆s-o- t-i-̆ p-o-̈z-y-̆ k-y-o-? -------̆---------̆-----̈----̆-------?
on – njegov / njegova / njegovo ві- – й--о він – його 0
v-- – y̆o-- vi- – y---o vin – y̆oho v-n – y̆o-o ----–--̆---
Znaš li gdje je njegov ključ? Зн---- д- й--- к---? Знаєш, де його ключ? 0
Z------, d- y̆o-- k-----? Zn------ d- y---- k-----? Znayesh, de y̆oho klyuch? Z-a-e-h, d- y̆o-o k-y-c-? -------,-----̆----------?
Znaš li gdje je njegova putna karta? Зн---- д- й--- п------- к-----? Знаєш, де його проїзний квиток? 0
Z------, d- y̆o-- p---̈z---̆ k-----? Zn------ d- y---- p--------- k-----? Znayesh, de y̆oho proïznyy̆ kvytok? Z-a-e-h, d- y̆o-o p-o-̈z-y-̆ k-y-o-? -------,-----̆--------̈----̆-------?
ona – njen / njena / njeno во-- – її вона – її 0
v--- – ïï vo-- – i--̈ vona – ïï v-n- – ïï -----–--̈-̈
Njen novac je nestao. Її г----- н----. Її грошей немає. 0
Ïï h------̆ n-----. Ï-- h------- n-----. Ïï hroshey̆ nemaye. Ïï h-o-h-y̆ n-m-y-. -̈-̈--------̆-------.
Njena kreditna kartica je također nestala. І ї- к-------- к----- т---- н----. І її кредитної картки також немає. 0
I ïï k--------̈ k----- t----- n-----. I i--- k--------- k----- t----- n-----. I ïï kredytnoï kartky takozh nemaye. I ïï k-e-y-n-ï k-r-k- t-k-z- n-m-y-. ---̈-̈----------̈---------------------.
mi – naš / naša / naše ми – н-ш ми – наш 0
m- – n--- my – n--h my – nash m- – n-s- ---–-----
Naš djed je bolestan. На- д----- х-----. Наш дідусь хворий. 0
N--- d----- k------̆. Na-- d----- k-------. Nash didusʹ khvoryy̆. N-s- d-d-s- k-v-r-y̆. -------------------̆.
Naša baka je zdrava. На-- б----- з------. Наша бабуся здорова. 0
N---- b------ z------. Na--- b------ z------. Nasha babusya zdorova. N-s-a b-b-s-a z-o-o-a. ---------------------.
vi – vaš / vaša / vaše ви – в-ш ви – ваш 0
v- – v--- vy – v--h vy – vash v- – v-s- ---–-----
Djeco, gdje je vaš tata? Ді--- д- в-- т---? Діти, де ваш тато? 0
D---, d- v--- t---? Di--- d- v--- t---? Dity, de vash tato? D-t-, d- v-s- t-t-? ----,-------------?
Djeco, gdje je vaša mama? Ді--- д- в--- м---? Діти, де ваша мама? 0
D---, d- v---- m---? Di--- d- v---- m---? Dity, de vasha mama? D-t-, d- v-s-a m-m-? ----,--------------?

Kreativni jezik

Kreativnost je danas važno obilježje. Svatko želi biti kreativan. Jer se kreativni ljudi smatraju inteligentnima. Naš jezik također mora biti kreativan. Prije se nastojalo govoriti što točnije. Danas se nastoji govoriti što kreativnije. Reklame i novi mediji su primjer toga. Oni pokazuju kako se jezikom može igrati. U zadnjih 50 godina važnost kreativnosti raste sve više. Istraživači se također bave tim fenomenom. Psiholozi, pedagozi i filozofi ispituju kreativne procese. Kreativnost se pritom definira kao sposobnost stvaranja nečeg novog. Kreativni govornik proizvodi nove jezične oblike. To mogu biti riječi ili gramatičke strukture. Prilikom proučavanja kreativnog jezika lingvisti prepoznaju kako se jezik mijenja. Međutim, ne razumiju svi ljudi nove jezične elemente. Da bi se razumio kreativan jezik, potrebno je znanje. Mora se znati kako jezik funkcionira. Čovjek mora poznavati zemlju u kojoj žive govornici. Samo tako može razumjeti što je netko htio reći. Žargon mladih je jedan primjer za to. Djeca i mladi ljudi uvijek nanovo izmišljaju nove pojmove. Odrasli često ne razumiju te riječi. Danas čak postoje i rječnici koji objašnjavaju žargon mladih. No oni obično zastarijevaju nakon jedne generacije! Međutim, kreativni jezik se može naučiti. Učitelji za to nude razne tečajeve. Najvažnije pravilo uvijek glasi: Aktivirajte svoj unutarnji glas!