Zbirka izraza

hr Posvojne zamjenice   »   bg Притежателни местоимения 1

66 [šezdeset i šest]

Posvojne zamjenice

Posvojne zamjenice

66 [шейсет и шест]

66 [sheyset i shest]

Притежателни местоимения 1

[Pritezhatelni mestoimeniya 1]

Možete kliknuti na svaku prazninu da vidite tekst ili:   
hrvatski bugarski igra Više
ja – moj / moja / moje аз – м-- / с--- / си аз – мой / свой / си 0
a- – m-- / s--- / s- az – m-- / s--- / si az – moy / svoy / si a- – m-y / s-o- / s- ---–-----/------/---
Ne mogu naći moj ključ. Не м--- д- н----- м-- к--- / с--- к--- / к---- с-. Не мога да намеря моя ключ / своя ключ / ключа си. 0
N- m--- d- n------ m--- k----- / s---- k----- / k------ s-. Ne m--- d- n------ m--- k----- / s---- k----- / k------ s-. Ne moga da namerya moya klyuch / svoya klyuch / klyucha si. N- m-g- d- n-m-r-a m-y- k-y-c- / s-o-a k-y-c- / k-y-c-a s-. -------------------------------/--------------/-----------.
Ne mogu naći moju putnu kartu. Не м--- д- н----- м-- б---- / с--- б---- / б----- с-. Не мога да намеря моя билет / своя билет / билета си. 0
N- m--- d- n------ m--- b---- / s---- b---- / b----- s-. Ne m--- d- n------ m--- b---- / s---- b---- / b----- s-. Ne moga da namerya moya bilet / svoya bilet / bileta si. N- m-g- d- n-m-r-a m-y- b-l-t / s-o-a b-l-t / b-l-t- s-. ------------------------------/-------------/----------.
ti – tvoj / tvoja / tvoje ти – т--- / с--- / си ти – твой / свой / си 0
t- – t--- / s--- / s- ti – t--- / s--- / si ti – tvoy / svoy / si t- – t-o- / s-o- / s- ---–------/------/---
Jesi li našao tvoj ključ? На---- л- т--- к--- / с--- к--- / к---- с-? Намери ли твоя ключ / своя ключ / ключа си? 0
N----- l- t---- k----- / s---- k----- / k------ s-? Na---- l- t---- k----- / s---- k----- / k------ s-? Nameri li tvoya klyuch / svoya klyuch / klyucha si? N-m-r- l- t-o-a k-y-c- / s-o-a k-y-c- / k-y-c-a s-? -----------------------/--------------/-----------?
Jesi li našao tvoju putnu kartu? На---- л- т--- б---- / с--- б---- / б----- с-? Намери ли твоя билет / своя билет / билета си? 0
N----- l- t---- b---- / s---- b---- / b----- s-? Na---- l- t---- b---- / s---- b---- / b----- s-? Nameri li tvoya bilet / svoya bilet / bileta si? N-m-r- l- t-o-a b-l-t / s-o-a b-l-t / b-l-t- s-? ----------------------/-------------/----------?
on – njegov / njegova / njegovo то- – н---- / му той – негов / му 0
t-- – n---- / m- to- – n---- / mu toy – negov / mu t-y – n-g-v / m- ----–-------/---
Znaš li gdje je njegov ključ? Зн--- л- к--- е н------- к--- / к----- м-? Знаеш ли къде е неговият ключ / ключът му? 0
Z----- l- k--- y- n-------- k----- / k------- m-? Zn---- l- k--- y- n-------- k----- / k------- m-? Znaesh li kyde ye negoviyat klyuch / klyuchyt mu? Z-a-s- l- k-d- y- n-g-v-y-t k-y-c- / k-y-c-y- m-? -----------------------------------/------------?
Znaš li gdje je njegova putna karta? Зн--- л- к--- е н------- б---- / б------ м-? Знаеш ли къде е неговият билет / билетът му? 0
Z----- l- k--- y- n-------- b---- / b------ m-? Zn---- l- k--- y- n-------- b---- / b------ m-? Znaesh li kyde ye negoviyat bilet / biletyt mu? Z-a-s- l- k-d- y- n-g-v-y-t b-l-t / b-l-t-t m-? ----------------------------------/-----------?
ona – njen / njena / njeno тя – н--- / й тя – неин / й 0
t-- – n--- / y ty- – n--- / y tya – nein / y t-a – n-i- / y ----–------/--
Njen novac je nestao. Не----- п--- / п----- й г- н---. Нейните пари / парите й ги няма. 0
N------ p--- / p----- y g- n----. Ne----- p--- / p----- y g- n----. Neynite pari / parite y gi nyama. N-y-i-e p-r- / p-r-t- y g- n-a-a. -------------/------------------.
Njena kreditna kartica je također nestala. Не----- к------- к---- / к--------- й к---- с--- я н---. Нейната кредитна карта / кредитната й карта също я няма. 0
N------ k------- k---- / k--------- y k---- s------ y- n----. Ne----- k------- k---- / k--------- y k---- s------ y- n----. Neynata kreditna karta / kreditnata y karta syshcho ya nyama. N-y-a-a k-e-i-n- k-r-a / k-e-i-n-t- y k-r-a s-s-c-o y- n-a-a. -----------------------/------------------------------------.
mi – naš / naša / naše ни- – н-- / ни ние – наш / ни 0
n-- – n--- / n- ni- – n--- / ni nie – nash / ni n-e – n-s- / n- ----–------/---
Naš djed je bolestan. На---- д--- / д--- н- е б----. Нашият дядо / дядо ни е болен. 0
N------- d---- / d---- n- y- b----. Na------ d---- / d---- n- y- b----. Nashiyat dyado / dyado ni ye bolen. N-s-i-a- d-a-o / d-a-o n- y- b-l-n. ---------------/------------------.
Naša baka je zdrava. На---- б--- / б--- н- е з-----. Нашата баба / баба ни е здрава. 0
N------ b--- / b--- n- y- z-----. Na----- b--- / b--- n- y- z-----. Nashata baba / baba ni ye zdrava. N-s-a-a b-b- / b-b- n- y- z-r-v-. -------------/------------------.
vi – vaš / vaša / vaše ви- – в-- / ви вие – ваш / ви 0
v-- – v--- / v- vi- – v--- / vi vie – vash / vi v-e – v-s- / v- ----–------/---
Djeco, gdje je vaš tata? Де--- к--- е в----- б--- / б--- в-? Деца, къде е вашият баща / баща ви? 0
D----, k--- y- v------- b------ / b------ v-? De---- k--- y- v------- b------ / b------ v-? Detsa, kyde ye vashiyat bashcha / bashcha vi? D-t-a, k-d- y- v-s-i-a- b-s-c-a / b-s-c-a v-? -----,--------------------------/-----------?
Djeco, gdje je vaša mama? Де--- к--- е в----- м---- / м---- в-? Деца, къде е вашата майка / майка ви? 0
D----, k--- y- v------ m---- / m---- v-? De---- k--- y- v------ m---- / m---- v-? Detsa, kyde ye vashata mayka / mayka vi? D-t-a, k-d- y- v-s-a-a m-y-a / m-y-a v-? -----,-----------------------/---------?

Kreativni jezik

Kreativnost je danas važno obilježje. Svatko želi biti kreativan. Jer se kreativni ljudi smatraju inteligentnima. Naš jezik također mora biti kreativan. Prije se nastojalo govoriti što točnije. Danas se nastoji govoriti što kreativnije. Reklame i novi mediji su primjer toga. Oni pokazuju kako se jezikom može igrati. U zadnjih 50 godina važnost kreativnosti raste sve više. Istraživači se također bave tim fenomenom. Psiholozi, pedagozi i filozofi ispituju kreativne procese. Kreativnost se pritom definira kao sposobnost stvaranja nečeg novog. Kreativni govornik proizvodi nove jezične oblike. To mogu biti riječi ili gramatičke strukture. Prilikom proučavanja kreativnog jezika lingvisti prepoznaju kako se jezik mijenja. Međutim, ne razumiju svi ljudi nove jezične elemente. Da bi se razumio kreativan jezik, potrebno je znanje. Mora se znati kako jezik funkcionira. Čovjek mora poznavati zemlju u kojoj žive govornici. Samo tako može razumjeti što je netko htio reći. Žargon mladih je jedan primjer za to. Djeca i mladi ljudi uvijek nanovo izmišljaju nove pojmove. Odrasli često ne razumiju te riječi. Danas čak postoje i rječnici koji objašnjavaju žargon mladih. No oni obično zastarijevaju nakon jedne generacije! Međutim, kreativni jezik se može naučiti. Učitelji za to nude razne tečajeve. Najvažnije pravilo uvijek glasi: Aktivirajte svoj unutarnji glas!