Разговорник

ru Спрашивать дорогу   »   sr Питати за пут

40 [сорок]

Спрашивать дорогу

Спрашивать дорогу

40 [четрдесет]

40 [četrdeset]

Питати за пут

[Pitati za put]

Выберите, как вы хотите видеть перевод:   
русский сербский Играть Больше
Извините, пожалуйста! Изв----е! И-------- И-в-н-т-! --------- Извините! 0
Iz------! I-------- I-v-n-t-! --------- Izvinite!
Вы можете мне помочь? Мо--т--ли -- п--о-и? М----- л- м- п------ М-ж-т- л- м- п-м-ћ-? -------------------- Можете ли ми помоћи? 0
M-ž-te -- ----om-ć-? M----- l- m- p------- M-ž-t- l- m- p-m-c-i- --------------------- Možete li mi pomoći?
Где здесь хороший ресторан? Г---------м----б----е--ора-? Г-- о--- и-- д---- р-------- Г-е о-д- и-а д-б-р р-с-о-а-? ---------------------------- Где овде има добар ресторан? 0
Gd------ -ma-do-ar --st-ra-? G-- o--- i-- d---- r-------- G-e o-d- i-a d-b-r r-s-o-a-? ---------------------------- Gde ovde ima dobar restoran?
Идите налево, за угол. И---е-ле-о и-а --ла. И---- л--- и-- у---- И-и-е л-в- и-а у-л-. -------------------- Идите лево иза угла. 0
I-ite --vo --a ---a. I---- l--- i-- u---- I-i-e l-v- i-a u-l-. -------------------- Idite levo iza ugla.
Потом пройдите немного прямо. За-и- ---т--пр----јед-н-д-о---та. З---- и---- п---- ј---- д-- п---- З-т-м и-и-е п-а-о ј-д-н д-о п-т-. --------------------------------- Затим идите право један део пута. 0
Z--im-idi-e -r-v- jedan --- put-. Z---- i---- p---- j---- d-- p---- Z-t-m i-i-e p-a-o j-d-n d-o p-t-. --------------------------------- Zatim idite pravo jedan deo puta.
Потом пройдите сто метров направо. З---- -ди-е ст----у -ет------е-н-. З---- и---- с------ м----- у------ З-т-м и-и-е с-о-и-у м-т-р- у-е-н-. ---------------------------------- Затим идите стотину метара удесно. 0
Za--- --ite s-o-inu-me---- -de---. Z---- i---- s------ m----- u------ Z-t-m i-i-e s-o-i-u m-t-r- u-e-n-. ---------------------------------- Zatim idite stotinu metara udesno.
Вы также можете сесть на автобус. М-ж-------о-е уз----а-тоб-с. М----- т----- у---- а------- М-ж-т- т-к-ђ- у-е-и а-т-б-с- ---------------------------- Можете такође узети аутобус. 0
M----- ta-o---u-e-i-au-ob-s. M----- t----- u---- a------- M-ž-t- t-k-đ- u-e-i a-t-b-s- ---------------------------- Možete takođe uzeti autobus.
Вы также можете сесть на трамвай. М-ж--е--а-ође -з-т--трам---. М----- т----- у---- т------- М-ж-т- т-к-ђ- у-е-и т-а-в-ј- ---------------------------- Можете такође узети трамвај. 0
M-ž-te-tako----ze-- t-----j. M----- t----- u---- t------- M-ž-t- t-k-đ- u-e-i t-a-v-j- ---------------------------- Možete takođe uzeti tramvaj.
Вы также можете просто ехать за мной следом . М-ж-т--та---е --дн--тав-- --з--- з- --ом. М----- т----- ј---------- в----- з- м---- М-ж-т- т-к-ђ- ј-д-о-т-в-о в-з-т- з- м-о-. ----------------------------------------- Можете такође једноставно возити за мном. 0
M--e-e ta-ođe ----o--avn- -oziti--- mno-. M----- t----- j---------- v----- z- m---- M-ž-t- t-k-đ- j-d-o-t-v-o v-z-t- z- m-o-. ----------------------------------------- Možete takođe jednostavno voziti za mnom.
Как мне попасть на футбольный стадион? К-ко -а --ће- -о-фу---лск-г ---дио-а? К--- д- д---- д- ф--------- с-------- К-к- д- д-ћ-м д- ф-д-а-с-о- с-а-и-н-? ------------------------------------- Како да доћем до фудбалског стадиона? 0
Ka-o--a-doćem d--fu-bals--g s--d-o--? K--- d- d----- d- f--------- s-------- K-k- d- d-c-e- d- f-d-a-s-o- s-a-i-n-? -------------------------------------- Kako da doćem do fudbalskog stadiona?
Перейдите через мост! П-еђи---м---! П------ м---- П-е-и-е м-с-! ------------- Пређите мост! 0
Pre-it---o-t! P------ m---- P-e-i-e m-s-! ------------- Pređite most!
Езжайте через туннель! Возит---р----ун--! В----- к--- т----- В-з-т- к-о- т-н-л- ------------------ Возите кроз тунел! 0
V-zi-- -ro----n--! V----- k--- t----- V-z-t- k-o- t-n-l- ------------------ Vozite kroz tunel!
Езжайте до третьего светофора. Во-ите д- т--ће--сем-----. В----- д- т----- с-------- В-з-т- д- т-е-е- с-м-ф-р-. -------------------------- Возите до трећег семафора. 0
Vo-it---- tr---e- se--f--a. V----- d- t------ s-------- V-z-t- d- t-e-́-g s-m-f-r-. --------------------------- Vozite do trećeg semafora.
После этого поверните направо при первой возможности. Скр----е з-тим - -рв--у--цу---с--. С------- з---- у п--- у---- д----- С-р-н-т- з-т-м у п-в- у-и-у д-с-о- ---------------------------------- Скрените затим у прву улицу десно. 0
S-r-n-te z--i--u ---- ----- d-s--. S------- z---- u p--- u---- d----- S-r-n-t- z-t-m u p-v- u-i-u d-s-o- ---------------------------------- Skrenite zatim u prvu ulicu desno.
Потом езжайте прямо через следующий перекрёсток. Зати---о-и-е пр-в- пр------е-е-е--а----ни-е. З---- в----- п---- п---- с------ р---------- З-т-м в-з-т- п-а-о п-е-о с-е-е-е р-с-р-н-ц-. -------------------------------------------- Затим возите право преко следеће раскрснице. 0
Zati- voz------a-o p-eko-s-ed-će --s-rs-ic-. Z---- v----- p---- p---- s------- r---------- Z-t-m v-z-t- p-a-o p-e-o s-e-e-́- r-s-r-n-c-. --------------------------------------------- Zatim vozite pravo preko sledeće raskrsnice.
Извините, как мне попасть в аэропорт. И--и-и-е,--а-о--а -о-ем -о аер--рома? И-------- к--- д- д---- д- а--------- И-в-н-т-, к-к- д- д-ћ-м д- а-р-д-о-а- ------------------------------------- Извините, како да доћем до аеродрома? 0
Izvin-te, kak--da d--́-m d---e-od-om-? I-------- k--- d- d----- d- a--------- I-v-n-t-, k-k- d- d-c-e- d- a-r-d-o-a- -------------------------------------- Izvinite, kako da doćem do aerodroma?
Лучше сядьте на метро. На--ољ- ј- -а--зме-е-ме--о. Н------ ј- д- у----- м----- Н-ј-о-е ј- д- у-м-т- м-т-о- --------------------------- Најбоље је да узмете метро. 0
Najbolj- -e----uzmet- m---o. N------- j- d- u----- m----- N-j-o-j- j- d- u-m-t- m-t-o- ---------------------------- Najbolje je da uzmete metro.
Езжайте до конечной станции. В--ит- ----е-н-ставн------ад-е -та-и-е. В----- с- ј---------- д- з---- с------- В-з-т- с- ј-д-о-т-в-о д- з-д-е с-а-и-е- --------------------------------------- Возите се једноставно до задње станице. 0
Vozi-- s--je-n-st---- do zadnj- s---ice. V----- s- j---------- d- z----- s------- V-z-t- s- j-d-o-t-v-o d- z-d-j- s-a-i-e- ---------------------------------------- Vozite se jednostavno do zadnje stanice.

Язык животных

Если мы хотим сообщить что-то друг другу, мы используем наш язык. Также и у животных есть собственный язык. И они его также используют, как и люди. Т.е. они разговаривают друг с другом, чтобы обмениваться информацией. В принципе, каждый вид животных владеет определённым языком. Даже термиты общаются друг с другом. При опасности они бьют свое тело о землю. Они предупреждают друг друга об опасности. Другие виды животных свистят, когда приближаются враги. Пчёлы разговаривают друг с другом, танцуя. Тем самым они показывают другим пчёлам, где и какая есть пища. Киты создают звуки, которые можно услышать за 5000 километров. С помощью специальных пений они общаются друг с другом. Также слоны подают друг другу различные звуковые сигналы. Но человек их не может услышать. Большинство языков животных очень сложные. Они состоят из комбинаций различных знаков. Таким образом, используются звуковые, химические и оптические сигналы. Кроме того, животные используют различные жесты. Между тем, язык домашних животных человек выучил. Он знает, когда радуются собаки. И он распознаёт, когда кошки хотят остаться одни. Но собаки и кошки говорят на совсем другом языке. Многие знаки даже полностью противоположные. Долгое время думали, что эти животные просто не любят друг друга. Но они понимают друг друга неправильно. Это ведёт затем к проблемам между собаками и кошками. Т.е. и животные ссорятся из-за непонимания…
Вы знали?
Сербский является родным языком приблизительно для 12 миллионов человек. Большинство из них живут в Сербии и других странах Юго-Восточной Европы. Сербский относится к южнославянским языкам. Хорватский и боснийский языки близки к сербскому. Грамматика и лексика очень похожи. Поэтому понимать друга друга сербы, хорваты и боснийцы могут без проблема. Сербский алфавит состоит из 30 букв. Каждой из которых присваивается уникальное произношение. При постановке ударения можно найти параллели с традиционными тональными языками. В китайском языке, например, при изменении высоты тона слогов меняется также их значение. Это похоже на сербский язык. Тем не менее, здесь играет роль только высота ударных слогов. Сильно флективная структура языка является отличительной чертой сербского языка. Это означает, что существительные, глаголы, прилагательные и местоимения всегда склоняются и спрягаются. Поэтому тот, кто интересуется грамматическими структурами, должен обязательно выучить сербский!