Разговорник

ru В банке   »   sr У банци

60 [шестьдесят]

В банке

В банке

60 [шездесет]

60 [šezdeset]

У банци

[U banci]

Выберите, как вы хотите видеть перевод:   
русский сербский Играть Больше
Я хотел бы / хотела бы открыть счёт. Ј--же----отво-ити-р-ч-н. Ј- ж---- о------- р----- Ј- ж-л-м о-в-р-т- р-ч-н- ------------------------ Ја желим отворити рачун. 0
Ja--e--- -t--rit- raču-. J- ž---- o------- r----- J- ž-l-m o-v-r-t- r-č-n- ------------------------ Ja želim otvoriti račun.
Вот мой паспорт. Овде -е мој пасош. О--- ј- м-- п----- О-д- ј- м-ј п-с-ш- ------------------ Овде је мој пасош. 0
O--e--- -oj pa-o-. O--- j- m-- p----- O-d- j- m-j p-s-š- ------------------ Ovde je moj pasoš.
Вот мой адрес. А о-------м-ј- ад----. А о--- ј- м--- а------ А о-д- ј- м-ј- а-р-с-. ---------------------- А овде је моја адреса. 0
A------j- --j--adre--. A o--- j- m--- a------ A o-d- j- m-j- a-r-s-. ---------------------- A ovde je moja adresa.
Я хотел бы / хотела бы положить деньги на мой счёт. Ј--же-и--уплатит- но--ц на м---р-ч--. Ј- ж---- у------- н---- н- м-- р----- Ј- ж-л-м у-л-т-т- н-в-ц н- м-ј р-ч-н- ------------------------------------- Ја желим уплатити новац на мој рачун. 0
J------- --latit- --va---a m-- račun. J- ž---- u------- n---- n- m-- r----- J- ž-l-m u-l-t-t- n-v-c n- m-j r-č-n- ------------------------------------- Ja želim uplatiti novac na moj račun.
Я хотел бы / хотела бы снять деньги с моего счёта. Ј--жели- по-игн--- -о-а---а св-----чун-. Ј- ж---- п-------- н---- с- с--- р------ Ј- ж-л-м п-д-г-у-и н-в-ц с- с-о- р-ч-н-. ---------------------------------------- Ја желим подигнути новац са свог рачуна. 0
Ja --l-m -odig---i---va--sa --o- ---un-. J- ž---- p-------- n---- s- s--- r------ J- ž-l-m p-d-g-u-i n-v-c s- s-o- r-č-n-. ---------------------------------------- Ja želim podignuti novac sa svog računa.
Я хотел бы / хотела бы забрать выписки со счёта. Ј- жел-----ет- ----де--а ра--н-. Ј- ж---- у---- и----- с- р------ Ј- ж-л-м у-е-и и-в-д- с- р-ч-н-. -------------------------------- Ја желим узети изводе са рачуна. 0
Ja----im --et- ----d- -- ra-un-. J- ž---- u---- i----- s- r------ J- ž-l-m u-e-i i-v-d- s- r-č-n-. -------------------------------- Ja želim uzeti izvode sa računa.
Я хочу получить деньги по дорожному чеку. Ја -е----у--вчи-и-п----ч-и че-. Ј- ж---- у------- п------- ч--- Ј- ж-л-м у-о-ч-т- п-т-и-к- ч-к- ------------------------------- Ја желим уновчити путнички чек. 0
Ja že-im-u---č--i p--n-č---č-k. J- ž---- u------- p------- č--- J- ž-l-m u-o-č-t- p-t-i-k- č-k- ------------------------------- Ja želim unovčiti putnički ček.
Сколько составит комиссия? К-л---------о--о--? К----- с- т-------- К-л-к- с- т-о-к-в-? ------------------- Колики су трошкови? 0
Ko---i-su-t----ov-? K----- s- t-------- K-l-k- s- t-o-k-v-? ------------------- Koliki su troškovi?
Где мне расписаться? Где------ -о-----ти? Г-- м---- п--------- Г-е м-р-м п-т-и-а-и- -------------------- Где морам потписати? 0
G-- mor-m--o-p--a-i? G-- m---- p--------- G-e m-r-m p-t-i-a-i- -------------------- Gde moram potpisati?
Я ожидаю денежный перевод из Германии. Ја очек--ем--о--а---из-Не--ч--. Ј- о------- д------ и- Н------- Ј- о-е-у-е- д-з-а-у и- Н-м-ч-е- ------------------------------- Ја очекујем дознаку из Немачке. 0
J- --e-u-em-do--a-- -------čk-. J- o------- d------ i- N------- J- o-e-u-e- d-z-a-u i- N-m-č-e- ------------------------------- Ja očekujem doznaku iz Nemačke.
Вот номер моего счета. О-д- ј- мој --о--ра-у-а. О--- ј- м-- б--- р------ О-д- ј- м-ј б-о- р-ч-н-. ------------------------ Овде је мој број рачуна. 0
Ovde--e--oj-b-o--računa. O--- j- m-- b--- r------ O-d- j- m-j b-o- r-č-n-. ------------------------ Ovde je moj broj računa.
Деньги пришли? Да -- -е--ов-ц-с-игао? Д- л- ј- н---- с------ Д- л- ј- н-в-ц с-и-а-? ---------------------- Да ли је новац стигао? 0
Da ---je ----- sti---? D- l- j- n---- s------ D- l- j- n-v-c s-i-a-? ---------------------- Da li je novac stigao?
Я хотел бы / хотела бы поменять эти деньги. Ја-желим--аме---и -----ов--. Ј- ж---- з------- т-- н----- Ј- ж-л-м з-м-н-т- т-ј н-в-ц- ---------------------------- Ја желим заменити тај новац. 0
Ja-že-i- z-m-ni-- --j------. J- ž---- z------- t-- n----- J- ž-l-m z-m-n-t- t-j n-v-c- ---------------------------- Ja želim zameniti taj novac.
Мне нужны доллары США. Ја -р---- ---рич-е --л-ре. Ј- т----- а------- д------ Ј- т-е-а- а-е-и-к- д-л-р-. -------------------------- Ја требам америчке доларе. 0
J--tr-----a-eričk--do-a-e. J- t----- a------- d------ J- t-e-a- a-e-i-k- d-l-r-. -------------------------- Ja trebam američke dolare.
Дайте мне, пожалуйста, мелкие банкноты. Мо--м Вас----ј-е -и-си-н- н-в---ице. М---- В--- д---- м- с---- н--------- М-л-м В-с- д-ј-е м- с-т-е н-в-а-и-е- ------------------------------------ Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. 0
M-l-- -as---a--e--i s-t-e no-ča-i--. M---- V--- d---- m- s---- n--------- M-l-m V-s- d-j-e m- s-t-e n-v-a-i-e- ------------------------------------ Molim Vas, dajte mi sitne novčanice.
Здесь есть банкомат? Им---и ---е б--к---т? И-- л- о--- б-------- И-а л- о-д- б-н-о-а-? --------------------- Има ли овде банкомат? 0
Im---i-o-d- b-----a-? I-- l- o--- b-------- I-a l- o-d- b-n-o-a-? --------------------- Ima li ovde bankomat?
Сколько денег можно снять? К-лик--н-в----- мо---подигнути? К----- н---- с- м--- п--------- К-л-к- н-в-а с- м-ж- п-д-г-у-и- ------------------------------- Колико новца се може подигнути? 0
K-l--o novc--se m--e--od-gn--i? K----- n---- s- m--- p--------- K-l-k- n-v-a s- m-ž- p-d-g-u-i- ------------------------------- Koliko novca se može podignuti?
Какими кредитными карточками можно пользоваться? Које--реди-н- -арти-е-се----у кори-ти-и? К--- к------- к------ с- м--- к--------- К-ј- к-е-и-н- к-р-и-е с- м-г- к-р-с-и-и- ---------------------------------------- Које кредитне картице се могу користити? 0
Koj----edi--e kar--c- -e ---u -orist---? K--- k------- k------ s- m--- k--------- K-j- k-e-i-n- k-r-i-e s- m-g- k-r-s-i-i- ---------------------------------------- Koje kreditne kartice se mogu koristiti?

Есть ли универсальная грамматика?

Когда мы учим какой-либо язык, то мы учим также грамматику. У детей, которые учат свой родной язык, это происходит автоматически. Они не замечают, что их мозг учит много различных правил. Тем не менее с самого начала они учат свой родной язык правильно. Так как существуют много языков, существуют также много грамматик. Но существует ли также универсальная грамматика? Этот вопрос занимает учёных уже долгое время. Новые исследования могут дать на это ответ. Поскольку исследователя мозга сделали интересное открытие. Они попросили изучить испытуемых грамматические правила. Испытуемые были учениками, которые изучали иностранные языки. Они учили японский или итальянский. Половина грамматических правил были просто придуманы. Но испытуемые этого не знали. После обучения ученикам показали предложения. Испытуемым нужно было сказать, правильные ли эти предложения. В то время, когда они решали задачу, их мозг анализировали. Это значит, что учёные измеряли активность мозга. Так они могли проверить, как мозг реагирует на предложения. И, кажется, наш мозг распознаёт грамматики! При обработке языка определённые участки головного мозга активны. К ним относится также центр Брока. Он находится в левом полушарии. Когда ученики обрабатывали настоящие правила, он был очень активным. Во время придуманных правил активность, напротив, заметно снижалась. Значит, возможно, что все грамматики имеют одинаковую основу. Они бы тогда следовали всем одинаковым принципам. И эти принципы были бы уже врождёнными…