Zbirka izraza

hr Posvojne zamjenice   »   bg Притежателни местоимения 1

66 [šezdeset i šest]

Posvojne zamjenice

Posvojne zamjenice

66 [шейсет и шест]

66 [sheyset i shest]

Притежателни местоимения 1

[Pritezhatelni mestoimeniya 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bugarski igra Više
ja – moj / moja / moje а--– м---/ ---- / -и аз – мой / свой / си а- – м-й / с-о- / с- -------------------- аз – мой / свой / си 0
a------- /---oy / -i az – moy / svoy / si a- – m-y / s-o- / s- -------------------- az – moy / svoy / si
Ne mogu naći moj ključ. Н- мо-- д- н---ря --- -л-- /-с-о- --юч - -------и. Не мога да намеря моя ключ / своя ключ / ключа си. Н- м-г- д- н-м-р- м-я к-ю- / с-о- к-ю- / к-ю-а с-. -------------------------------------------------- Не мога да намеря моя ключ / своя ключ / ключа си. 0
Ne mo-a -a name--a -o-a----uc- / --oya -lyu------------ --. Ne moga da namerya moya klyuch / svoya klyuch / klyucha si. N- m-g- d- n-m-r-a m-y- k-y-c- / s-o-a k-y-c- / k-y-c-a s-. ----------------------------------------------------------- Ne moga da namerya moya klyuch / svoya klyuch / klyucha si.
Ne mogu naći moju putnu kartu. Не м-г- да-наме-я---я -иле--/-своя --лет-- би--т--си. Не мога да намеря моя билет / своя билет / билета си. Н- м-г- д- н-м-р- м-я б-л-т / с-о- б-л-т / б-л-т- с-. ----------------------------------------------------- Не мога да намеря моя билет / своя билет / билета си. 0
Ne -oga--a-n---rya-moy- bi-et / -voya -il-t-/---leta--i. Ne moga da namerya moya bilet / svoya bilet / bileta si. N- m-g- d- n-m-r-a m-y- b-l-t / s-o-a b-l-t / b-l-t- s-. -------------------------------------------------------- Ne moga da namerya moya bilet / svoya bilet / bileta si.
ti – tvoj / tvoja / tvoje ти-–----- - -вой - -и ти – твой / свой / си т- – т-о- / с-о- / с- --------------------- ти – твой / свой / си 0
ti - ------ ---y - si ti – tvoy / svoy / si t- – t-o- / s-o- / s- --------------------- ti – tvoy / svoy / si
Jesi li našao tvoj ključ? Н--ери ли -во--клю--/---о- -л-- / -люч---и? Намери ли твоя ключ / своя ключ / ключа си? Н-м-р- л- т-о- к-ю- / с-о- к-ю- / к-ю-а с-? ------------------------------------------- Намери ли твоя ключ / своя ключ / ключа си? 0
N----i-li t-o-a --yu-h / sv-ya -lyuc--/-k-y---a si? Nameri li tvoya klyuch / svoya klyuch / klyucha si? N-m-r- l- t-o-a k-y-c- / s-o-a k-y-c- / k-y-c-a s-? --------------------------------------------------- Nameri li tvoya klyuch / svoya klyuch / klyucha si?
Jesi li našao tvoju putnu kartu? Н-ме---ли --о- билет ----оя----е- - б-л--а си? Намери ли твоя билет / своя билет / билета си? Н-м-р- л- т-о- б-л-т / с-о- б-л-т / б-л-т- с-? ---------------------------------------------- Намери ли твоя билет / своя билет / билета си? 0
N-m-ri-l- ---ya -ile- - ----- -i--t - bil-ta -i? Nameri li tvoya bilet / svoya bilet / bileta si? N-m-r- l- t-o-a b-l-t / s-o-a b-l-t / b-l-t- s-? ------------------------------------------------ Nameri li tvoya bilet / svoya bilet / bileta si?
on – njegov / njegova / njegovo т-й - -ег-в --му той – негов / му т-й – н-г-в / м- ---------------- той – негов / му 0
t-- – -e-o- / -u toy – negov / mu t-y – n-g-v / m- ---------------- toy – negov / mu
Znaš li gdje je njegov ključ? З------и-къ-- ---ег-в--т ключ-- кл--ъ--му? Знаеш ли къде е неговият ключ / ключът му? З-а-ш л- к-д- е н-г-в-я- к-ю- / к-ю-ъ- м-? ------------------------------------------ Знаеш ли къде е неговият ключ / ключът му? 0
Z-ae-- l- ---- -e-neg---y----ly-ch---klyu--y----? Znaesh li kyde ye negoviyat klyuch / klyuchyt mu? Z-a-s- l- k-d- y- n-g-v-y-t k-y-c- / k-y-c-y- m-? ------------------------------------------------- Znaesh li kyde ye negoviyat klyuch / klyuchyt mu?
Znaš li gdje je njegova putna karta? Зн--- -- къ---- не-о-и-- -ил---- -ил-----му? Знаеш ли къде е неговият билет / билетът му? З-а-ш л- к-д- е н-г-в-я- б-л-т / б-л-т-т м-? -------------------------------------------- Знаеш ли къде е неговият билет / билетът му? 0
Zn-es---i -yd--ye---go----- b---t-/ bil-t-- -u? Znaesh li kyde ye negoviyat bilet / biletyt mu? Z-a-s- l- k-d- y- n-g-v-y-t b-l-t / b-l-t-t m-? ----------------------------------------------- Znaesh li kyde ye negoviyat bilet / biletyt mu?
ona – njen / njena / njeno тя-– -е-н --й тя – неин / й т- – н-и- / й ------------- тя – неин / й 0
tya – nein-- y tya – nein / y t-a – n-i- / y -------------- tya – nein / y
Njen novac je nestao. Не-н-те ---и /-па-ите-- ги-н-м-. Нейните пари / парите й ги няма. Н-й-и-е п-р- / п-р-т- й г- н-м-. -------------------------------- Нейните пари / парите й ги няма. 0
N---i-e-p-r- --parit- - g---y-m-. Neynite pari / parite y gi nyama. N-y-i-e p-r- / p-r-t- y g- n-a-a- --------------------------------- Neynite pari / parite y gi nyama.
Njena kreditna kartica je također nestala. Н-йнат---р--ит-а---р-- /--р-д--н-та й к-р-а с--- я н-ма. Нейната кредитна карта / кредитната й карта също я няма. Н-й-а-а к-е-и-н- к-р-а / к-е-и-н-т- й к-р-а с-щ- я н-м-. -------------------------------------------------------- Нейната кредитна карта / кредитната й карта също я няма. 0
Neyna-a----d-t-a----t--- -r-dit--t- y-k-r---sy-hch---- n-am-. Neynata kreditna karta / kreditnata y karta syshcho ya nyama. N-y-a-a k-e-i-n- k-r-a / k-e-i-n-t- y k-r-a s-s-c-o y- n-a-a- ------------------------------------------------------------- Neynata kreditna karta / kreditnata y karta syshcho ya nyama.
mi – naš / naša / naše ни--–------ -и ние – наш / ни н-е – н-ш / н- -------------- ние – наш / ни 0
ni--–-na-- - -i nie – nash / ni n-e – n-s- / n- --------------- nie – nash / ni
Naš djed je bolestan. Наш-ят-д-до / -я------- -о-ен. Нашият дядо / дядо ни е болен. Н-ш-я- д-д- / д-д- н- е б-л-н- ------------------------------ Нашият дядо / дядо ни е болен. 0
Nash--a- ---do /-d-ad- ni--e -ol-n. Nashiyat dyado / dyado ni ye bolen. N-s-i-a- d-a-o / d-a-o n- y- b-l-n- ----------------------------------- Nashiyat dyado / dyado ni ye bolen.
Naša baka je zdrava. Н-ш--а б--- - -а-- ни-е --р--а. Нашата баба / баба ни е здрава. Н-ш-т- б-б- / б-б- н- е з-р-в-. ------------------------------- Нашата баба / баба ни е здрава. 0
N-s---a---b- / b-ba----ye z--av-. Nashata baba / baba ni ye zdrava. N-s-a-a b-b- / b-b- n- y- z-r-v-. --------------------------------- Nashata baba / baba ni ye zdrava.
vi – vaš / vaša / vaše в-е ---аш /-ви вие – ваш / ви в-е – в-ш / в- -------------- вие – ваш / ви 0
v---– ---h-/-vi vie – vash / vi v-e – v-s- / v- --------------- vie – vash / vi
Djeco, gdje je vaš tata? Де----к-д- е--а-и-т-ба-а - -а---ви? Деца, къде е вашият баща / баща ви? Д-ц-, к-д- е в-ш-я- б-щ- / б-щ- в-? ----------------------------------- Деца, къде е вашият баща / баща ви? 0
De-sa- k-de ----a-hi----b-shc-a / --shc---vi? Detsa, kyde ye vashiyat bashcha / bashcha vi? D-t-a- k-d- y- v-s-i-a- b-s-c-a / b-s-c-a v-? --------------------------------------------- Detsa, kyde ye vashiyat bashcha / bashcha vi?
Djeco, gdje je vaša mama? Д-ц-- -ъде е в---та------ / --йк- ви? Деца, къде е вашата майка / майка ви? Д-ц-, к-д- е в-ш-т- м-й-а / м-й-а в-? ------------------------------------- Деца, къде е вашата майка / майка ви? 0
De--a---y-e -e v-s--ta----k- / -a-k---i? Detsa, kyde ye vashata mayka / mayka vi? D-t-a- k-d- y- v-s-a-a m-y-a / m-y-a v-? ---------------------------------------- Detsa, kyde ye vashata mayka / mayka vi?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Kreativni jezik

Kreativnost je danas važno obilježje. Svatko želi biti kreativan. Jer se kreativni ljudi smatraju inteligentnima. Naš jezik također mora biti kreativan. Prije se nastojalo govoriti što točnije. Danas se nastoji govoriti što kreativnije. Reklame i novi mediji su primjer toga. Oni pokazuju kako se jezikom može igrati. U zadnjih 50 godina važnost kreativnosti raste sve više. Istraživači se također bave tim fenomenom. Psiholozi, pedagozi i filozofi ispituju kreativne procese. Kreativnost se pritom definira kao sposobnost stvaranja nečeg novog. Kreativni govornik proizvodi nove jezične oblike. To mogu biti riječi ili gramatičke strukture. Prilikom proučavanja kreativnog jezika lingvisti prepoznaju kako se jezik mijenja. Međutim, ne razumiju svi ljudi nove jezične elemente. Da bi se razumio kreativan jezik, potrebno je znanje. Mora se znati kako jezik funkcionira. Čovjek mora poznavati zemlju u kojoj žive govornici. Samo tako može razumjeti što je netko htio reći. Žargon mladih je jedan primjer za to. Djeca i mladi ljudi uvijek nanovo izmišljaju nove pojmove. Odrasli često ne razumiju te riječi. Danas čak postoje i rječnici koji objašnjavaju žargon mladih. No oni obično zastarijevaju nakon jedne generacije! Međutim, kreativni jezik se može naučiti. Učitelji za to nude razne tečajeve. Najvažnije pravilo uvijek glasi: Aktivirajte svoj unutarnji glas!