Разговорник

ru Встреча   »   sr Састанак

24 [двадцать четыре]

Встреча

Встреча

24 [двадесет и четири]

24 [dvadeset i četiri]

Састанак

Sastanak

Выберите, как вы хотите видеть перевод:   
русский сербский Играть Больше
Ты опоздал на автобус? Јеси-л- ---пуст-о -------сти-а-аутобус? Ј___ л_ п________ / п_________ а_______ Ј-с- л- п-о-у-т-о / п-о-у-т-л- а-т-б-с- --------------------------------------- Јеси ли пропустио / пропустила аутобус? 0
Jesi li-p-op-sti- / p----s-il- ----bus? J___ l_ p________ / p_________ a_______ J-s- l- p-o-u-t-o / p-o-u-t-l- a-t-b-s- --------------------------------------- Jesi li propustio / propustila autobus?
Я тебя полчаса ждал / ждала. Ч--ао-----ка------ те по-- ---а. Ч____ / Ч_____ с__ т_ п___ с____ Ч-к-о / Ч-к-л- с-м т- п-л- с-т-. -------------------------------- Чекао / Чекала сам те пола сата. 0
Č-k---- ---a-a s----- -ol-----a. Č____ / Č_____ s__ t_ p___ s____ Č-k-o / Č-k-l- s-m t- p-l- s-t-. -------------------------------- Čekao / Čekala sam te pola sata.
У тебя нет с собой мобильника? Нем-ш--о-ит-л код-----? Н____ м______ к__ с____ Н-м-ш м-б-т-л к-д с-б-? ----------------------- Немаш мобител код себе? 0
N-ma--m--it-l --- -ebe? N____ m______ k__ s____ N-m-š m-b-t-l k-d s-b-? ----------------------- Nemaš mobitel kod sebe?
В следующий раз будь пунктуальным/ой. С-еде-- пут -у-- т-ч--! С______ п__ б___ т_____ С-е-е-и п-т б-д- т-ч-н- ----------------------- Следећи пут буди тачан! 0
Sle---́---ut -----ta-a-! S______ p__ b___ t_____ S-e-e-́- p-t b-d- t-č-n- ------------------------ Sledeći put budi tačan!
В следующий раз возьми такси! С--д-ћ- -у- -зм- --к--! С______ п__ у___ т_____ С-е-е-и п-т у-м- т-к-и- ----------------------- Следећи пут узми такси! 0
Sl-d--́i ------mi taksi! S______ p__ u___ t_____ S-e-e-́- p-t u-m- t-k-i- ------------------------ Sledeći put uzmi taksi!
В следующий раз возьми с собой зонт! С-еде-- п-- поне-и-киш-----! С______ п__ п_____ к________ С-е-е-и п-т п-н-с- к-ш-б-а-! ---------------------------- Следећи пут понеси кишобран! 0
Sled-c-i-p-t --ne--------r--! S______ p__ p_____ k________ S-e-e-́- p-t p-n-s- k-š-b-a-! ----------------------------- Sledeći put ponesi kišobran!
Завтра я свободен / свободна. С---- -мам -----дн-. С____ и___ с________ С-т-а и-а- с-о-о-н-. -------------------- Сутра имам слободно. 0
Su-----------ob--no. S____ i___ s________ S-t-a i-a- s-o-o-n-. -------------------- Sutra imam slobodno.
Давай завтра встретимся? Хоћ-м---и се -ут-а--а-т---? Х_____ л_ с_ с____ с_______ Х-ћ-м- л- с- с-т-а с-с-а-и- --------------------------- Хоћемо ли се сутра састати? 0
H--́e-- li s- --------s--t-? H_____ l_ s_ s____ s_______ H-c-e-o l- s- s-t-a s-s-a-i- ---------------------------- Hoćemo li se sutra sastati?
Сожалею, но завтра я не могу. Ж-о--- ј-, су-р- -- м---. Ж__ м_ ј__ с____ н_ м____ Ж-о м- ј-, с-т-а н- м-г-. ------------------------- Жао ми је, сутра не могу. 0
Ž-o--- j-- -u-ra-ne --g-. Ž__ m_ j__ s____ n_ m____ Ž-o m- j-, s-t-a n- m-g-. ------------------------- Žao mi je, sutra ne mogu.
У тебя есть планы на эти выходные? Имаш -и за--в---в-к--д-већ--еш-о п-а-и---о? И___ л_ з_ о___ в_____ в__ н____ п_________ И-а- л- з- о-а- в-к-н- в-ћ н-ш-о п-а-и-а-о- ------------------------------------------- Имаш ли за овај викенд већ нешто планирано? 0
Ima-----z--o------k----ve-́ nešto---anir---? I___ l_ z_ o___ v_____ v__ n____ p_________ I-a- l- z- o-a- v-k-n- v-c- n-š-o p-a-i-a-o- -------------------------------------------- Imaš li za ovaj vikend već nešto planirano?
Или ты уже с кем-то договорился/ась? Или-већ има- до---о-ен састан--? И__ в__ и___ д________ с________ И-и в-ћ и-а- д-г-в-р-н с-с-а-а-? -------------------------------- Или већ имаш договорен састанак? 0
I-- -eć--m-- ---o-o----s--tanak? I__ v__ i___ d________ s________ I-i v-c- i-a- d-g-v-r-n s-s-a-a-? --------------------------------- Ili već imaš dogovoren sastanak?
Я предлагаю встретиться на выходных. Пр--ла-е--д--с---ађемо -а -ик--д. П________ д_ с_ н_____ з_ в______ П-е-л-ж-м д- с- н-ђ-м- з- в-к-н-. --------------------------------- Предлажем да се нађемо за викенд. 0
Pre--a-em da se---đ-mo -----k-nd. P________ d_ s_ n_____ z_ v______ P-e-l-ž-m d- s- n-đ-m- z- v-k-n-. --------------------------------- Predlažem da se nađemo za vikend.
Может организуем пикник? Хоћ-----и--а -и--и-? Х_____ л_ н_ п______ Х-ћ-м- л- н- п-к-и-? -------------------- Хоћемо ли на пикник? 0
Hoc-e-o--- n- --kni-? H_____ l_ n_ p______ H-c-e-o l- n- p-k-i-? --------------------- Hoćemo li na piknik?
Может поедем на пляж? Х-ћем--ли----о-ве----д- пла-е? Х_____ л_ с_ о______ д_ п_____ Х-ћ-м- л- с- о-в-с-и д- п-а-е- ------------------------------ Хоћемо ли се одвести до плаже? 0
Ho--e-- l--se -d--s-- do--l-ž-? H_____ l_ s_ o______ d_ p_____ H-c-e-o l- s- o-v-s-i d- p-a-e- ------------------------------- Hoćemo li se odvesti do plaže?
Может поедем в горы? Х-ћ--- ---ић- у -ла---е? Х_____ л_ и__ у п_______ Х-ћ-м- л- и-и у п-а-и-е- ------------------------ Хоћемо ли ићи у планине? 0
H-c-----li ic---- pl-n---? H_____ l_ i__ u p_______ H-c-e-o l- i-́- u p-a-i-e- -------------------------- Hoćemo li ići u planine?
Я встречу тебя у офиса. Доћи-ћ---- -е-- - --н---а-и-у. Д___ ћ_ п_ т___ у к___________ Д-ћ- ћ- п- т-б- у к-н-е-а-и-у- ------------------------------ Доћи ћу по тебе у канцеларију. 0
D--́- -́u -o --be---k--cel-ri-u. D___ ć_ p_ t___ u k___________ D-c-i c-u p- t-b- u k-n-e-a-i-u- -------------------------------- Doći ću po tebe u kancelariju.
Я встречу тебя у дома. До-- ћ- п- ------ућ-. Д___ ћ_ п_ т___ к____ Д-ћ- ћ- п- т-б- к-ћ-. --------------------- Доћи ћу по тебе кући. 0
D--́i ----po-t-be k-c-i. D___ ć_ p_ t___ k____ D-c-i c-u p- t-b- k-c-i- ------------------------ Doći ću po tebe kući.
Я встречу тебя на автобусной остановке. Д--и-ћу -о-т----на -у-о---ку----ницу. Д___ ћ_ п_ т___ н_ а________ с_______ Д-ћ- ћ- п- т-б- н- а-т-б-с-у с-а-и-у- ------------------------------------- Доћи ћу по тебе на аутобуску станицу. 0
D--́--c-u--o-t--- n- a--ob-sku--t-----. D___ ć_ p_ t___ n_ a________ s_______ D-c-i c-u p- t-b- n- a-t-b-s-u s-a-i-u- --------------------------------------- Doći ću po tebe na autobusku stanicu.

Советы по изучению иностранных языков

Выучить иностранный язык всегда трудно. Произношение, грамматические правила и слова требуют много дисциплины. Однако есть различные приёмы, которые помогают облегчить обучение! Во-первых, важно, чтобы вы думали позитивно. Радуйтесь новому языку и новому опыту! С чего вы начнёте, в принципе всё равно. Найдите тему, которая вас особенно интересует. Лучше сначала концентрироваться на аудирование и разговоре. После этого читайте и пишите тексты. Придумайте систему, которая подходит вам и вашей повседневной жизни. С прилагательными вы могли бы сразу учить слово с противоположным значением. Или вы развесите в квартире везде плакаты со словами. Во время занятий спортом или в машине вы можете учиться с помощью аудиофайлов. Если какая-то тема вам даётся сложно, прекращайте. Сделайте перерыв или выучите что-нибудь другое! Так вы не потеряете интерес к новому языку. Разгадывать кроссворды на новым языке доставляет удовольствие. Фильмы на иностранном языке вносят разнообразие. С помощью газет на иностранном языке вы узнаете много о стране и людях. В Интернете есть много упражнений, которые будут хорошим дополнением к вашим книгам. И найдите себе друзей, которые также с удовольствием изучают иностранный язык. Никогда не учите новое изолированно, а только всегда в контексте! Повторяйте всё регулярно! Так ваш мозг сможет хорошо усвоить материал. Если вам надоела теория, то пора собирать чемоданы! Потому что нигде не учат язык так эффективно, как среди носителей языка. Во время вашего путешествия вы можете вести дневник о своём опыте. Но самое главное - никогда не сдавайтесь!
Вы знали?
На корейском языке говорят около 75 миллионов человек. Они, конечно, в основном проживают в Северной и Южной Корее. Но также в Китае и Японии существуют корейские меньшинства. К какой языковой семье относится корейский, с лингвистической точки зрения остается спорным. То, что Корея разделена, также проявляется в языке этих двух стран. Южная Корея заимствует, например, многие английские слова. Северные корейцы часто не понимают эти слова. Литературные языки обеих стран ориентируются на соответствующие диалекты столицы. Еще одна особенность корейского языка - это его точность. Язык указывает, например, какие отношения между говорящими друг с другом. Таким образом, есть очень много знаков внимания и много разных терминов для родственников. Корейская письменность представляет собой алфавитное письмо. Отдельные буквы группируются в качестве слогов в воображаемые квадраты. Особенно интересны согласные, которые благодаря свой форме имеют функцию изображений. Они показывают, какое положение у рта, языка, неба и горла при произношении.