Разговорник

ru Магазины   »   sr Трговине

53 [пятьдесят три]

Магазины

Магазины

53 [педесет и три]

53 [pedeset i tri]

Трговине

[Trgovine]

Выберите, как вы хотите видеть перевод:   
русский сербский Играть Больше
Мы ищем спортивный магазин. М- ----и-о-п--давни-- -п------ опре--. М- т------ п--------- с------- о------ М- т-а-и-о п-о-а-н-ц- с-о-т-к- о-р-м-. -------------------------------------- Ми тражимо продавницу спортске опреме. 0
Mi-tražim- pro-a--icu---o--ske op-e-e. M- t------ p--------- s------- o------ M- t-a-i-o p-o-a-n-c- s-o-t-k- o-r-m-. -------------------------------------- Mi tražimo prodavnicu sportske opreme.
Мы ищем мясной магазин. Ми-т-аж--о-м-с---у. М- т------ м------- М- т-а-и-о м-с-и-у- ------------------- Ми тражимо месницу. 0
Mi-t---imo ----i--. M- t------ m------- M- t-a-i-o m-s-i-u- ------------------- Mi tražimo mesnicu.
Мы ищем аптеку. М---р--им- ---те-у. М- т------ а------- М- т-а-и-о а-о-е-у- ------------------- Ми тражимо апотеку. 0
Mi -r-ž--o--p--eku. M- t------ a------- M- t-a-i-o a-o-e-u- ------------------- Mi tražimo apoteku.
Дело в том, что мы хотели бы купить футбольный мяч. На-ме---е---- --п-т- -у---л-к-------. Н----- ж----- к----- ф-------- л----- Н-и-е- ж-л-м- к-п-т- ф-д-а-с-у л-п-у- ------------------------------------- Наиме, желимо купити фудбалску лопту. 0
Na---- -elim-----i------b---ku---ptu. N----- ž----- k----- f-------- l----- N-i-e- ž-l-m- k-p-t- f-d-a-s-u l-p-u- ------------------------------------- Naime, želimo kupiti fudbalsku loptu.
Дело в том, что мы хотели бы купить салями. На-ме,--е-и------ит-----аму. Н----- ж----- к----- с------ Н-и-е- ж-л-м- к-п-т- с-л-м-. ---------------------------- Наиме, желимо купити саламу. 0
Naim-- ----mo -upiti--ala--. N----- ž----- k----- s------ N-i-e- ž-l-m- k-p-t- s-l-m-. ---------------------------- Naime, želimo kupiti salamu.
Дело в том, что мы хотели бы купить лекарства. Н--м-, жел--- -у--ти--е-о-е. Н----- ж----- к----- л------ Н-и-е- ж-л-м- к-п-т- л-к-в-. ---------------------------- Наиме, желимо купити лекове. 0
Naim-- --l--- kup-----e-ove. N----- ž----- k----- l------ N-i-e- ž-l-m- k-p-t- l-k-v-. ---------------------------- Naime, želimo kupiti lekove.
Мы ищем спортивный магазин, чтобы купить футбольный мяч. М----а-и-о п-----н-ц- с--р-с-е о--еме д- би----ку---и--у-б--с---л-пт-. М- т------ п--------- с------- о----- д- б---- к----- ф-------- л----- М- т-а-и-о п-о-а-н-ц- с-о-т-к- о-р-м- д- б-с-о к-п-л- ф-д-а-с-у л-п-у- ---------------------------------------------------------------------- Ми тражимо продавницу спортске опреме да бисмо купили фудбалску лопту. 0
M--tr--i----ro--v-i-u--p--t-ke-o------d-----m---u--l--fud--l-ku-----u. M- t------ p--------- s------- o----- d- b---- k----- f-------- l----- M- t-a-i-o p-o-a-n-c- s-o-t-k- o-r-m- d- b-s-o k-p-l- f-d-a-s-u l-p-u- ---------------------------------------------------------------------- Mi tražimo prodavnicu sportske opreme da bismo kupili fudbalsku loptu.
Мы ищем мясной магазин, чтобы купить салями. М---р---м-----н--у------с-о-куп-л- ---аму. М- т------ м------ д- б---- к----- с------ М- т-а-и-о м-с-и-у д- б-с-о к-п-л- с-л-м-. ------------------------------------------ Ми тражимо месницу да бисмо купили саламу. 0
Mi tr-žim- m-----u -a -is-- --pili-------. M- t------ m------ d- b---- k----- s------ M- t-a-i-o m-s-i-u d- b-s-o k-p-l- s-l-m-. ------------------------------------------ Mi tražimo mesnicu da bismo kupili salamu.
Мы ищем аптеку, чтобы купить лекарства. Ми--ра-и-о--по---у -- би-м- к--или--е--в-. М- т------ а------ д- б---- к----- л------ М- т-а-и-о а-о-е-у д- б-с-о к-п-л- л-к-в-. ------------------------------------------ Ми тражимо апотеку да бисмо купили лекове. 0
Mi t-ažimo a--te---da-bi-m--kup--i le-ov-. M- t------ a------ d- b---- k----- l------ M- t-a-i-o a-o-e-u d- b-s-o k-p-l- l-k-v-. ------------------------------------------ Mi tražimo apoteku da bismo kupili lekove.
Я ищу ювелира. Ја-т----м --ата--. Ј- т----- з------- Ј- т-а-и- з-а-а-a- ------------------ Ја тражим златарa. 0
Ja-t-a--- -lata-a. J- t----- z------- J- t-a-i- z-a-a-a- ------------------ Ja tražim zlatara.
Я ищу фотомагазин. Ј- тр---- ---о--а--у. Ј- т----- ф--- р----- Ј- т-а-и- ф-т- р-д-у- --------------------- Ја тражим фото радњу. 0
J- t-a--- --to---dn-u. J- t----- f--- r------ J- t-a-i- f-t- r-d-j-. ---------------------- Ja tražim foto radnju.
Я ищу кондитерскую. Ја --аж-- по---с----рн---. Ј- т----- п--------------- Ј- т-а-и- п-с-а-т-ч-р-и-у- -------------------------- Ја тражим посластичарницу. 0
J----aži--po-l-st-č--n-c-. J- t----- p--------------- J- t-a-i- p-s-a-t-č-r-i-u- -------------------------- Ja tražim poslastičarnicu.
Дело в том, что я собираюсь купить кольцо. Наим-- -амер---м-к-п----пр--ен. Н----- н-------- к----- п------ Н-и-е- н-м-р-в-м к-п-т- п-с-е-. ------------------------------- Наиме, намеравам купити прстен. 0
N-im-- --m--a--m--up--i --s-e-. N----- n-------- k----- p------ N-i-e- n-m-r-v-m k-p-t- p-s-e-. ------------------------------- Naime, nameravam kupiti prsten.
Дело в том, что я собираюсь купить фотоплёнку. На-----н--е--в-м --пит-----м. Н----- н-------- к----- ф---- Н-и-е- н-м-р-в-м к-п-т- ф-л-. ----------------------------- Наиме, намеравам купити филм. 0
N-im-- na--ra--m-ku--ti-film. N----- n-------- k----- f---- N-i-e- n-m-r-v-m k-p-t- f-l-. ----------------------------- Naime, nameravam kupiti film.
Дело в том, что я собираюсь купить торт. Наи----нам--ав-м-к-пи-и торту. Н----- н-------- к----- т----- Н-и-е- н-м-р-в-м к-п-т- т-р-у- ------------------------------ Наиме, намеравам купити торту. 0
N-ime- -a-era-am-k--i---t-r-u. N----- n-------- k----- t----- N-i-e- n-m-r-v-m k-p-t- t-r-u- ------------------------------ Naime, nameravam kupiti tortu.
Я ищу ювелира, чтобы купить кольцо. Ја т--жим -л----a--а --пим--рстен. Ј- т----- з------ д- к---- п------ Ј- т-а-и- з-а-а-a д- к-п-м п-с-е-. ---------------------------------- Ја тражим златарa да купим прстен. 0
J- -raž-- ------a ---ku-im-pr----. J- t----- z------ d- k---- p------ J- t-a-i- z-a-a-a d- k-p-m p-s-e-. ---------------------------------- Ja tražim zlatara da kupim prsten.
Я ищу фотомагазин, чтобы купить фотоплёнку. Ј- -р--и- --т- ра-њ-----ку------л-. Ј- т----- ф--- р---- д- к---- ф---- Ј- т-а-и- ф-т- р-д-у д- к-п-м ф-л-. ----------------------------------- Ја тражим фото радњу да купим филм. 0
J---r-ž-m --t--radn-u--a kupi- f---. J- t----- f--- r----- d- k---- f---- J- t-a-i- f-t- r-d-j- d- k-p-m f-l-. ------------------------------------ Ja tražim foto radnju da kupim film.
Я ищу кондитерскую, чтобы купить торт. Ја---а-им---сла---ч----цу--- к-п----орт-. Ј- т----- п-------------- д- к---- т----- Ј- т-а-и- п-с-а-т-ч-р-и-у д- к-п-м т-р-у- ----------------------------------------- Ја тражим посластичарницу да купим торту. 0
J---r---m--os-ast-čar-ic- -a k---- ---tu. J- t----- p-------------- d- k---- t----- J- t-a-i- p-s-a-t-č-r-i-u d- k-p-m t-r-u- ----------------------------------------- Ja tražim poslastičarnicu da kupim tortu.

Другой язык = другая личность

Наш язык принадлежит нам. Он является важной частью нашей личности. Но многие люди говорят на нескольких языках. Означает ли это, что у них несколько личностей? Учёные считают: Да! Когда мы меняем язык, мы меняем также нашу личность. Это означает, что мы по-другому говорим. К этому результату пришли американские исследователи. Они исследовали поведение двуязычных женщин. Эти женщины выросли с английским и испанским языками. Они одинаково хорошо знали языки и культуры. Несмотря на это, их поведение зависело от языка. Когда они говорила на испанском, женщины были самоувереннее. Также они чувствовали себя хорошо, когда находились в испанскоговорощем окружении. Когда женщины затем говорили на английском языке, их поведение менялось. Они были не такими самоуверенными и зачастую неуверенными. Исследователи также заметили, что женщины теперь производили впечатление более одиноких. Итак, язык, на котором мы говорим, влияет на наше поведение. Почему это так, учёные ещё не знают. Возможно, мы ориентируемся на культурные нормы. Мы думаем во время разговора о культуре, из которой происходит язык. Это происходит совершенно автоматически. Поэтому мы пытаемся, приспособиться к культуре. Мы ведём себя так, как это принято в культуре. В эксперименте говорящие по-китайски были очень сдержанными. Когда они затем говорили по-английски, они становились открытее. Может быть, мы меняем наше поведение, что лучше интегрироваться. Мы хотим быть такими, как те, с которыми мы говорим в мыслях…
Вы знали?
Белорусский язык является одним из восточнославянских языков. Это родной язык для около восьми миллионов человек. Это, конечно, живут в основном в Беларуси. Тем не менее, также в Польше есть люди, которые говорят по-белорусски. Белорусский язык близок русскому и украинскому языкам. Это означает, что эти три языка очень похожи. Они произошли от общего языка-предка - древнерусского языка. Тем не менее, есть несколько важных отличий. Белорусская орфография, например, строго фонетическая. То есть, произношение слов определяет их написание. Это свойство отличает белорусский от двух своих родственников. Также в белорусском много слов, которые были заимствованы из польского. В русском язык это не так. Белорусская грамматика очень похожа на грамматику других славянских языков. Кто любит эту языковую семью, должен обязательно дать шанс белорусскому языку!